Da zaokružim onu temu: ograda ispred moje osnovne škole.
Category: Foto radovi
Fotografije sa raznih strana
Jedna na dan (354): 19. mart 2013.
Diptih, kao iskupljenje. Nisam odavno.
Proganjala me ona fotka od pre dva dana, jer nije uspela, i to za dlaku. A bilo je zbog te fotografije i Äestitih primedbi u kamernoj atmosferi e-poÅ¡te. Å ta da radim, naÅ¡ao sam temu za iskupljenje:
Jedna na dan (353): 18. mart 2013.
Odavno sam imao želju da uhvatim ovako nešto, ali nisam imao prilike.
Eto, uvek se desi. Strpljen, spašen.
U ponedeljak uveÄe, prisustvovao sam sveÄanosti dodele medalja pravednika meÄ‘u nacijama, najviÅ¡em priznanju koje država Izrael dodeljuje nejevrejima. To je priznanje za pripadnike drugih nacija koji su u toku holokausta spasavali Jevreje. Jedan od dobitnika je Vojislav Knežević, Jasnin deda – i tako sam se naÅ¡ao na toj sveÄanosti. Usput sam zamoljen i da fotografiÅ¡em deÅ¡avanje za potrebe porodiÄne arhive, Å¡to mi nije teÅ¡ko palo.
Fotka za ovaj put je jedna sporedna. Nisam mogao da odolim ziceru:
Jedna na dan (352): 17. mart 2013.
Ni duže pripreme, ni većeg blata. Kad se ne da, onda se baš ne da…
Triput sam proveravao vreme. Upotrebio sam program “SunÄanica”, koji mi je MiloÅ¡ napravio joÅ¡ pre dve godine, da proverim taÄno vreme zalaska sunca. Overio sam baterije. Navrnuo polarizacioni filter da bih postigao dublje nebo. I opet se nije dalo. Nekim danima baÅ¡ ne možeÅ¡, pa da si joÅ¡ toliki.
Jedna na dan (351): 16. mart 2013.
Opet sam crtao. Opet će biti nezadovoljnih. A meni bilo po volji, jer sam nacrtao svoje davno sećanje…
Tokom juÄe pomenute Å¡etnje, stigli smo do moje osnovne Å¡kole. Kovana ograda te graÄ‘evine je uvek zanimljiv objekat za fotografisanje. Pogotovo je bila kada je pao onaj sneg u noći izmeÄ‘u Äetvrtka i petka. Ugledao sam jedan naroÄit detalj na ogradi i već tog Äasa sam znao Å¡ta hoću. Priznajem, ovaj rezultat je mala varijacija te ideje, ali bilo mi je po volji.
Jedna na dan (350): 15. mart 2013.
Treba da nastupi sivilo da bi Äovek primetio. Vrag će ga znati zaÅ¡to ovo nisam primetio ranije…
“A da malo proÅ¡etamo posle ovolike klope”, reÄe Marinko. Pa hajde, slažem se. Valja napraviti ono Å¡to Englezi nazivaju “a mile after a meal“. I tako, nogu pred nogu, napravismo dobar krug po hladnom danu prekrivenom snegom, vodom i blatom. I Å¡etajući tako, naiÄ‘emo na mesto pored kojeg proÄ‘em relativno Äesto, ali zaista nisam primetio detalj: neka benasta vrata sa prozorom usaÄ‘ena u zid na visini do koje nedostaju bar tri stepenika.
Jedna na dan (349): 14. mart 2013.
IstrÄi i uhvati priliku!
Setih se onog stiha Bore ÄorÄ‘evića, beÅ¡e valjda iz one zbirke pesama posle koje je aplicirao za udruženje književnika… ViÅ¡e epigram nego stih, uhvatio je suÅ¡tinu veÄernjeg sata petka s polovine marta 2013:
Evo snega, jeb’o njega!
Dakle, uhvatio sam ga jošte, dok ga ima. Ovo je verovatno poslednji ove zime.
Jedna na dan (348): 13. mart 2013.
A, pa tako mi i treba kad ne pratim sopstveni instinkt…
Pri kraju sam drugog ciklusa u projektu “jedna na dan”, pa polako već pomalo svodim raÄune. Jedna od najvažnijih opÅ¡tih pouka je neÅ¡to Å¡to sam svojevremeno stekao, pa negde usput opet izgubio, i glasi: sledi svoj instinkt. Prosto da ne može prostije biti.
Zapravo, nisu problem neki dobri ljudi koji dobronamerno Äantraju, jer oni su manje-viÅ¡e uvek u pravu i žele mi dobro.
Jedna na dan (347): 12. mart 2013.
Gurmanska etida: bruschetti in C moll, moderato ma non tropo. Mezzoforte. Forte. Fortissimo. Coda.
Nalik onom junaku vica koji iz ludnice piÅ¡e kako svaki dan idu na bazen, a doktor im obećao da će zbog dobrog vladanja sledećeg meseca dobiti i vodu u bazenu, i meni se ponekad posreći poslastica za veÄeru. Nisam odoleo, napravio sam foto-beleÅ¡ku dve faze kreiranja brusketa. Dobio sam embarego na objavljivanje prve faze (Å¡teta: jurio sam geometrijski Å¡ablon tost-hlebova u plehu tokom premazivanja maslinovim uljem), ali sam zato dobio odobrenje da objavim ono kad je bilo gotovo.
Jedna na dan (346): 11. mart 2013.
Jedna stara. BeÅ¡e odbaÄena: nju sam jurio, a desile se neke druge…
Postoje fotografije Äija sudbina je da budu odbaÄene zato Å¡to nisu najbolje u Å¡pilu. NajÄešće, nije Å¡teta: prosto, loviÅ¡ sitnice od jedne do druge ekspozicije i onda se tokom tog procesa možda i udaljiÅ¡ od prvobitne ideje, jureći neÅ¡to drugo i dolazeći do možda neplaniranog, ali valjanog rezultata kojim se sesija zavrÅ¡ava. Ona prva bude sa stotinu mana, to znaÅ¡ na kraju, jer prepoznajeÅ¡ elemente koje si vrteo po kadru. Ponekad, meÄ‘utim, moraÅ¡ da odbaciÅ¡ i dobru fotku samo zato Å¡to za nju nema mesta: ona je dobra, ali druge su bolje. BaÅ¡ to se desilo sa ovom fotografijom, u jednoj kućnoj sesiji krajem januara, kada su je prestigle druge fotke.
