Goldbergova mašina sa živim elementima…

…A ti elementi su, dakako, ljudi.

Ovo jeste reklama, ali ćete odgledati bez treptaja oka: varijacija Goldbergove mašine koja je usklađena sa ekstremnim sportovima.

(predlažem da uključite HD i raširite sliku preko celog ekrana.)

Na stranu što je ovo idealna prilika za jednu poruku lične prirode: f**k you, Coca Cola!

Ama, ko te je pitao za sigurnost!…

Da l iste ljubitelj vožnje bicikla? Kad sma bio klinac, sanjao sam da vozim što brže, vozio trotoarima neasfaltiranih ulica Kikinde k’o muva bez glave i osećao vetar na licu od lude vožnje u kojoj sam uživao dok su komšije psovale za mnom. Reklo bi se da ću postati bajker. To me je posle prošlo (i pravo da velim, nije mi krivo zbog toga).

Neke ljude nije prošlo, poput ovih.

Šta ćeš. Nekome nije dovoljno to što ima.

Ključevi u švajcarcu

Imate li švajcarski džepni nožić? Znate, ono sokoćalo sa bar šest do osam elemenata? E, pa gledajte kako se surfuje na toj ideji.

Sad, možete vi imati plemenitu ideju o tome kako će ključevi biti zamenjeni senzorima za otisak prsta ili skenerima rožnjače, ali to se neće desiti baš tako brzo. Ako teglite sa sobom veliki svežanj ključeva, ova andrmolja bi mogla da vam pomogne.

Писаћка са тридесет свећица

На оближњој дописној листи осване овакав дијалог:

| пошто је ове године јубилеј Спектрума

Da jebote, manje od dva meseca do tridesetogodišnjice nabavke prvog nam kućnog računara 🙂

А газда од блога (фр. l’blogue), притиснут приликама, нема куд него ме задужи, без камате, да опишем случај.

За куповину кућне рачунаљке (у потоњем децином речнику се то звало писаћка, не оно што сте мислили него деминутив од писаће машине) сам се загрејао годину унапред, кад је у Старту изашао чланак о зе иксу 81. Онда сам нешто причао са једним старијим колегом, и он ме одговорио од тога, рече изашао је нови, много бољи, Спектрум, има чак 48 кила меморије и ради у боји!

Набавка је потрајала неколико месеци. Као млад професор, са скоро две године стажа, тада сам могао да скуцкам тих 280 марака (што изађе не много више од званичних 125 фунти), али није био проблем у парама него у дотуру. Након неколико одлагања и грижења ноктију, Спектрум је коначно стигао, ваљда на данашњи дан (еј, меморијо, издаде!) те 1983. Наводно га је пазарио неки нашијенац у неком крају Лондона где само Ирци смеју да зађу, а прошверцовала га нека турбо фолк певаљка (удата у Бугарској па се као враћа кући и увози сву силу појачала и звучника и, хм, “друге опреме” сакривене у звучнику). СФРЈ је волела да разрезује сумануте царине на сву могућу техничку робу, али је још више волела да јој се гастарбајтери враћају. Резервна варијанта би ишла, да ово није упалило, преко жене неког источноевропског амбасадора, како ми рече колега који је посредовао.
Nastavite sa čitanjem… “Писаћка са тридесет свећица”