Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Ovo je nesvakidašnje i nadahnjujuće… Pogledajte skup fantastičnih video snimaka načinjenih tokom ekspedicija na međunarodnu svemirsku stanicu…
Nemam šta da kažem, osim da preporučim: ako imate dobar link, idite na youtube stranicu, uključite HD verziju (720p ili 1080p) i pogledajte ovaj kratki film u režimu punog ekrana. Tek tad ćete moći da se unesete u ovaj snimak.
(Via)
Osmotrite kretena kako pokušava da ispriča glup vic Dalaj Lami.
A ovi u studiju još analiziraju šta je kreten trebalo da kaže.
Ima pravo jedan moj drugar: neki ljudi su talentovano glupi. Izblamirati se pred Dalaj Lamom – to može samo talentovano glupa osoba. Can you make me one with everything, majko mila…
(Via)
Da li znate na kom principu radi disk u vašem računaru? Kako postiže toliku brzinu?
Jeste da sam to morao da znam po prirodi struke, ali znate kako to ide… u vreme mog studiranja, disk jedinice za tada popularne Honeywell “šestice” su imale kapacitet od 300 MB i vile su veće od mašine za veš. Čvrsti diskovi za PC nisu bili veći od 20 MB. A ovi diskovi danas prenesu pet puta više informacija u sekundi, i to bez po muke…
Ako vam je tako lakše, pređite na youtube, pa tamo uključite titlove (oznaka “CC”) i izaberite željeni jezik.
Kada biste videli kako kucam sve ovo (i ne samo ovo), s pravom biste me zapitali zašto se nisam potrudio da naučim pravilno kucanje.
Ostajem kralj grešaka u kucanju (iliti typo grešaka, kako je žargon preneo iz engleskog jezika). Prilično sam lenj, brljav i nedosledan po tom pitanju. Činim sebi medveđu uslugu zbog toga, jer po prirodi nisam sklon takvoj vrsti javašluka. Dosta vremena izgubim ispravljajući svoje kucanje i to je najgore od svega. Često mi i promakne, što ste sigurno već primetili.
Nije da nisu, upućivali su me na neke programe za vežbanje pravilnog kucanja, ali nisam bio sklon takvom vidu učenja jer su ti programi radili na engleskom. Moj dominantni jezik je ipak srpski sa svim svojim posebnostima, a ne engleski bez dijakritičkih znakova. Kucam k’o lud sa dva do četiri prsta i nekoliko ljudi mi je već reklo da ih zanima koliko bih brz tek bio kad bih kucao pravilno… Eh, kažem ja i odmahnem rukom. Kasno je, jer ako za ovih dvadeset i kusur godina nisam ništa preduzeo, slaba je nada da ću ikada i preduzeti.
Uto mi je drugar skrenuo pažnju na to da nije sve tako crno, čak i kad mi promaknu greške (a pažljivi čitaoci SP su to sigurno već primetili). S obzirom na to da većina nas prepoznaje reči pri čitanju, a ne pojedinačna slova, često se desi da čak ni čitalac ne prepozna grešku.
Da li ste se ikada zapitali sledeće:
“Šta ako sam ja u centru svemira, a sve ostalo se vrti oko mene?”…
Čujte: to uopšte nije glupo pitanje. Sve se tiče tačke posmatranja, zar ne? Evo i primera: sve živo se vrti oko jednog blentavog hula-hopa.
Logično, zar ne?
Pa, nije strašno: od subote do četvrtka. Šta je to u kosmičkim razmerama…
Danas je najzad završeno: novi ruter je stigao direktno na kućnu adresu od provajdera. Stari nisam vratio, jer danas sam bez auta, to ću ujutru. Pride, provajder mi je produžio pretplatu za vreme zastoja, čime se principijelno kvalifikovao za moj nastavak korišćenja i osvojio pravo da prećutim njegovo ime.
Bude li ikakvih potresa od sad, nadalje i ubuduće, neću se uopšte dvoumiti: promeniću provajdera bez najmanje nervoze.
Moja mala provokacija o izgubljenoj dobiti je pokazala da tu zaista postoji zrnce straha, jer su me agilno izvestili da ne mogu ništa. Nisam se ni nadao, a kao što sam ispričao još u prvom od dva prethodna nastavka ove priče, ne mogu da igram na jednu kartu u uslovima kad od brzine mog odziva zavisi i moja zarada. A šta bi bilo da sam zaista zapao u gubitak… Što reče moj kum, specijalista za osiguranje: ako baš možeš da dokažeš izgubljenu dobit (što realno ne mogu, jer kome mogu da objasnim kako sprovodim svoj rad i kako ga naplaćujem), a ti se lepo osiguraj protiv gubitka dobiti.
Čovek mora sam da se pobrine oko petog točka. Nema druge.
Kao poslednja pouka, ostaje saznanje da bi neko ko nije tehnički potkovan bio bez Interneta mnogo duže nego ja. E, to je onaj strašni deo priče koja se, u mom slučaju, sada završava.
Citat dana dolazi od najčuvenijeg istinoljupca u istoriji Amerike.
Najbolja stvar u vezi sa fejsbukom je ta što možete citirati nešto, a zatim potpuno izmisliti izvor.
George Washington
Doduše, imam neki predosećaj (možda me vara) da prvi predsednik SAD nikad nije koristio fejsbuk. Bio je prezauzet, verovatno.
Izgleda da je ovo pomračenje Meseca imalo veći publicitet od prethodnih koje pamtim. Pa dobro, može i tako… 
I Google se pridružio novom animacijom na naslovnoj strani za upite:
Ovaj Google doodle je animiran: najpre za nekoliko sekundi vidite prilično veran prikaz svih faza pomračenja, a zatim možete i sami upravljati, birajući bilo koji trenutak pomračenja pomerajući klizač ispod slike.
(Via)
Da li ste ikad razmišljali o tome kako izgleda vaš onlajn život? Dakako, pitanje postavljam u svetlu veoma labave pretpostavke da se to bivstvovanje u sajberprostoru uopšte može nazvati životom…
S obzirom na to da ima previše ljudi koji su postali ovisnici o fejsbuku, ovaj mali eksperiment je sasvim na mestu.
Čini mi se da ovde nedostaje jedan izuzetno čest gest: da se bez ičijeg poziva pridružite nekoj grupi prijatelja koja razmenjuje neke informacije na temu o kojoj ne znate ništa, a zatim glasno vičete “hahahahahaha!” i “LOL”, strogo pazeći da nikad ništa suvislo ne kažete. Tome, eventualno, možete dodati uskakanje u kadar kad prođe neko sa nekim slatkim kučetom, gde ćete izdeliti silne komplimente o izgledu te životinje, što će biti u direktnoj proporciji sa postignutim stepenom kič-faktora.
Više informacija potražite ovde. Uzgred, učinite to svakako. Upozoravajuće je.
(Via)
Danas je godina od smrti Bekima Fehmiua. Nije mi izlazio iz glave i na kraju sam popustio: potražio sam neki snimak…
Najpre, negde sam tokom dana zakačio vest, a da je zapravo nisam primio svesno: Bekim Fehmiu mi je ostao u podsvesti i sve sam intenzivnije mislio na njega. U prvi čas ni pod pretnjom ne bih mogao da se setim šta mi bi prva asocijacija. I onda sam guglao – da bih konačno otkrio: danas je godina kako je Bekim metkom prekratio bol svog dugog ćutanja.
Potražio sam neki klip o Bekimu ili sa njim na jutjubu, pa sam na vrhu video nešto što nisam video ranije. Reč je o razgovoru koji je upriličen kao TV emisija povodom izlaska njegove knjige, a tada je on izrecitovao nešto što je nazvao sopstvenim testamentom…
Kakav nastup!
Nastavite sa čitanjem… “Bekim Fehmiu recituje Dušana Vasiljeva”