Category: Foto radovi

Najzad došlo na red. A imam tu kapiju na zicer odavno…

Postoji lokalna legenda o kojoj ne znam dovoljno, ali jedna kratka i odsečna referenca je potvrdila da je stvar tačna. Elem, kad se krajem pedesetih gradila jedna stambena zgrada u centru Kikinde, vis-à-vis katoličke crkve, u čijem prizemlju je kasnije bila legendarna “Kasina” (i svašta nešta posle, danas je nekakva prodavnica kozmetike), desila se intriga. Čuo sam, pa nisam verovao, onda sam proverio, zaista je ličilo da je istina, i onda sam se najzad setio da pitam svog oca, koji je o svakoj većoj građevini podignutoj tih godina u Kikindi znao sve, jer te građevine su bile njegova jedina prava škola.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (345): 10. mart 2013.”

Ima li ičeg urbanog u panonskoj varoši koja tiho i lagano umire?

Ostajem da se pitam, a moraću i da istražim to pitanje. Jer, zaista me interesuje gde i kako počinje ono što neki nazivaju “urbanim”. Ama, nije mi želja da se taj atribut prevali u dominantnu osobinu – naprotiv, ja se melanholično sećam svoje ulice pre asfalta – nego je to ono što lik kog Bogdan Diklić tumači u filu “U raljama života” veli: “tak, kulturološki, civilizacijski, kaj got”…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (344): 9. mart 2013.”

A sad jedna friška, nisam odavno… I kao što rekoše: ponesi fotoaparat, nikad se ne zna. A pogotovo ako je posredi besciljna šetnja.

Ubijali smo korake po trgu i naleteli na nekakvu izložbu ukrasnih odevnih predmeta od vune u galeriji “Terra”. Zapravo, izložba je potpuno neartikulisana, a tekst koji je priložen na nekoliko stranica pod staklom (?) nije dao dovoljno objašnjenja da li je tema odevanje ili su to tehnike heklanja i pletenja ili je, kako će se možda pokazati, ključ u izloženim cenama svakog komada odeće koji visi na zidu. Pažnju su mi privukle neke improvizovane figure koje su stajale na neobičnom mestu, za koje već imam iskustva da je gotovo nemoguće razrešiti tokom fotografisanja, e zbog tih odvratnih radijatora. Ali nisam mogao da odolim. Nadao sam se da ću nekakvom primerenom i slikovitom obradom moći da dočaram utisak koji sam stekao tokom kratkog obilaska te postavke.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (343): 8. mart 2013.”

Mogao sam da izbegnem ovu fotografiju sliku, ali sam morao da dokumentujem to što sam je uopšte napravio. Da mogu i da ilustruju kad mi  kažu “pa ti nisi u vinkli”…

Ne znam da li ste primetili: ukoliko odmah ne sačuvate (i to na neki upadljiv način) link na veb-stranicu koja sadrži nešto što je zanimljivo za vas, ne vredi posle da tražite. Od deset poslednjih prilika, a često se nađem u takvom sosu, u devet slučajeva nisam uspevao da pronađem izvorni podatak… Dešava se da prestanem da tražim, a umesto toga odvalim nešto na svoj račun (poput “ma jok, izmislio sam to”) i predam se.

E, tako beše večeras: pola sata sam tražio izvornu foto-galeriju (još sam i okvirni datum znao) koja je dovela do fotke koju ovog puta ostavljam i – nisam uspeo. A trebalo mi da bih se makar opravdao zbog pokušaja…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (342): 7. mart 2013.”

Još jedna iz nedavnog šteka…

Bio je 17. februar, dan koji je vredelo zapamtiti jer se tog dana prvi put osetio dah proleća u vazduhu. Igrao sam se Terminatorom, zlo-objektivnom profi klase našrafljenim na moj fotoaparat, bila je to prva ozbiljna sesija sa njim. Šetajući tamo-amo, na red je došlo i da ispitam kakva mu je kontrola dubinske oštrine, jer imati f/2.8 na celih 70 mm je retka privilegija nas smrtnika. Naslonio sam aparat na zidić trošne tribine koju niko nije koristio preko 30 godina i slikao šetače na starom jezeru… I desila se ona prava.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (341): 6. mart 2013.”

Još jedna tzv. ubrana urbana.

Odavno se kanim da nekako uhvatim te prozorčiće u kadar… Reč je o zgradi u najstrožem centru Kikinde, tamo gde je nekad u lokalu na uglu bila banka, a posle je to uznapredovalo u ćumez sa kineskim đubretom. Na jednoj strani, koja se po nekom kanonu može smatrati zadnjom iako je upadljiva kad gledaš ako šetaš od zgrade opštine, vidi se jedan benast arhitektonski detalj. Uočite tu delimično zazidanu aplikaciju na ispustu fasade na sredini fotografije.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (340): 5. mart 2013.”

Opet jedna premotana.

Bude tako nekih foto-sesija, pogotovo kad se nešto zanimljivo dešava, pa taj moj svrab koji češem o okidač fotoaparata nahvata malo više zanimljivih fotografija. A kad uveče biram koju ću da smestim u štek projekta “jedna na dan”, povilenim od dilema, trilema i poneke tetraleme. E, tako bi i prošle nedelje, kad sam listao ulov sa one skromne, ali ipak objektivu zanimljive gusanijade. Uhvatio sam jedan paradni ulazak tima: gusak okružen čirlidesricama. Brate, kakva parada! I da ne bude zabune: gusak je taj iza tri guske, što je zinuo i šepuri se.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (339): 4. mart 2013.”

Ljubitelji numeroloških zavera će svakako primetiti da je ovaj prilog objavljen četvrtog dana trećeg meseca u četiri sata i tri minuta. Može biti, to je jaaaaaako važno i na tome vredi zasnovati neku komplikovanu tezu.

I kao što rekoh, prelistavaću malo neke zaboravljene fotke. Evo jedne od pre nedelju dana: slikao sam bombone na tezgi aranžiranoj nedaleko od arene za nadmetanje guskova u Mokrinu.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (338): 3. mart 2013.”

Vežba: snalaženje u vremenu i prostoru…

Tokom večeri sam skontao da nemam fotku za dan, a ni vremena da prebiram po arhivi. Dao sam sebi u zadatak: nađi “onu jednu”, uz sva raspoloživa sredstva… Osim što krele nije poneo stalak… Moraću da ga premestim u kola i držim ga tamo.

Posle redovne školske obaveze subotom predveče, vozio sam se gradom polako, gledao i tražio. I onda sam ugledao scenu koju želim da snimim. Pitao sam se mogu li, tražio sam ugao i razmišljao o načinu da uradim pošten posao po mraku. Posle dva-tri minuta dileme, našao sam optimalno mesto za kola, čiji krov mi je poslužio kao improvizovani stabilni oslonac za ruke…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (337): 2. mart 2013.”

Čuje se zvono: utrčavam u poslednji krug.
A kako se godina dade u broj više°, ko će znati…

O opasci iz podnaslova ću malo kasnije. Sad je važnije da najavim nešto drugo.

Kada sam pripremao drugi ciklus “jedna na dan“, koji sam pokrenuo 1. aprila 2012. onim autoportretom, krenuo sam sa dve kapitalne novosti. Prva je bila očigledna i materijalne je prirode: tokom jednonedeljne pauze između dva ciklusa kupio sam svoj prvi DSLR fotoaparat, i stupivši na novi stepenik tehničkih mogućnosti, resetovao sam svoje prethodne eksperimente kako bih krenuo u nove. A druga i izvesno važnija promena beše da “jedna na dan” ne znači “jedno fotografisanje na dan”, nego “jedna fotografija na dan”. Ili, ako ćemo pravo: “jedna pouka o fotografiji na dan”. Promena je dvojake prirode. Banalni momenat je taj da ima dana kad ne mogu da postignem uslove da fotografišem nešto vredno pomena; sve tako izvedene fotke u prethodnom ciklusu su bile čisto smeće, osim u pad incidentnih slučajeva. A drugo: pouka je uvek važnija od materijalnog dodatka lageru fotografija. U suštini, ta promena je ugradila spokoj u moj projekat. Fotografija od prethodnog datuma nije bilo mnogo (ne znam tačno, ali recimo 10-15%) i one su služile kao džokeri.

To što ovo pričam, opet, ima dva razloga. Prvi je taj da ovde objavljujem fotku staru pet dana (doduše, spremljenu za ovakav “zicer”). A drugi je taj da ću tokom marta verovatno prolaziti kroz arhivu od (ovog časa) 12.500 ekspozicija i izvlačiti neke primere, jer želim da rekapituliram svoju prvu godinu sa novom klasom opreme pre nego što osmislim kako će izgledati treći ciklus… Da, rešio sam da nastavim.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (336): 1. mart 2013.”