Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Beležimo ideje vredne pažnje, vremena i razmišljanja. Čak i kad su takve da nas pouke teraju na suprotnu stranu.
Jeste, zarazio sam se. Deset dana pre početka trećeg serijala, odgledao sam prva dva za tri večeri. Jedino mi nije jasno u čemu je poenta da zapetljavanje traje već jednu i po sezonu. Oće l’ ga odmotati već jednom?
Da vidimo kako prave sve one efekte.
Kuća koja je napravila te efekte za drugo godište serije u okviru HBO produkciju se zove Pixomondo i imaju još čestitih referenci, pa i ponekog Oskara.
Neki dobri ljudi pokušavaju da me privole na raznorazne internet radio stanice, ali džaba. Uvek se vratim na Radio Paradise i ne pamtim sve one preporuke. E, možda bih probao kad bih imao ovako nešto.
Rock’n’roll je princip koji prevazilazi generacije. Štaviše, on ih potire. Pravi rokeri su nesebični i zato dele svoju radost sa onima koji im najviše znače.
Sve je to stvar prepoznavanja koncepta. A pojavni oblik je stvar vežbe, u čemu je ovde očigledno primenjeno načelo blagovremenosti.
P.S. Mali čovek se očigledno primio. Jeste li uočili pozdravni gest na kraju?
Da li treba verovati onome što vidite, onome što osećate – ili možda onome kako jeste? Pitanje je vredno rasprave. Najpre mala ilustracija.
Mikrofon je vaš.
Došlo vreme. Došlo, pa otišlo. Srećom, neko se setio da zabeleži…
Sa kultnim delom “Moskva – Petuški” Venedikta Jerofejeva smo se družili krajem proleća i početkom leta 2011. godine. Došlo je doba da zavirimo u nesrećnu sudbinu tog pesnika koji je za muzu izabrao nikog drugog do Bahusa. Shvatajući efemernost sveta oko sebe, Jerofejev se dao na put laganog samouništenja…
Pogledajte ovaj dokumentarac.
E, moraću da probam tu “komsomolkinu suzu“, pa nek’ ide život!
Može biti da vi mislite da je to pitanje benasto i glupo, ali se pokazalo ne samo da nije glupo, nego već i veoma zanimljivo. Lik u Međunarodnoj svemirskoj stanici je udovoljio ovom pitanju dvoje srednjoškolaca i napravio eksperiment pred kamerom. Pazi sad:
(uoči kako je krpa bila spakovana)
Pa sad ti reci da postoje glupa pitanja.
Ima li ikoga pismenog po kriterijumima 21. veka da ne zna kako izgleda zgrada sidnejske Opere? Ova građevina, koju je Zelazni nazvao “riba-jede-ribu-jede-ribu”, najveća je likovna ikona Australije. Šta jedan vrsni arhitekta veli o ovom delu svog kolege Jørna Utzona?
Hteo bih usput da vas podsetim na dr Ranka Radovića, arhitektu koji je pored hiljadu obaveza stizao i da se bavi popularizacijom arhitekture. Njegov pristup me je podsetio na onaj školski program televizije Beograd, onih godina kada je televizija, zamislite samo, služila i kao sredstvo obrazovanja. Bilo je to toliko davno da se danas ponekad pitam je li to zaista bilo tako ili sam sanjao.
Da li biste mogli da spavate neušuškani? Posada Međunarodne svemirske stanice nema mnogo izbora.
Kad ih vidim kako uživaju, i ja bih da probam. Istina, to uživanje se plaća sa mnogo rada, ali nije to razlog što neću biti u prilici da se odvojim od Majčice Zemlje.
Eh, kakva su to vremena došla…
Je li to ona globalizacija o kojoj svi pričaju?
Odavno je neko izrekao ideju da bi asteroide trebalo eksploatisati kao sirovinske resurse bliske sutrašnjice. Kako stoje stvari, prvi testovi će biti izvedeni uskoro. Obama je potpisao proširenje budžeta NASA zarad potrebe eksperimenta koji treba da izgleda otprilike ovako.