Category: Putovanja

Osvajamo svet korak po korak: beleške sa putešestvija

Počeo je karneval u Veneciji

Da li ste znali da je termin “karneval u Veneciji” zapravo pleonazam? Ono u Veneciji je karneval, a sve ono na drugim mestima u svetu je nazvano po tom tradicionalnom događaju.

Istorija karnevala je vezana za Veneciju: to su poklade koje obeležavaju kraj zime. Počinju 40 dana pre Uskrsa i traju deset dana. A ime carneval je poteklo, najverovatnije, od latinskog carnem levare ili carnelevarium, što znači “bez mesa”, “odbaci meso”. To ima smisla u perspektivi početka Velikog posta, pogotovo po jednom od etnoloških tumačenja posta, koje povezuje uzdržavanje od hrane sa krajem zime i suočavanjem sa nedostatnim zalihama pre nego što dospe prva sledeća sezona sveže hrane.

Svako je mogao da radi i kaže šta hoće, ne trpeći nikakve posledice koje bi inače trpeo ako bi narušio ograničenja svog staleža.

Mada se zvanično smatra da je tradicija otpočela dosta kasnije (pogotovo zbog čuvenih umetnički obrađenih maski, koje se koriste tek od 15. veka), karneval je još u 12. veku  zamišljen kao period “kontrolisanog ludila” kojim su vlasti kanalisale ponašanje podanika Mletačke države, tad već veoma jakog trgovačkog entiteta u Mediteranu i Evropi. Ideja karnevala je bila prilično plemenita: hodajući pod maskom i krijući svoj identitet kao legitimni izraz u toku perioda karnevala, svako je mogao da radi i kaže šta hoće, ne trpeći nikakve posledice koje bi inače trpeo ako bi narušio ograničenja svog staleža.

Nastavite sa čitanjem… “Počeo je karneval u Veneciji”

Talaščina!

Biće ovo vikend augmentativa, bar kad je reč o video kutku.

Ko će razumeti ove i one ekstremne sportiste; mada, to su barem ekstremisti čiju aktivnost mogu da ocenim kao prihvatljivu. Surferi su sorta za sebe, kažu oni koji ih poznaju, nešto kao vodena verzija bajkera: to je jedino što ih uopšte zanima. Pa dobro, ima ih svakakvih.

No, pogledajte te talase!… Turi na HD varijantu i prikaz preko celog ekrana.

Nisam nešto ljubitelj vode: ja zastupam demagogiju da mi nije dato da imam plovne kožice među prstima, pa mi ne treba ni da idem vodom tamo kuda mogu i zemljom. Moje plivanje se svodi na prostu definiciju “ostati živ do izlaska iz vode” i nemam mentalni problem da provedem dve nedelje negde na moru, a da se ne umočim u njega. Dobro de, umočim se, ali razumete šta ‘oću da kažem.

Ali ti talasi…

U prirodi, fotoaparat kao kamera

Park Yosemite mi nije ni po čemu posebno drag, osim po činjenici da je Ansel Adams tamo stvorio neka od svojih najvećih dela. Želim sa vama da podelim sledeći video iz drugog razloga, reći ću vam kojeg. Prvo pogledajte ovo pažljivo. I to razvucite preko celog ekrana, ne bilo vam zapoveđeno, da pukne slika u punom sjaju.

Dakle, šta velite? E, ovo je kombinacija tzv. timelapse kadrova (serija fotografija u nizu) i sve je načinjeno fotoaparatom. E, u tome je fora.

Elem, sve više fotoaparata ima opciju za snimanje u HD rezoluciji, a skoro svi noviji imaju tzv. intervalometar, automat za fotografisanje u zadatim intervalima. Uz malo veštine pri snimanju, vežbe, pažnje pri odabiru kadrova i uloženog truda u montaži, možda biste i vi mogli da napravite ovako nešto. Ne treba vam park Josemit za to: ova naša Srbija ima toliko prelepih mesta da će trebati mnogo vremena da obiđete samo neka od njih. I da me đavo odnese ako ne može da se napravi barem ovako privlačan film.

Jan je ažuriran

Sledeća priča je veoma moderna, taman koliko i njen predmet

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink preuzima novi automobil. Stalno klackanje javnim prevozom mi sve više ide na nerve, razmišlja Jan Vennegoor of Hesselink. Znakovi na putu počinju da se preklapaju, gužva je, penzioneri stalno nekuda idu, ne može se ni sesti. A vidim da svi pričaju o tome kako je taj novi automobil brz, bezbedan, siguran, inovativan. „Dobar dan izvolite evo slobodno stisnite ovo dugme i preuzmite vaš novi automobil Vatrena Lija tri nula dostupan i na holandskom jeziku“, kaže ovlašćeni serviser. „To je pravi izraz vrednosti koje naša kompanija neguje“ „Štagod. Au, kako lep servis sa velikim dugmadima! Preuzimam odmah!“, raspamećuje se Jan Vennegoor of Hesselink. Vraća se kući u svom novom šarenom automobilu. Divota jedna, na dugme se menja raspored boja, dostupna je dodatna oprema, automatsko blokiranje radi, i to odlično – nijedan se autostoper ne pojavljuje pored puta. I tako je Jan Vennegoor of Hesselink oduševljeno i veoma brzo učinio da njegov novi automobil prikazuje vremensku prognozu na tri lokacije, tačno vreme u petnaest svetskih metropola, preuzma samostalno gorivo na pumpama, pušta muziku sa Radio Paradise, i naravno, omogućava da se uživo prati proces parenja pandi. Uopšte, sve ono što je oduvek želeo od automobila. Pa ipak… Pošteno govoreći, nešto ne vidim da ovaj automobil ide brže nego javni prevoz, razmišlja Jan Vennegoor of Hesselink par nedelja kasnije. A i sve komande su iste. Koliko vidim, dostupne su neke stvari za dijagnostiku, ali ja se ionako u to ne razumem.

Nastavite sa čitanjem… “Jan je ažuriran”

San o Italiji

Priznaću vam nešto: od ono malčice Italije što sam video tokom jednog jedinog putovanja i od ono malo italijanskih filmova koji mi mnogo znače, ne mogu da prestanem da mislim o toj zemlji. Hteo bih još, od Alpa do Sicilije. A onda, setim se jedne davno pročitane misli, ko zna čije, da svako mesto odmah postaje onakvo kakvim ga sami stvorite u sebi; ta fiksacija, koju posle nosite u sebi, ostaje i kao slika i kao utisak koji je samo vaš lično.

Ako je to istina, onda nije važno mesto, nego način gledanja, jer tako nastaje doživljaj. Pre nekog vremena, ja sam odlučio da mesta koja pohodim posmatram uz pomoć fotoaparata. Sad kad vidim kako neki ljudi od ideje kamerom pišu o nekim mestima, u meni se budi želja za putovanjima, ali izgleda da se probudio i onaj filmadžija kojeg sam uspavao u sebi pre više od trideset godina. Tako me neki pudravac tera da probam…

Pogledajte kratki, ali veličanstveni film o pokrajini Bazilikata u Italiji: te slike su me nagnale da napišem prethodne reči.

Sad sam se prisetio i one galame nastale oko onog filma koji predstavlja Srbiju. Osim mitomanijakalnog primitivizma koji smo iskazali u pokušaju da oborimo ono što vredi podržati, pokazujemo i kolektivnu nesposobnost da vidimo stvari onakvima kave jesu. Upravo je ta prizemnost scena u ovom filmu (mada su slike veličanstvene) ono najlepše u pričici o mestu koje ni vi ni ja ne osnajemo, ali od ovog časa delimo želju da vidimo i svojim očima.

Tako se to radi: Istanbul

Ukoliko malo razmislite, onda shvatite da uopšte nije tako glupo imati HD video u fotoaparatu. Ukoliko znate sa videom, ne mlatarate svaki kadar u svakom pravcu, nego imate mirnu ruku i držite kameru statičnom, onda ima dijaloga sa pameću. No, prava stvar bi bila u tome da napravite amalgam fotografije i videa i da to spakujete u jedan ili više kratkih video-klipova. Za vrlo dobre rezultate je potrebna malo bolja oprema, malo više znanja i malo više vremena u postprodukciji, ali moglo bi da se isplati.

Sledeći video će vam dati ideju o čemu ja to pričam i šta mislim. Ovaj prikaz Istanbula je napravila nevelika ekipa vrhunskih profesionalaca tokom terenskog testiranja sledećeg najboljeg digitalnog fotoaparata na tržištu (Nikon D4), pa se ne nadajte takvom rezultatu. Ali, svejedno: konceptualno gledano, svako bi mogao da napravi nešto poput ovog, i to u HD rezoluciji. Preporučujem pregled preko celog ekrana. Uživajte.

Spektakularno!

Iz raznih razloga, izjalovio nam se plan da Novu godinu provedemo u Istanbulu; taj plan ostaje na snazi do ispunjenja. I don't know smile A posle gledanja ovog fenomenalnog filma, možete misliti kako sam se osećao… Ne, ne možete.

Aleksandrijsko lansiranje

U tekstu koji govori o preduslovu za lansiranje lagano sam pokazao kako je brzina v koju satelit mora da ima da bi kružio oko Zemlje

Ovde je h put koji sva tela pređu pri slobodnom padanju na Zemlju bez početne brzine tokom prve sekunde (na površini Zemlje približno 5 metara); R je poluprečnik Zemlje. Formula je predivna jer pokazuje da nam trebaju dva podatka koja možemo da izmerimo da bismo saznali koliko brzo treba da se krećemo da bismo postali Zemljin satelit.

Čekaj malo, škrip! Poluprečnik Zemlje možemo da izmerimo? A i molim, Zemlja je okrugla? Hm…

Nastavite sa čitanjem… “Aleksandrijsko lansiranje”

Teorija lansiranja

Fotografije lansiranja u svemir koje nam je domaćin obznanio su potpuno čarobne. Ali kako uopšte znamo da će ono što ispalimo uzbrdo zaista gore i ostati, da se neće bilo strovaliti nazad ili otići van našeg domašaja?

Znamo, em lako em poodavno. Lansiranje u svemir najčešće služi da objekat koji lansiramo kruži oko Zemlje. Da bi se to desilo, potrebno je da se on kreće dovoljno brzo da ne bi pao na Zemlju, ali i dovoljno sporo da bi to kretanje zaista i bilo kružno, da ne ode tamo negde odakle je došao Sima Kosmos iz Dalekog Svemira. Dakle, treba nam situacija sa sledeće slike:

Satelit se nalazi na visini H od površine Zemlje, koja ima poluprečnik R. U tom trenutku na satelitu se startuje motor koji mu dodeljuje horizontalnu brzinu (na slici to je v0), i koja treba da je takva da zadrži satelit u kružnom kretanju oko Zemlje.

Nastavite sa čitanjem… “Teorija lansiranja”

Izgubljen u Tokiju

Čovek je imao dva slobodna dana kad se jednom prilikom zatekao u Tokiju. Odlučio je da angažuje svoj fotoaparat u punom kapacitetu kako bi dokumentovao pokušaj da se namerno izgubi.

Zvučna podloga ovog filma ja veoma iritantna, što izgleda da je pravilo za ovakve montaže°. Međutim, apsolutno sam fasciniran rezultatom očigledno velikog truda i zanatski vešto izvedenog prikaza jednog urbanog prostora.

__________
° Mada… I dalje je bolje od zvučnih podloga TV emisija nezavisnih produkcija o računarima, mobilnim telefonima i ostalim andrmoljama. Obratite pažnju ako vas zadesi baksuz da pogledate tako nešto.

Put oko sveta, fotoaparat u akciji

Lik je dao otkaz na poslu, pa je onda “malo” putovao po svetu. Usput je toliko fotografisao da je na kraju napravio time lapse video zapis od tih mesta. Boga mi, dobra ideja za projekat… Jednog dana. Njegov rezultat izgleda ovako:

Uzgred, lik je putovao štedljivo. Izračunao je da ga je put oko sveta koštao manje nego da je samo sedeo u San Francisku. Više detalja pogledajte ovde. A ne propustite ni bucket list koji je lik sebi napravio.