Današnja fotografija delo je Borisa Bajčetića, čiju smo retrospektivu radova imali prilike da vidimo prošle godine na Suštini pasijansa.
Category: Foto radovi
Fotografije sa raznih strana
Strawberry
Autor fotografije je Slađana Saulić – Danna, čiju retrospektivu radova smo imali prilike da vidimo na ovim stranicama pre tačno godinu dana.
Framed
Autor fotografije je Olivera Radmanović, čije radove smo već imali prilike da vidimo na ovim stranama.
Arabeska
Autor fotografije je Predrag Mijailović, čiju smo retrospektivu radova već imali prilike da vidimo na ovim stranama pre nekih godinu i po dana.
Pala je, stala je
Autor fotografije je Mikica Andrejić. Zaječarac koji živi i radi u Nišu, poznat je u fotografskim krugovima kao “Čuješ li buku”.
Једна од пре: платани, ноћом
Фасцинирају ме асиметричне улице, оне где су с једне стране куће а са друге нешто друго – море, брдо, равница. Моја садашња улица је замало испала таква, бар до пола, где је требало да буде некакав царински магацин. Моја стара улица је накнадно испала таква, јер су седамдесетих и осамдесетих порушили куће с парне стране (до рампе) и подигли тзв. новоградњу.
А онда се деведесетих непарна страна постепено претворила у низ дућана. Има укупно четири куће у којима нема регистар касе. У некима од њих је већ осми или девети закупац. Има две цвећаре, три-четири кафића, парфимерија (са мењачницом), две пекаре, пиљарница, пет месара (не, четири: “Посрнули сточар” се претворио у мењачницу), преноћиште, две апотеке, фарбара, и дућан са зрневљем и слаткишима, који стално мења име – био је “Био шпајиз”, па “Шпајз” па сад “Био спајз”, чека се ново издање кесе.
(велика)
Како рекох пре неки дан, једва чекам да имам неки разлог да се промувам кад је овакво вече, и да нађем изговор да прошетам са фоткалицом. Нешто је била гужва у апотеци, па сам обишао један круг док се не разиђе. Кренем непарном страном, све бацајући поглед преко на парну.
Једна од пре: јесен, за баш баш
Ово је колико да одговорим Шефу на оно од јуче – о засићивању боја. Ко зна чим их је онај ‘ранио, кад су се онако заситиле. Ја такве боје добијам без чачкања…
…јер се напросто наместио дан, наместило се светло, ништа нисам морао да дирам. Само сам изашао на терасу, штрикнуо пешес комада по вертикали, нашао на некој од средњих кривуљу осветљења каква ми се свиђа (дакле највише личи на оно како сам ја то видео), сфотокрпио, ахм, фотоскрпио и ево:
Дакле, часна пионирска да нисам пипнуо ни један клизач који има било какве везе са бојом, боја је онако сирова каква се ухватила, нисам је прихрањивао. Она хранилица на бурету је за пилиће. Пилићи порасли, сад су кокошке и носе јаја, неколико недеља смо их пуштали по авлији па је зато код комшије зелено а код нас није. О засићењу тек има да причамо кад будем фоткао жуманца.
А фотка као фотка, ето, остао забележен још један такав леп јесењи дан. Тиби (значајан поглед) би рекао “овако леп октобарски дан нисмо имали целог августа”, нарочито зато што је ово шкљоцано седмог новембра. И госпоја је задовољна, она гомила грања код леве кајсије је одавно на изложби (тј изложена и пепео већ изнет) а гомила паприкаша (за неупућене, отпаци од летава и греда што остану кад оду мајстори) код брезе, види се помало иза оних црвених крпа за судове, такође је склоњена за следећу изложбу. Лишће са брезе је у међувремену опало, па се указало… а, не, нећу да кажем, него има фотка за неки други пут.
Једна од пре: рампа под снегом
Седење на тераси у пролећно новембарско предвече има својих лепих страна. Лишће на брези је таман онако скроз златно и још није попадало, све некако лепше изгледа, само се човек ужели климе каква је некад била.
И то не тако давно – ово је снимак од натпрошле зиме. Намерно сам одвалио пешака до ћалета, ни два километра (у Мужљи би рекли “кило ипо метар”, све рачунајући да слушалац неће знати да ли греше намерно или из зезања) да бих се сит нашкљоцао по снегу до колена. Стигао таман у сутон, приметио да нисам понео цигаре, продужио два ћошка даље до киоска (енгр. киокса, мада мислим да ни њихова Ацадему не признаје тај израз), тамо се смрзао причајући са Геџом о дигиталним фоткалицама (епилог: купио је једну, годину-две касније), шкљоцнуо притом две-три добре… и онда, у повратку, ову.
Ова рампа, бар за мене, има више историје него исправних делова. А и та кућица рампаџијска, са недовршеним графитом (за који упорно мислим да значи Друштвено Предузеће Централни Затвор, а и ако ми неко и објасни шта у ствари значи, не верујем да ћу променити мишљење) носи више историје него снега на себи.
Scene od kartona
Lili, Leon i beba Orson su jedna totalno blesava familija koja ima sledbeništvo na Internetu. Kada su se novopečeni roditelji sa mališom preselili u novu stambenu jedinicu, bilo im je žao da pobacaju veliku količinu kartonske ambalaže koju su upriličili za preseljenje. Kreativna nota u familiji je izbila na površinu i počeli su da objavljuju fotografije na kojima parafraziraju scene iz čuvenih filmova. Priprema jedne takve scene je mnogo složenija nego što biste mogli da pretpostavite, što je ekipa i pokazala na nedavno objavljenom video zapisu pripreme parafrazirane scene iz filma Beetlejuice (1988):
Једна од пре: без реклама
Овог пута помало лажем, оно “од пре” је “од прекјуче” (енгр. preqce, тачније prexinoc). А како то без реклама? Па, наместило се.
Мало сам га намештао и сам. Шетња главним сокаком, након нешто колача и баклаве код Цветановића (бозу сам прескочио, више нема ону боју и онај укус као пре 50 година, кажу нема више онаквог кукуруза), са ћерком, зетом и унучићима, дивота. Док су они ушли у неки дућан (део обуће није спакован, а већ је мало хладно за шетњу у папучама), наспрам мене се намести… ово.
(велика)
Тај пролаз сам фоткао и раније, по дану. Овако ноћу је занимљивији због шареног светла. Антирекламна намештаљка се састојала у томе што сам искористио стуб и оквир од рекламног паноа (облепљена кутија у сред кадра) да заклоним сунцобране у пролазу, да се не види које пиво продају тамо. Јер… тако смо дресирани, текст ће увек да одвуче пажњу. Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: без реклама”