Beše neko doba kada su se na marginama holivudske produkcije pravili dobri filmovi. Evo podsetnika u osam bita…
Nastavite sa čitanjem… “Baja (AKA Dude) u osmobitnom izdanju”
Category: Sudbine
Svet je nekom majka, a nekom maćeha.
Ne uči se hipnoza zbog tog
Slušaj da ti kažem: dolazi vreme kada ćeš morati da raspolažeš nekim ozbiljnim veštinama. Neće to biti predmet nekakve prednosti nad drugim, već opstanka pred samim sobom.
Eto, to sam hteo da ti kažem. Pa ti vidi šta ćeš. I koliko ćeš celishodno raspolagati tim, je li, ozbiljnim veštinama.
A posle ćeš, je li, svakoga dana u svakom pogledu, je li, sve više da, je li, napreduješ.
Nemojte, ljudi…
Interesantno. Apsolutno interesantno…
…kako neke stare replike neočekivano dobijaju nove konotacije. Ko bi očekivao!…
Mislite o tome. Ako smete, to jest.
Bum… Bummm… BUMMM!… (i tako 2053 puta)
Beše raznih interpretacija istorije detonacija nuklearnih bombi, ali mislim da je ova najzanimljivija do sada.
(ako ste nestrpljivi, evo triput brže, bešumne verzije)
Nastavite sa čitanjem… “Bum… Bummm… BUMMM!… (i tako 2053 puta)”
Prisećanje na Čoveka Koji Je Sadio Drveće
Postoji sasvim valjan razlog zašto vas ovog časa podsećam na film koji smo već gledali, pre više od dve godine, na Suštini pasijansa. Elem, bilo je to toliko davno da su neki među vama, dobrim ljudima, već zaboravili na pouke. A vredi da ih se podsetimo, jer je potrebno.
Nastavite sa čitanjem… “Prisećanje na Čoveka Koji Je Sadio Drveće”
Kako otvoriti konzervu bez otvarača
Neeeeee, ne ono trljanje o brusni kamen ili beton – ono je za devojčice. Pazi sad.
E, tak ose to radi. A kad se malo uvežbaš, ni prateći svinjac ne bude prevelik.
(Vešti gledalac sa boljom moći zapažaja primetiće da je okolo poplava i pre kadra na kraju.)
London, 1927. London, 2013.
Zanimljiv paralelni pogled u dve epohe.
(savet: HD kvalitet preko celog ekrana)
Sad bi bilo zanimljivo videti i neke druge gradove ovako. Problem je samo u tome što mnogi nisu bili dovoljno agilni da zabeleže svoju epohu za budućnost. Štaviše, u ponekoj metropoli negde ne bi prošao ni pokušaj raspona od trideset godina. Eh…
Bolovi. Ozbiljni bolovi.
Uskoro će izbori, vele neki što šapuću okolo. Valja se pripraviti.
Nezgodni su ti bolovi, ali su makar iskreni. Glasaćemo za ove. Bolje za njih nego za predmet njihovog bola, mada smo prošli put strefili.
Spontano pitanje jednog mlađeg maloletnika (u ratnom vihoru iznenada lišenog starateljske nege) na temu vlasničkog odnosa jednog zanatlije nad svojim predmetom proizvodnje, uz prateći predlog o samostalnom konzumiranju ISTOG (takođe u obliku naizgled spontano postavljenog pitanja), a u cilju skretanja pažnje na sopstvenu neredovnost konzumiranja redovnih obroka, pa čak i njihov povremeno potpuni nedostatak
A sad, da se prisetimo scene iz filma koji odavno niste gledali… Ili jeste? Neki nisu, ima bar 30 godina; neki su ga gledali prošle nedelje u okviru, jebotemiš, održavanja predbožićne atmosfere u narodu. Pa, da pomognemo, valja se.
Imali bi psihoanalitičari šta da kažu o ovome, zar ne?
Šta je tu smešno?
Ponekad dolazi do razlika u mišljenju između tašte i zeta o potrebnom načinu vaspitanja deteta. I onda, kako bi ono rekli, dogovor kuću gradi…
Posvećeno svim zetovima koji su vaspitanje svoje dece (makar delimično) prepustili svojim dragim taštama. 
(…)
P.S. Ti što progovaraš, bolje ti je da ne progovoriš. Tačno znamo šta misliš, ‘tico. 