Egzibicionizam postoji u raznim oblicima. Jedan od suptilnih oblika je onaj kad svoje praktično znanje koristiš da na licu mesta blamiraš druge ljude. Na primer, ovako.
Zapravo, ispao sam na kraj srca. Simpatično je.
Category: Koncepti
Beležimo ideje vredne pažnje, vremena i razmišljanja. Čak i kad su takve da nas pouke teraju na suprotnu stranu.
Povratak u budućnost
Možemo rekonstruisati fragmente prošlosti, ali promene na nama ostaju…
Irina Werning, fotograf iz Buenos Ariesa, prihvatila se neobičnog zadatka: rekonstrukcije nečijih fotografija od pre više decenija sa istim akterima i u istom okruženju. U projektu “Back To The Future” ona skoro forenzičkim metodama pristupa analizi kadra (ugao kamere, osvetljenje, scenografija, odeća…) i pokušava da napravi što verniju reprodukciju. Zanimljiv koncept, gde se kroz nepromenljivost okruženja i promene na nama samima uveravamo u prolaznost života.
Obrnute uloge
Po svim većim svetskim gradovima videćete ulične umetnike koji izigravaju statue. Šta se dešava kada statua počne da izigrava uličnog umetnika?
Bila je ovolikaaaaa!
Kako dokazati koliku ste ribu upecali?
Danas, kada svaki mobilni telefon ima ugrađen foto aparat, to nije problem. No, kako su se, bez prednosti savremenih tehnologija, dovijali Japanci pre dva veka, pogledajte u zanimljivom animiranom prilogu koji je napravila ekipa iz TED-a.
Pušenje
Ne, nažalost. Nije ono pušenje. Nego ovo.
Počeo sam da pušim pre recimo dvadeset godina. Što se mene i mog živčanog karaktera tiče, bila je to pogibeljna odluka. Jedna, dve, tri, … deset, jedanaest, dvanaest… dvadeset, dvadeset jedna, dvadeset dve… trideset, trideset jedna, trideset dve… četrdeset, četrdeset jedna, četrdeset dve… i tako. Godine prolaze, ja pušim, polako ali sigurno sve više. I dogurao sam do toga da popušim pedeset cigareta dnevno.
Pedeset cigareta dnevno, to praktično znači da celog dana i sve vreme pušim. Ako spavam – a spavam – osam sati dnevno, onda ispadne da pušim tri cigarete na sat. Jednu na dvadeset minuta. Svakog dana. Dok jedem, dok kenjam, dok vozim, dok radim. A šta to radiš, Miloše? Jedem, spavam i pušim. Rastuće sortirano, naravno. Ne pijem, ne drogiram se, ne idem u kladionicu, čak sam i više nego dosadan tip. Jebomepas, pa šta ako pušim?
Школа лошег превода: колоквијум
Имали сте довољно времена да вежбате, а имао сам и ја. Треба радити, што увек тешко иде, осим ако наиђе надахнуће. Наишло је кад сам схватио да је моја муза Глугеније Свемогући лично.
Јер, кад се преводи поезија, песници се даје слобода. Песничка. Треба замахнути слободно, са бар онолико слободе колико је песник дао себи. И онда иде.
“Мачији народ (производња паљбе)”
Прати ове очи тако зелено
могу да зурим хиљаду година
хладнијих од месеца
Био је тако дугачак
А ја сам производио паљбу
са бензином.
Dnevnici modernog motocikliste
Pazi ovako: najpre utišaj zvuk do kraja, a zatim pokreni ovaj video-zapis. Nećeš ništa propustiti utišavanjem: nema korisnih zvukova, a muzička podloga je tehno-verzija muzike za liftove.
Međutim, slika…
Subliminalni pačići
Ovo zahteva pažnju.
Srećom, ne zahteva objašnjenje, osim…
Paradigma: Supermen
Kako je lepo biti jak.
I koristiti snagu za dobrobit čovečanstva. I građevinskih preduzimača.
FejZbuk apdejt: uobičajeni košmar
Primećujem da se mnogi uzbuđuju zbog čestih promena interfejsa na fejZbuku. Ne kapiram zašto im to teško pada: onog časa kad odlučiš da kročiš tamo, osuđen si na budalaštine. I to je tako.