Category: Foto radovi

Lepo su mi rekli: “Džaba se mučiš, neće ti uspeti!” Tako je i bilo.

Dakle, danas sam isplanirao da napravim portret Vese u krupnom planu. Znao sam da neće biti lako, ali da ću biti potpuno onemogućen, to već… Uh, izvinite: Vesa je jedan zapadnoškotski beli terijer (westie). Ni manjeg psa, ni većeg galamdžije! Otprilike tako doživljavam priče o osobama na ekstasiju i guarani Ko je Vesu uspeo da fotografiše iz prve, taj je heroj. Ja sam danas napravio petnaestak ekspozicija na njemu – sve i jedna je škart!

Zato je Alisa priskočila u pomoć i evo rezultata:

Alisa je zlatni ritriver (ili što bi rekli oni sa B92 – zlatna ritriverka), a kad se preračunaju kereće godine u ljudske, već smo otprilike vršnjaci. A kakva je – ljudi moji, to kuče samo što ne progovori.

U dvorištu sa Alisom živi i Vektra, potpuno crna ženka labradora; pokušavao sam da ih slikam zajedno, ali Alisa je oduvek ljubomorna i ne dozvoljava Vektri da priđe kad je neko tu. E, Vesa je u posebnom boksu; da vam ne pričam zašto, ali ako ste ikada gledali onaj crtać u kome se Duško Dugouško nadmudruje sa đavolom sa Tasmanije – to je, otprilike, prva asocijacija… Nije ni čudo što nisam uspeo da ga uslikam… A još kad se setim da sam hteo da ga slikam kroz ogradu, izbliza i tako da ograda u prvom planu bude mutna… Ta fotka će ostati pusti san.

Ima i običnih, skoro trivijalnih dana. Bilo je za očekivati da ću posle jučerašnjeg dana da se malo izduvam. Današnja fotka je ispala bez plana, ali je tehnika obrade bila davno planirana.

Nije mi se dalo previše da razmišljam o fotografisanju, pride sam imao malo gužve na poslu, pa nisam dugo mislio. U času kad sam se latio jedne od svojih uobičajenih rutina, palo mi je na pamet… Evo rezultata:

Nemam šta veliko da pričam: teški makro, skidanje boja, tekstura izvučena u prvi plan, konačni odabir, tras gotovo.

Priča o crno-beloj fotografiji je velika, ozbiljna i za mene još predstavlja priličnu nepoznanicu u kontekstu digitalne postprodukcije (izbor BW u fotoaparatu, dakako, ne dolazi u obzir). Svojevremeno sam naučio nešto o razlozima što monohromatske slike izazivaju jači utisak od kolornih. Ali, o tome ću drugi put.

Pouka dana, ne po prvi put: nikad ne znaš gde te čeka zgodna prilika. Što reče najveći demagog antike: carpe diem. Dobro de, znam da je to tumačenje pogrešno, ali nema veze.

Prošla je ponoć, dan za mnom je bio pun k’o oko. Čak tri sesije fotografisanja, od kojih je ona koju sam zamislio za projekat “jedna na dan” bila jedina neuspešna.

Ana mi je već najavila da hoće da slikam aplikacije na njenim noktima, što izgleda… Ne umem da kažem kako izgleda… A to što sam pomislio, kad bi me Ana uhvatila, obr’o bih bostan, bolje da ćutim.

Ana je lepo rekla da izađemo na dnevno svetlo, ja nisam hteo i to je odvelo u kolekciju od petnaestak ekspozicija sa kojima će ona možda nešto da uradi, a ja ne bih… E, onda smo izašli u baštu i tu je bilo nekoliko uspešnih portreta; i to je dobro samo po sebi, jer odavno nisam slikao svoju kćer na taj način.

A onda su došle stihije – deca mog brata, koja su bila posebno uzbuđena jer je njihovoj nini bio rođendan i oni su bili posebno inspirisani za razne ludorije. Znaju da kod nas smeju da rade (skoro) sve, pa (ne) možete zamisliti kako to izgleda kad su posebno inspirisani. Velika seka ih je uhvatila pod svoje na neko vreme, počele su igre bez granica sa sekinom kolekcijom naočara za sunce, a rezultat je sledeći:

Rock band na omotu ploče!

Sleva nadesno – Marko: nemojte se kačiti sa njim, jer ne samo da je jači od vas, nego je pride i rođen 6.6.6 Ana: Jasnina i moja ćerka jedinica; možete naslutiti gorepomenute nokte Kaća – veoma poseban devojčurak, đak prvak i đavolak svoje vrste

Dakle, bio je ovo jedan dobar dan slatkog života. A posle svega, čak je bio dobar dan i za fotografisanje, jer sam štricnuo bar tridesetak fotki vrednih arhiviranja.

I današnja fotka je ispala preko reda – to jest, tema je preko reda. Zadesilo se tmurno nebo uoči oluje (koja se na kraju nije desila) i ja sam hteo da uhvatim dramatična dešavanja među oblacima. To je bio težak zadatak.

Prethodni plan je bio neki drugi, ali od one vrste koja može da se odloži “do sutra”. Kad sam video na šta nebo liči, pohitao sam i napravio nekoliko snimaka. Preliminarnim rezultatom nisam bio zadovoljan, jer nemam opremu potrebnu za lov na takve gradacije boja i kontrasta (barem UV filter, a kamoli neki polarizacioni). Pokušao sam i tek donekle uspeo da izvedem ono što sam zamislio da bi trebalo pomoću tehnika u postprodukciji. Rezultat je sledeći:

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 12. april 2011”

Juče sam izveo pripremu, a ishod danas je bio logičan. Glavni problem današnje sesije je bio kako se obuzdati tokom fotografisanja i kako posle odabrati najzanimljiviji snimak.

I tako, nema puno šta da se priča danas: izašao sam na ulicu, pa u jarku slikao maslačke

A rezultat, prost i jednostavan, u kombinaciji dve boje proleća, tek sa dozom gradijenta da napravi okvir:

Ove boje verovatno nikad neće biti lepše nego što su sad, jer uskoro će otopliti toliko da će sunce spržiti travu, a maslačci će se pretvoriti u bele kuglice… Što je već nova tema za slikanje

Preliminarni plan za sutra je nešto sasvim različito, mada ne znam da li ću uspeti da stignem… Ali, uvek posle postoji još jedan dan. Za danas: мишн акомплишд.

Jeste li ikad fotografisali na pijaci? Ja sam to činio više puta – i uvek je bilo ludo! Današnji zadatak je bilo mnogo lakše smisliti nego izvesti.

Moja iskustva fotografisanja po pijaci su takva da bih mogao da sastavim zanimljivu i veselu priču, što ću možda i učiniti. Jutros sam imao prostu nameru da uhvatim neku zanimljivu teksturu. Rezultat je sledeći:

Ajde-de: beli luk baš i nije neka prolećna tekstura, ali slika je ispala zanimljivija od nekoliko drugih fotki koje sam napravio na pijaci.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 10. april 2011”

Bez obzira na scenario fotografije dana, ja zapravo slikam detalje iz svoje neposredne okoline. Već se pitam: šta će tek biti kad se otisnem od obale?

Ima mnogo sitnica na policama u mojoj neposrednoj okolini. Pretpostavljam da podsvesno zamišljam slike koje mogu da se izvuku iz detalja u koje stalno gledam. Ako je verovati profesionalcima, to je pouzdan znak neizlečive zaraze: tražim fotografiju u svemu što vidim.

Postoji tu još jedna “mala, malecka” provalija: iako u projektu “jedna na dan” težim tome da fotografiju najpre zamislim, pa da je tek onda izvedem u pokušaju da ona bude baš takva kakvu sam hteo, još uvek sam jako daleko od toga da znam tačno šta će ispasti. Sasvim sigurno, to je već predmet zanatskog pristupa u fotografisanju: potrebno je mnogo više iskustva. I boktemazo, primećujem da mi projekat “jedna na dan” jako pomaže da bar komadić zanata savladam u hodu.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 9. april 2011”

Današnji zadatak: ilustracija neke dnevne rutine… A gde ćeš bolju rutinu u mom danu od kafe… Mnogo kafe.

Vrteo sam se po nekim foto portalima, pa sam naišao na predlog za fotografisanje: kažu, napravite foto-priču o svom sasvim običnom danu. Elaboriraju oni tako slikanje kroz ceo dan, a to već nisam hteo da pratim. Ali, ako bih bar započeo taj dnevni projekat, šta bi to onda bilo? Na šta najpre pomislim dok otvaram oči kad se budim? Pa, zna se!

I pomislih: kako bi izgledala “krmeljiva” fotografija kafe? Možda ovako:

Da, tako nekako.

Osim što svi koji me poznaju mogu da kažu “ne laži, otkad ti piješ kafu iz tako male šolje?”. Istina živa: cigarete sam ostavio tek tako, a kafu ne mogu. Obe šolje koje koristim imaju ušice u koje mogu da uđu tri moja prsta. A ja imam šaku k’o lopatu. Šolja na slici je iz garniture za espreso i upotrebljena je kao arhetipski model. Kafa u šolji nije espreso, nego instant kafa, tačnije trećina popodnevne doze, koju uobičajeno pijem iz šolje koju Jasna kategorički naziva “saksija”.

Današnja, pardon, večerašnja fotka je izvedena na prečac. Nije bilo određenog zadatka, pa sam ga osmislio u hodu: da za najviše pet minuta izvedem uljudnu dugu ekspoziciju, a za još pet završim obradu. Mogu li ja to?

Međutim, trik je u tome što sam tokom dana pomislio na to da bi scena koju sam lovio mogla da bude primerena za time-lapse seriju. Šteta što setoga nisam setio pre nedelju dana, pre nego što je šljiva ispred kuče procvetala: tada bih imao celu seriju.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 7. april 2011”