Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Beležimo ideje vredne pažnje, vremena i razmišljanja. Čak i kad su takve da nas pouke teraju na suprotnu stranu.
A sada će braća Japanci da nas nauče kako se vrši parkiranje biciklova.
E, boktemazo, šta je sa ovim svetom! Nekad smo bicikle ostavljali uz bagrem, nismo morali ni da ih zaključavamo, posle su izmislili soške i razna druga čuda, pa smo posle i ključeve za bicikle morali da koristimo… Ali ovo je već mnogo, da ne kažem i nešto gore.
Ako ne pratite iskustva fotografa specijalizovanih za rad u prirodi, onda verovatno i ne znate kakvim iskušenjima se oni podvrgavaju. Pogledajte ovaj kratki video-zapis iskušenja kroz koje je prošla jedna mala ekipa u nameri da u objektiv uhvati jednu, ali vrednu fotografiju rajske ptice.
Nema ovde ništa da se oduzme ili doda, osim da vas podsetim da bi bilo dobro da pogledate ovaj kratki film u HD verziji.
A fotografija je bila vredna truda…
No, ima još: ovde možete pogledati, a u decembarskom National Geographicu pročitati o neverovatnom projektu koji su preduzela dvojica ljudi. Trebalo im je devet godina da fotografišu svih 39 varijeteta rajske ptice! Rezultat je vredan divljenja.
…onda nema druge nego da kombinuješ elemente kako bi dostigao dovoljno jako uzbuđenje. Obrati pažnju na dvojicu ludaka…
Poseban detalj je onaj zvučni: mikrofon na digitalnom fotoaparatu je nezaštićen od vetra.
Da me ne razumete pogrešno: ne bih ja ovo probao: meni se zavrti u glavi i prođe me jeza i kad pogledam preko ograde balkona na prvom spratu. Nego patim od zavisti: neko ima dovoljno spokoja u životu da se baci i na takve stvari. Joie de vivre…
Nismo odavno pogledali nijedan flash mob nastup. Evo jednog jesenašnjeg.
U mojim dolce vita snovima, flash mob se dešava svugde i svakodnevno. Eh, ko zna da li ću ikad doživeti nešto slično, U varoši u kojoj živim nema ni bioskopa, a kamoli filharmonije. 
Dok je ekipa pripremala rekvizite za snimanje reklame u nekoj vukojebini u snegovitoj Kanadi, pojavio se medved. Očigledno, ekipa je blagovremeno mislila i na takvu mogućnost: uz njih je bio i lovočuvar, čovek koji zna kako treba postupiti u takvim slučajevima.
Priroda to uredi sama. A ekipi je ostalo samo da sačeka.
Ali se tu našao kavaljer da pomogne.
Jes’ reklama, al’ odlična.
Zack Arias sa gađenjem odbija da postane rob tehnologije. Vraća se na krajnje uprošćeni, ali i dalje istinit, jasan i dovoljan spisak opreme: “kamera ima zatvarač, objektiv ima blendu, a to dvoje služi za kontrolu svetla”. Kamera, objektiv, svetlo. I to je to.
Ne bez pesničkog nadahnuća, Zack govori o odnosu signala i šuma – u svojoj glavi, za koju je otkrio da je ključni deo za nadgradnju njegove foto-opreme.
Kada gledate konceptualne filmove, ponekad je od presudne važnosti da budete dobro skoncentrisani od prvog trenutka. Verujem da je i ovde takav slučaj.
Usput, ovaj film na s uči poštovanju truda ekipe koja se nalazi iza kamere: koliko puta ste doživeli da se u bioskopu upale svetla pre nego što se završi odjavna špica? Primećujem da je to u poslednje vreme postao manir i prilikom prikazivanja na televiziji. Sramota.
Evo našeg znanca. Ovog puta nam objašnjava zašto LE dioda trepće.
Eto, tako. Važno je da svakog dana naučite bar nešto…
Istrčao golman u polje, pa se kerebeči. Uto se desio i kontranapad, u odbrani nigde nikog (jebote, k’o da rade u katastru) i uto se goman setio da bi štogod mogao da se vrati na gol… I tako to…
Odavno više ne pratim fudbal jer nema više ovakvih stvari. Prestao sam da pratim fudbal nakon što mi se smučilo da na utakmicama OFK “Kikinde” gledam tri (i slovima: tri) varijante napada i jednu (i slovima: jednu) varijantu odbrane iz utakmice u utakmicu.