Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Igračke za velike dečake
Kad neko voli da se igra ne mareći pritom koliko angažovanih sredstava učestvuje u poslu, onda nastaje zanimljiv vid Goldbergove mašine. Pazi sad.
Dobar štos za reklamiranje firme. Jer kad reklama ima duha, onda verovatno i firma ima dušu. Rado bih im maznuo bar jedan gorilla pod, ne bi oni ni primetili da fali… 
Троножац, ака статив (мушко од стативе) је једна од оних фото потрепштина које вам углавном не требају. Али кад треба, треба ко леба.
Јер без доброг статива, ова фотка не би била могућа.
Снимљена је давне 1976, са клупског статива, који је био озбиљан комад метала и повремено носио чак и тешку Болекс 16мм камеру на навијање, какву је имао и Љуба Сликер, дописник РТБа (само је он имао и зум). Са данашњих сиграчки од 2000 динара и 500 грама ово не би могло.
Троножац се углавном да избећи. Камера може за тих секунду-две да се притисне руком уз било какав стамен камен, зид, стуб, клупу, било шта. Међутим, тако нешто вас ограничава у избору угла, а ово кадрирање по мраку, одоздо, са крацима скроз скраћеним, не би могло никако.
Da bi se čovek bavio fotografijom, potrebno je da ima kliker…
Ja sam kliker izgubio, pa našao. I sad samo valja da ga stavim na svoje mesto, pa da ga uredno angažujem. 
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (300): 24. januar 2013.”
Diptih: složen oblik.
Pošto opet nisam otišao u šetnju ulicama, dao sam sebi zadatak da u roku od pet minuta u svom dvorištu pronađem pet motiva zanimljivih za fotografisanje (ideja koju sam kupio pre dva-tri dana prateći jedan blog o fotografiji). Našao sam četiri, doduše jedan od njih se sastoji iz dve fotografije. Evo tog motiva.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (270): 25. decembar 2012.”
Ovo mi dolazi na zicer po drugi put. Nema druge nego da podelim sa vama.
A nije da nije, prepoznao sam sebe iz nekih situacija.
Kako se ranije nisu toga setili? Napravili su tržišni amalgam veka…
…zamalo. Sve sa Likkor objektivima.
Osnovni razlog što sam ovoliko kasnio sa retroaktivnim objavljivanjem fotki dana je taj što nisam imao pet dokonih minuta nijednog vikenda posle dolaska sa turneje po Srbiji. Zapravo, i dalje je tako, ali sam se nekako iskobeljao…
Dan posle spektakularnog koncerta Omege, opet za Novi Bečej. Ovog puta, u poseti nam je bio jedan stari drugar iz Beograda sa devojkom. A pošto su kasnili u dolasku, pa zato nismo mogli da izvedemo foto-sešn koji smo odavno planirali, kompenzovali smo to odlaskom u Novi Bečej na koncert Zdravka Čolića. Ovog puta mnogo ležernije: bez panike da stignemo na vreme, bez panike smo i pobegli pre kraja (da nas ne bi pogazio stampedo), a drugar je bio šokiran kad je primetio da ja većinu vremena na koncertu provodim fotografišući. “Pa rekao si da ne nosiš fotoaparat na koncerte!” Pa ne nosim, odgovorih, kad idem skoncentrisano na neku svirku za koju sam platio skupu ulaznicu i gde odabrani položaj za praćenje koncerta nije nužno i dobar položaj za fotografisanje. Spontane svirke i gerila-varijante su nešto drugo. Igraću se dok sam tu i to je to.
Prava zabava je počela kad sam ispred sebe uočio dvoje klinaca na ramenima svojih očeva…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (148): 26. avgust 2012. (ret.)”
Sad bi bio red da napišem nekoliko reči, ali to se neće desiti. Umesto toga, samo dve reči koje prate sliku.
Mišn akomplišd.
Avantura počinje uskoro.
Ah, evo ga opet: robot-fotoaparat koji slika lavove iz blizine u rezervatu Maasai Mara. Nova verzija je unapređena na mnoge načine. Sad samo da vidimo hoće li i ovaj proći kao prethodnik.
Da li biste išli u foto-safari u Keniju?
(Bez brige: imam još glupih pitanja.)
