Nastavljamo sa potragom za ilustracijama slučajno odabranih sintagmi na flickru.

Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Nastavljamo sa potragom za ilustracijama slučajno odabranih sintagmi na flickru.

Nastavljamo istraživanje fotografija na osnovu slučajno izabranih sintagmi na flickru.

I kao što rekoh, ove nedelje mlataramo bez cilja po polju za pretragu na flickru.

Ove nedelje koristimo slučajno izabrane sintagme kao pojam za pretragu na flickru.

Savet Alana Forda:

Ne lipši, magare, do zelenih novčanica.
Једно од начела која су довела до начела истовремености је оно да су неке идеје толико саме по себи јаке, да ће наћи начина да се појаве, све и да кроз сто година неко измисли времеплов (енгр. временску машину) и врати се овосад да убије њеног доносиоца. Неке су толико јаке и нестрпљиве да се појаве упоредо на више места, у отприлике исто време. Историјско-материјалистички речено, квантитет (предуслови!) буде толико трудан да ће да роди тај квалитет па макар на лакат, или на неколико.
Тако је било и са Глугенијем. Не само што је имао онолико претходника (који су од хардвера имали неке помичне траке са речима и картон са рупама кроз које су се те
речи читале), него што се до нових отеловљења тог духа долазило разним заобилазним путевима.
Глугеније II Немогући има поприличну историју. Испочетка, те 1991, уопште није био намењен томе, него је требало да буде генератор лозинки. Захтевало се* од њега да прави речи које би личиле на обичне, звучале скоро познато, а биле скроз нове, те би се тако лако памтиле а не би постојале у речницима.