Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Fotografije sa raznih strana
Ne možeš popraviti savršen dan. Osim eventualno da što pre obradiš te fotke koje si doneo u svom fotoaparatu…
I tako, najzad smo izveli ono o čemu već pola godine pričamo: seli u auto i otišli u Sombor. A Ravangrad, boktemazo, fotogeničan kako samo jedna panonska varoš to može da bude. Dosta fotki sam doneo i sve one čekaju čak i na trijažu, a kamoli na konačan izbor. Za to vreme, evo jedne prekoredne:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (182): 29. septembar 2012.”
“Šta ti je bre to? Pa to izgleda kao slika Brace Azarića!” – reče mi danas Jasna, kad je u prolazu videla fotku koju upravo obrađujem. Tog časa sam znao da sam na dobrom putu.
Ovo poređenje sa furioznim stilom slikanja našeg prijatelja Brace Azarića nije bilo slučajno, jer motiv je prilično isti. Jedino što Braci za sliku 80×55 treba petnaest minuta da je naslika, a meni je trebalo pola sata da dostignem to što sam zamislio… Nisam dovoljno vešt da obradim brzo fotku prema zamisli, pa moram da eksperimentišem i radim polako.
A slika k’o slika, tražio sam rešenje za jedan HDR zapis koji je morao da bude baš takav da ti na časak zastane dah. Nije baš da zastaje dah, ali svejedno:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (181): 28. septembar 2012.”
Tačno pola godine otkad imam DSLR. Šetao sam po poljima u okolini, malo slikao popodnevne motive u ataru i razmišljao o tome gde sam stigao kao fotograf i kuda mi valja dalje ići…
Kada bih ozbiljno tražio odgovor na to pitanje, verovatno bih zapeo mučeći se. I zato sam se našao u čudu kada je dobar prijatelj do čijeg mišljenja mi je stalo, čika Kole po zanimanju, u dve-tri rečenice ogolio moj trenutni status u nastojanjima da postanem bolji fotograf: “Slutim da, kad bi hteo, mogao bi da ušniraš opaku dokumentarnu fotku. I ako dozvoliš, budi spontaniji u izboru motiva… Kapiram ja da ti “vežbaš”, no si ti svojim fotografskim obrazovanjem uveliko to pretekao.”
Eh… Napuca čovek iz voleja i zabi u gol, pravo u rašlje. Pa, u to ime, evo jednog spontano odabranog motiva, ipak ne dokumentarnog, nego onako, baš likovnog. Nisam mogao da se pomerim dalje tokom šetnje dok nisam sastavio ovaj kadar:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (180): 27. septembar 2012.”
U danu za mnom, dve promene su se desile u mom bavljenju fotografijom. Jedna od njih je dramatična, a druga je simbolično najavila dolazak hladnih dana…
Radeći nešto na poslu, izgubio sam ritam ranije planiranog sešna van kuće; ali, sve računam, i sutra je dan… Međutim, danas sam pokrenuo jedan važan eksperiment.
Elem, danas sam odlučio da poslušam preporuku dvojice svojih prijatelja, ozbiljnih fotografa, i da pređem na merenje svetla i postavljanje fokusa mimo okidača, kao u doba kad smo to nekad radili pešice. Ushićen tim zahvatom, kad sam podesio fotoaparat da radi tako, umlatio sam nekoliko scena za svojim radnim stolom, tek da osetim promenu. Jedna scena mi je odavno na pameti, pa sam je proterao kroz svoj novi hodogram za prebacivanje monohromatski oblik.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (179): 26. septembar 2012.”
Jedna fotka oko čije obrade sam se premišljao danima. Bilo mi je teže da odlučim kako ću je obraditi nego da je uslikam…
Neša je velemajstor fotografije i opet sam zaboravio da ga šutnem u cevanicu zato što ne radi dovoljno. Ima čovek drugih briga u životu, to mu priznajem kao olakšavajuću okolnost. Nego neću da ga ostavim na miru, jer kad biste videli njegove radove, bilo bi vam jasno… E, sa njim sam prošetao Kalemegdanom, prvi put posle trideset godina, ne računam protrčavanje uoči koncerta Santane podno zidina pre neku godinu.
Uglavnom, prepustiti se ćaskanju i spontanom slikanju beše odrednica za nedeljno prepodne; a efikasna putanja kojom me je Neša proveo je nešto vredno pamćenja. Iznad terena Crvene zvezde znao je da mi pokaže prolaz za topove na zidu. Da je bilo bolje svetlo, imao bih bolji ulov sa terena, No, u poslednji čas, pogledom sam uhvatio nešto vredno pažnje:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (178): 25. septembar 2012.”
Ovog puta, jedna terenska mini studija na temu “koliko poznaješ svoje staklo”…
Jedno od ozbiljnih i važnih pravila fotografisanja na terenu jeste potreba poznavanja angažovane opreme. Objektiv je najvažnija komponenta u času fotografisanja i nema pardona sa njim. Kad pogrešiš, onda si baš pogrešio. S druge strane, ako znaš neke sitne trikove, to može baš da pomogne na terenu.
Hajde da vam pokažem jedan takav trik: to je izvedba kratke dubinske oštrine, što služi da se istakne objekat u prvom planu i spreči da pozadina bude previše zakrčena, pa da odvraća pažnju gledaoca.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (177): 24. septembar 2012.”
Formalno jesen, neformalno miholjsko leto. Sledeće tri-četiri nedelje su ključno važne za slikanje eksterijera; valja se kretati…
Poučen iskustvom da ovo doba godine služi za šetnju fotoaparata kojekuda, danas sam rado preuzeo ulogu taksiste Jasni koja je nekom hitnim poslom morala za Beograd. Za samo dva slobodna sata koja sam imao, upriličio sam susret sa starim drugom i sa njim sam napravio kratki foto-safari po Kalemegdanu. Svetlo nije moglo da bude gore, ali baš me briga: prijala mi je šetnja i, obaška, prijalo društvo prijatelja kojeg odavno nisam video.
No, uz malo pažnje, sreće i povoljnog vektora obrade, ni loše svetlo nije više nužno loše. Ovu fotku sam odabrao a da nisam ni završio trijažu te sesije.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (176): 23. septembar 2012.”
Ne mogu da odolim. Izgleda da ću vas mučiti ovom tehnikom neko vreme. Oprostite mi ili nemojte, velim, ne mogu da odolim…
Sad već rutinski rešavam problem visokog sunca kad fotografišem. Ne zato što sam lenj da dočekam optimalno sunce, nego zato što sam naučio da vreme treba koristiti racionalno. Tek, zatekao sam se na mestu odakle volim da uhvatim kadar centra Kikinde, a bilo je visoko sunce. Tras, tras, tras, tri ekspozicije za HDR, udri tamo, udri ovamo, provuci kroz svaku moguću varijaciju i nađi ovakav rezultat:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (175): 22. septembar 2012.”
Odlučni napad na temu se pretvorio u još odlučnije forsiranje jendeka dok nisam dopreo do pruge…
Zujao sam kojekuda po gradu u toku popodneva. A pošto se nebo napunilo simpsonima, poneo sam fotoaparat misleći kako bi bilo baš dobro da se latim atara. Oklevao sam: sunce je još uvek bilo visoko i oštro, a meni je bilo stalo da uhvatim teksturu neba. Vetar je odnosio simpsone i nije bilo vremena za čekanje: krenuo sam van grada…
…A onda sam skrenuo s puta i vozio malo po njivi. Kad sam izbio pred atarski jendek, shvatio sam da imam temu u temi. I nije bilo druge nego da pređem jendek i uhvatim scenu…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (174): 21. septembar 2012.”
Ah, slatka kolotečina! Slatki dan mrmota! Kako mi je nedostajalo!…. Not. Samo mi je bio potreban hardverski reset – i to je sve.
Ako vam kažem da sam se malčice umorio jureći nadoknadu, verovatno ćete me razumeti. U tom svetlu, nadam se da ćete razumeti i fotku koju danas kačim, bez obzira na to što se na njoj nalaze elementi koji nisu svojstveni mom radu.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (173): 20. septembar 2012.”