Category: Tehnologija

Principi rada raznih ferceratora i ostale fascinacije sokoćalima

Najveći hitovi teleskopa Hubble

National Geographic se priseća nekih ključnih otkrića čuvenog teleskopa. Bombonica za mene.

Stubovi kreacije: najpoznatija i možda najlepša slika koju je isporučio teleskop HubbleZa teleskop Hubble je rečeno da je jedan od najbolje iskorišćenih instrumenata u istoriji nauke. Možda nikada nije naglas rečeno, ali izvesno je da je, takođe, reč o najpopularnijem uređaju u istoriji nauke, ne samo kad je reč o oduvek privlačnoj disciplini čitanja zvezda. Danas Hubble radi punom parom i dalje, iako je lansiran još 1990. godine. Smešten u orbiti na visini od 569 km iznad Zemlje, ovaj izvanredni optički uređaj je oslobođen problema smanjenja performansi zbog stanja u atmosferi (prašina, refleksija, svetlosno zagađenje, itd.). Više puta popravljan i unapređivan, teleskop je svaki put davao sve bolje rezultate osmatranja, gde su slike udaljenih maglina i galaksija izvesno najspektakularnije.

Teleskop Hubble; fotografija je izrez veće fotke preuzete sa sajta hubblesite.org.

Zahvaljujući valjanom unapređivanju optike, kamera i prateće elektronike, teleskop sad pruža bolje rezultate nego ikada pre. No, četvrto servisno održavanje, obavljeno šatl-misijom STS-125 u maju 2009. godine, poslednji je takav zahvat. Tada je Hubble poslednji put unapređen; sledeća misija, kad god se bude desila, poslužiće da se legendarni teleskop spusti iz orbite, najverovatnije uz kontrolisano sagorevanje u atmosferi.

Nastavite sa čitanjem… “Najveći hitovi teleskopa Hubble”

Umetnost letenja

Kakvi ludaci! Kakav izazov! I najverovatnije: kakav osećaj slobode!…

Što se mene tiče, plašim se i aviona, a kamoli ovako nečega. Dadoh sebi u kredit da jednog dana izdržim let balonom iznad Kapadokije. Tad ću da se nagutam svih strahova od visine zarad iskustva i neuporedive foto-sesije. A ovo? Mogu samo da naslutim kakvo je ovo drogiranje adrenalinom…

Pogledajte pažljivo kako ovi ljudi lete uz pomoć specijalnih odela-krila.

Ostajem bez teksta.

(Tnx Gorancho via FB)

Astronomski sat u Pragu

Jedan od tri najstarija astronomska sata, a jedini od ta tri koji još uvek radi, prošle godine je proslavio 600. rođendan…

Ako ste bili u Pragu, a niste videli astronomski sat na tornju na sred Staromjestskih namjesti, to je isto kao i da niste bili tamo. Nema veze, otići ćete ponovo i sledeći put obratiti pažnju.

Nego, uključite ovo u HD režimu, pustite preko celog ekrana i – uživajte.

Komentar je, kanda, izlišan.

Više o astronomskom satu u Pragu pročitajte ovde (sorry: samo engleski).

Džepno višenamensko sokoćalo

Ovo se ne viđa svaki dan. Ma šta: ja ovo vidim prvi put.

Kao reakciju na moj prilog sa švajcarskim nožem koji je bio fotka dana prekjuče, moj stari prijatelj i tzv. Komšija (namerno pisano velikom slovom), pride i imenjak nDragan (a u potpisima na Suštini pasijansa D.R. Fairday), prijavio je u komentaru sledeće:

Него, имам једну сличну алатку, видећеш је првом приликом, величине картице, а са футролом. Обичан комад љутог челика, ал’ изрезбарен тако да на себи има, да видимо: нож, одвијач, отварач за лименке, кључеве за шест величина матица, тестерицу, лењир (од свега 4цм), угломер (баждарен на пи осмине) и отварач за пиво, те још пар прореза непознате намене. Носим то у задњем џепу, и веровао или не, досад је итекако добро дошло више пута.

Šta sam mogao, nego da tražim fotku tog čuda. I ne budi lenj, Komšija mi je večeras udovoljio. Pa, izvol’te:

Ha! Nema krstak!

Nema krstak, ali nema veze! Just kidding Čudno čudo! Liči da ga vredi imati pri ruci u svaka doba! Nisam se raspitivao oko detalja nabavke i upotrebe. No, Komšija će već naći za shodno (ili neće) da dopuni ovaj prikaz daljim podacima i komentarima. Isto važi i za one koji imaju pitanja: postavite ih u komentaru, a nDragan će vam izvesno odgovoriti.

(tnx nDragan)

Dokaz izvučen iz filma

Nova dimenzija legendarnog Kjubrikovog filma: scena se koristi kao dokaz na sudu!

Steve Jobs se povlači. Opet. Možda je poslednji put.Najaktuelnija priča koja se tiče kompanije Apple Inc. je ona o povlačenju Stiva Džobsa sa kormila firme. Pa dobro, baš me briga za to. Čovek je ispunio svoju viziju, očigledno, uspeo je da prenese kult ličnosti u kult tehnike – a Mac evangelisti mi ponekad zaista izgledaju kao sledbenici kulta, samo im još fale “Kula stražara” i marketing od vrata do vrata – i to će biti tako kako će biti.

Želim dobro zdravlje čoveku. Nadam se da će uspeti da ga kupi svim onim i te kako zarađenim novcem. U Americi drugačije ne biva: ko može da plati, preživi.

Harizma Stiva Džobsa je jedno, a paranoja kompanije sasvim drugo. Mnogi su primetili neverovatno nervozno ponašanje kompanije Apple Inc. na sve teme koje iole bacaju mrlju na njihov principijelni stav da mora biti onako kako oni kažu, i to, po mogućstvu, tako da se načini slika kako je svet počeo baš tako što je Apple nešto smislio.

Prvi miš Douglasa Engelbarta; prototip iz 1963. godine.Džabe se Apple upinjao da objasni kako je Microsoft maznuo interfejs za Windows sa Mac OS platforme, kad danas i deca znaju da je miša prvi napravio Douglas Engelbart, a da je grafički interfejs prvi put stvoren u Xerox PARC laboratoriji (a Apple ga je, doduše, prvi primio kao koncept). A sve posle toga: već viđeno, braćo, u svim sferama industrije – i ne samo industrije. Svi liče kao jaje jajetu i najbolji nije nužno i najuspešniji (ako ne verujete, pokušajte da gledate i slušate MTV jedno popodne i biće vam jasno).

Ali, Apple je svesrdno preterao nakon što je tražio zabranu prodaje tableta Samsung Galaxy Tab. Navodno, Samsung je maznuo koncept koji je Apple prvi pružio kroz svoj iPad. Srećom, ova budalasta parnica je okončana spektakularnim kajlovanjem: predstavnik kompanije Samsung je na ročištu prikazao insert iz filma 2001: A Space Odyssey (1968) Stenlija Kjubrika u kome se lepo vidi da Boumen i Pul koriste tablete dok jedu; jedna gleda vesti, drugi čita novine.

Dr. David Bowman (Keir Dullea)
Dr. Frank Poole (Gary Lockwood)

To je, kažu dežurne tračare, bilo sasvim dovoljno da se tužba odbaci: Stiv Džobs je u to doba imao samo trinaest godina i teško da bi se moglo reći da je ideja o tabletu njegova.

Windows 95: kao da je bilo juče

Na današnji dan pre šesnaest godina, bili smo svedoci najveće marketinške kampanje u istoriji široke potrošnje. Sećam se dobro te stihije.

24. avgusta 1995, objavljen je Windows 95, čime je započeto novo poglavlje u primenjenom računarstvu.

Loading Windows... Loading... Loading... Loading.... Loading.... Lo...

Sad bih ja vama mogao da pričam o tome dan i noć, ali zarekao sam se da se neću baviti idiotskim temama na Suštini pasijansa – a računarstvo je svakako idiotska tema. Pominjem to, stoga, da bih zabeležio jedan kulturološki bitan trenutak u istoriji primenjene tehnologije. A Windows k’o Windows, mo’š misliti… Malo sam ga koristio, pa sam prešao na Windows NT.

Zato je prikladno da vam ispričam vic.

Nastavite sa čitanjem… “Windows 95: kao da je bilo juče”

Ko kosi, a ko vodu nosi

Baš sam juče ispratio jednu raspravicu na temu hipoteze kako je jedna kompanija nekad tobože bila dobra, a sad je tobože zla – a ono samo čini sve što je u njenom interesu da ugodi sebi… I onda naiđoh na ovu sliku.

Možete vi voleti ili ne voleti statistiku, ona je uvek surova. I uvek prikazuje tačno to što kreator statistike ima nameru da prikaže… Pazi ovo:

Deder da vidimo ko kosi, a ko vodu nosi...

U čemu je kvaka sa ovom statistikom?

Vrlo je prosto: najpre, ona dva desno su probijala led socijalnog umrežavanja. A onaj levo je regrutovao prvi ešalon korisnika među nekoličak desetina miliona postojećih korisnika naloga e-pošte u okviru iste kuće. Najzad, i jedna i druga premisa su upotrebljene kao resurs za nalaženje optimalnog načina da se izazove potražnja za servisom.

Simpatično mi je to što su mnogi neštedimice krenuli u uporednu analizu toga šta nudi fejsbuk, a šta gugao+. Pritom neki kanda ne kapiraju da to nisu servisi sa istim vektorom razvoja. Najviše mi se, pak, dopala jedna pomalo idiotska, ali moguće tačna konstatacija da će vrlo uskoro fejsbuk ostati dominantno ženski, a gugao+ dominantno muški medij za druženje. Nisam bio dovoljno strpljiv da pročitam argumente, a URL nisam sačuvao (a da ga sad tražim – neću), pa nemam link za vas. Izgleda da ćete morati da mi verujete na reč.

(Via)

Sutra poslednje sletanje spejs šatla

Budite svedok događaja ako možete: jedno poglavlje istorije osvajanja svemira se sutra završava.

Misija STS-135 se završava sutra, a time i čitave era programa Space Shuttle. Očekivano sletanje šatla Atlantis je u 5:56 ujutru po lokalnom vremenu na istočnoj obali SAD – u 11:56 po našem vremenu.

Slika je isečak sa sajta www.nasa.gov. Kliknite da biste se našli na stranici misije.

Video feed koji NASA obezbeđuje uobičajeno je dovoljan za sve zainteresovane. Pratio sam sletanje misije STS-134 (poslednji let šatla Endeavour) i stream je tekao bez ikakvih problema iako je na vezi jednog časa bilo preko 150.000 gledalaca.

Ne znam koliko ću biti opterećen poslom oko podneva, ali gledaću da ispratim direktan prenos ako to bude moguće. Da biste pratili dešavanja, najbolje je da otvorite matičnu stranicu NASA TV na adresi http://www.nasa.gov/multimedia/nasatv/index.html i pratite program odatle.

(Via)

Kako se sklapao Chevrolet 1936. godine

Malo je duže, ali je zanimljivo ako imate sklonosti ka tehnici…

Ovaj film je snimljen u pogonu Chevroleta u mestu Flint u Mičigenu, 1936. godine.

Iako prvi put sastavljene još za potrebe proizvodnje Forda T na početku 20. veka, složene proizvodne linije su bile čudo tokom dugih godina. Tako je bilo, izvesno, sve dok proizvodnja ratne opreme na brzim linijama tokom Drugog svetskog rata nije postala uobičajeni koncept, a visoki kapacitet proizvodnje nije postao norma u fabričkim halama.

Ovaj video klip posmatrajte sa tog stanovišta. Iako postoji svojevrsna poetika u ovom fenomenalnom filmskom zapisu, slabo skrivena namera autora filma (zapravo, naručioca) jeste da demonstrira silu svoje proizvodne moći.

 

Najviše me fascinira onaj niz presa. Ovde ima više manjih, mada ne vidimo zaista kolike su one. Prava stvar bi bila videti onu gigantsku presu koja je šezdesetih godina montirana u pogonu Daimler-Benza u, beše li, Štutgartu. Sećam se samo da je reč o nekakvim hiljadama tona proste mase, obaška hidraulična sila. Pritisak te prese ne samo da je izvlačio željeni profil, nego je praktično jednom pritisku stvarao otkivak. Karakteristike otpornosti tako obrađenog lima na rđu su bile uzor u masovnoj automobilskoj industriji pre nego što su elektrolitički nanosi mikrofibera preuzeli bank…

Moći će da se preveze u jednoj turi

Procesorski blokovi prvog računaraNa citat dana me je podsetio stari drugar iz ranih dana IT praistorije.

 

Računari budućnosti bi mogli biti teški samo jednu i po tonu.

Časopis Popular Mechanics, 1949.

 

Ovo na slici je jedan detalj u jednoj od soba koje je zauzimao Eniac. Ovo su, ako dobro vidim, vakuumske cevi. Zamislite 12 miliona takvih cevi na prostoru od 15 x 15 mm – tako, otprilike, izgleda konstrukcija prosečnog procesora široke potrošnje, kakav postoji u vašem računaru.

(Tnx Saša via FB)