Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Principi rada raznih ferceratora i ostale fascinacije sokoćalima
Jedna nepažljivi snimatelj je prekasno shvatio kakvi su lopovski kapaciteti jednog prosečnog galeba…
Ostaće nejasne dve stvari: a) da li je policija uhvatila izgrednika koji se kompromitujuće ponašao pred uključenom kamerom; b) ko je i kako pronašao kameru. 
Na današnji dan 1856. godine, rođen je Nikola Tesla.
Računam, nema potrebe da vas davim činjenicama, jer o Tesli i sami znate bar ponešto.
O Tesli je rečeno mnogo. Nažalost, i više nego što bi bilo potrebno, jer često ga iz usta i iz tastature istiskuju oni koje Tesla uopšte ne zanima kao naučnik eksperimentator, inženjer vrhunskog kalibra i inovator sa vizijom razumevanja prirodnih fenomena koje je kanalisao u dela koja su izmenila svet. Umesto toga, stalno se pojavljuju neki ludaci koji turaju čoveka u ezoterični kontekst, u priče koje nemaju vezu s vezom, u ideje koje ni jotu od nauke ne podrazumevaju.
Mada, šta je to spram mitomanije kojom blatimo ime slavnog naučnika. U Srbiji je to više od sporta: to je nacionalni program.
Juče je poleteo poslednji space shuttle: Atlantis je u misiji STS-135.
Promaklo mi je juče: lansiranje je obavljeno nešto pre podneva po lokalnom vremenu na Floridi, što je nešto pre šest popodne o našem vremenu. Posadu čine četiri člana, a zadatak misije je povezan sa Međunarodnom svemirskom stanicom (ISS).
Prema planu, misija bi trebalo da traje trinaest dana. Već sam stavio u podsetnik, da mi sletanje ne promakne kao što je promaklo poletanje.
Ti ljudi imaju duha: jutros je posadu probudilo emitovanje pesme Viva la Vida od Coldplay. Sreća njihova da OFPS i SOKOJ nemaju domašaj u niskoj orbiti, bilo bi belaja oko plaćanja pristojbe za slušanje muzike, jer možemo pretpostaviti da kabina spejs šatla predstavlja javni prostor.
Dok se SOKOJ ne doseti, redovne informacije možete pratiti na portalu misije STS-135.
Pogledajte snimak sa poletanja.
Nastavite sa čitanjem… “STS-135: Poslednji let šatla (nebitno za srpske medije)”
Pretpostavljam da većina ne zna ko je čovek iza tog imena. Ja priznajem da nisam to znao; nikad nije kasno da čovek nauči ponešto o ljudima koji su pomerali granice.
Ray Haryhausen je stručnjak za tzv. stop-motion animaciju sa dugim stažom i listom referenci koja se pruža oho-ho. Njegova specijalnost su bila čudovišta na filmu: od filma King Kong iz 1933. godine do kultnog filma Clash of the Titans (1981), ovaj umetnik je stvorio silni broj raznih čuda metodom “sličica po sličica”…
Evo malog omaža svim tim čudovištima, zapravo njihovom kreatoru.
(tek sad primećujem koliko je dobra muzička podloga ovog klipa)
Samo se valja ponovo prisetiti: ovo je bilo milijardu godina pre CGI tehnologije…
(Via)
U slučaju da ste preterali sa produktivnošću, evo načina da malo razbijete taj trend.
Akinator je veb igračka koja pogađa ličnost koju zamislite. Idite na adresu www.akinator.mobi i probajte: igrajte pošteno, pa ćete se možda iznenaditi.
Sinoć sam probao; nisam baš brojao, ali sve koje je uspeo da nađe, našao je u manje od dvadeset pitanja. Tek jednom ili dvaput, u petnaestak pokušaja, prvi put je izbacio pogrešnu osobu. Evo, sad sam zamislio onog tenisera iz reklame za banku – nisam mogao da se setim kako se zove, pa kad je ovaj promašio jer je predložio Đokovića posle dvanaestog pitanja, nastavio je još šest dok nije izbacio sliku Viktora Troickog.
Uspeo sam da zeznem Akinatora samo oko jedne ličnosti: nije znao ko je Tom Sholtz. A nije da nije, izbacio mi je barem četvoricu gitarista dok nije odustao i zatražio pomoć.
Akinator je, u neku ruku, generator beskorisnog znanja. Ali, da ne potpirujem, jer je to tema koju niste uspeli da pročitate između redova.
Pazite: ovaj način je apsolutno legitiman. Drugim rečima: može i tako!
Najpre pomislim “koji zamlata, jebote”, a posle shvatim da zapravo zavidim liku koji je našao dovoljno vremena da sve to poveže i još pride snimi…
A opet, nije da nije: trebalo bi da kompletna Vlada Srbije nauči ovu tehniku lupanja jaja, jer bi primenom ovih načela, tehnika i poteza ostvarili daleko veću efikasnost nego sada.
Nije za one sa slabom petljom. Ja se plašim visine i deset puta sam došao u iskušenje da prekinem gledanje. Kako god, izdržao sam. A vi ste upozoreni.
Elem, čovek se penje na vrh komunikacionog tornja visokog jedva 538,8 metara… Pih, pa to nije ni 540 metara…
Koliko god da plaćaju ovu dvojicu, nije dovoljno.
(Tnx Ajgor)
Pogledajte sjajni kratki animirani film o naravi jednog prosečnog korisnika računara.
Najčešća frustracija u ovom veku je očekivanje korisnika da će mu tehnologija doneti neki vid blagostanja, zadovoljstva ili barem zabave. Kad stvari krenu po zlu, dešava se svašta…
Izuzetno ostvarenje. Nemojte mene kriviti što se ovo pojavljuje u ponedeljak ujutru: tako se namestilo. Možda je namerno, možda slučajno, ali kako god okreneš, desilo se…
Imao sam ideju da će nešto na ovu temu da se pojavi, ali nisam ni sanjao da će postati moguće baš ovako nešto!…
Za Lytro kameru sam prvi put čuo juče, nakon što je neko fejsbučio informaciju. Da ne bih previše pričao na početku, hajde najpre da vam pokažem… Evo prigode: postavite pokazivač miša bilo gde na mutni deo fotke i kliknite… Posle opet kliknite bilo gde… I opet… I opet…
Pre nego što vam dosadi, skoknite da vidite celu galeriju… Ali, bitnije je da razumete da je ovo rezultat jedne ekspozicije!
O čemu je reč? Kakva je ovo zavrzlama? Postprodukcija?
Jeste postprodukcija, ali u fotoaparatu!… 
Evo kako to radi dekadentni beli svet: preinači ledenu dvoranu u košarkašku za petnaest sati…
Ako se ne varam, neke slične zavrzlame su obavljane i u beogradskoj Areni. Ne baš sa leda u parket, ali bili su menjali razne podloge, uključujući onih pedeset kamiona zemlje za akrobatske egzibicije motociklima. Ali, ja to iz druge ruke, a nije mi baš toliko zanimljivo da bih proveravao, pa se izvinjavam ako sam pobrkao lončiće. Ispravke su dobrodošle.