Novu 2012. godinu sam dočekao skromno, u krugu porodice. Prateći Božić isto tako.
– Slušaj ti mene, sine. Ako Aleksa bude bio bolestan i za Uskrs, ima da ga krstim, ljutio se ti ili ne.
– Šta, bre!?
– To što je bolestan i za Novu godinu i za Božić znači da vi duhovno niste u ravnoteži. Kad kažem “vi” mislim na vas dvoje “matorih”. I zbog toga ne mora dete da ispašta.
– Uh, bre. Moramo li opet o tome?
– Moramo. Ne želim da ulazim u to što (ti žena-)Jelena nije krštena, ali dete mora da bude kršteno. Vidiš da je malo-malo pa bolestan.
– Baba, bre, bolestan je jer je krenuo u vrtić i razmenjuje podstanare s drugom decom.
– Ne razumeš ti šta ti ja pričam.
– Ma, razumem, ali ne želim da razumem!
imam 42 godine i dvoje male dece i svakako nisam neko ko bi isao na takav festival. Kada organizatori prave ovakve dogadjaje treba da procene ko im je ciljna grupa i ko slusa to sto im se nudi. I new order pa i duran duran su grupe moje generacije i ne znam mnogo mladih ljudi koji ceprkaju toliko duboko u proslost muzike. A moja generacija nije bas u fazonu da se uputi na festival mi smo vise za obicne koncerte. Isto je i sa cenama. Zna se kolika je platezna moc nasih klinaca! Koji ce roditelj nekom 20-ogodisnjem studentu da da 3, 4 ili 5 hiljada za kartu?! Suvise stvari je u igri a organizatori zaslepljeni zeljom da im dodje sto vise engleza nisu uopste razmisljali o nasim ljudima!!! Steta! Mirise mi na skori, neslavan kraj Exita!
Ko je kome potrčko? Ko će koga da naziva pogrdnim imenima? Ko je nedovoljno poštovan? Ko proizvodi struje unutar gubitničke klike? Ko će od koga prvi da traži izvinjenje? Kad ćemo konačno čuti ko je koga kako, koliko i uostalom zašto?… Sva ta pitanja su nevažna zato što su nevažni odgovori na njih. Mene samo zanima hoće li se ta drskost ikada olupati o glavu ikome osim meni.
U jednom ličnom razgovoru, Komšija me je upitao “ne misliš li možda da bi ta serija priloga trebalo da se zove istovar nedeljom?”