Category: Foto radovi

Bili ste dete i bar jednom ste dobili neku igračku koja vas je ushitila preko svake objašnjive granice. Pomnožite to sa deset i razumećete kako sam se osećao kad sam tokom proteklog dana isprobao novi objektiv…

Empirijsko iskustvo koje sam danas doživeo je prvo takvo otkad se bavim fotografijom, a pritom ne mislim samo na devet godina iskustva u digitalnoj fotografiji, nego i “malo” dalje. Elem, posle godina čitanja o tehnici, unapred znajući šta želim da imam i kako da koristim, u subotu sam se dočepao davno planiranog komada foto-hardvera koji treba da mi služi za kreativno fotografisanje. Reč je o objektivu Canon EF 50 mm f/1.4 USM. Staklo koje govori sto jezika, koje radi sa deset puta manje svetla nego ono veliko. I onda sam se malčice igrao njime tokom prve večeri posedovanja… I tako, ovo je ceo kadar načinjen tim staklom:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (21): 21. april 2012.”

Sve kao neću da prikazujem fotke iz Mokrina, a na površinu isplivava jedna po jedna…

Prilično me grize savest što tokom dana nisam otišao u polje da lovim oluju. Mogao sam, sasvim sigurno, da upecam nešto vredno deljenja. Kada je dan takav, onda prebiram po arhivi. I gledajući tako, setim se jedne fotke koju sam, da izvinete, slikao govoreći sebi kako će biti dobra za projekat “jedna na dan”. A kad sam već rekao tako, baš sam mogao i bolje da se potrudim… Ali šta da radim kad je scena bila zanimljiva: ne mogu da je se odreknem ni pored te grozne najlon kese, ni pored pogrešno odabranog ugla slikanja…

Evo o čemu je reč:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (20): 20. april 2012.”

Odavno se kanim da uradim ovo. Bilo je zanimljivije nego što sam mislio!…

Ima već dva-tri dana, nakon što sam na nekom blogu pročitao o iskustvima jednog fotografa u osvajanju high key i low key fotografije, vrazi me gone da se pozabavim tom temom. I nije da nisam, vežbe radi, čisto da vidim kako to ide. Međutim, nešto drugo me toliko kopka da nisam mogao da izdržim, nego sam najzad večeras isprobao: objekat suprotnog atributa svetla na ekstremnoj slici. Drugim rečima, zanima me kako bi funkcionisao crni objekat na high key aranžmanu i beli objekat na low key slici.

Ideja se najzad rodila: bilo je vreme da stavim pred objektiv svoje dve šolje, belu i crnu. Rezultat eksperimenta je sledeći:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (19): 19. april 2012.”

I kao što rekoh juče, dao sam se u eksperimentisanje. Onda sam nešto kao pretio i sad imam muku da ispunim pretnju. Đavo me odneo tako lajavog.

Posle napornog radnog dana koji je, mimo moje volje, trajao mnogo duže nego što sam planirao, opuštao sam se vrteći neke blogove koje pratim (živeo frizirani Google Reader, najbolji agregator RSS sadržaja!). Bio sam malo ljut što sam odocnio na ranije planiranu foto-sesiju. To je već druga propuštena prilika u tri dana – u subotu zbog kiše, a večeras jer sam izgubio svetlo. A onda sam pročitao jednu veoma zanimljivu misao o ovladavanju kreativnošću, pa sam napravio eksperiment.

Gledajući u večiti metež na mom radnom stolu, pomislio sam sledeće: ako fotografišem taj metež, koji ne može da bude zanimljiv nikome, postoji li rez, preset ili neka kreativna ujdurma kojom bih mogao napraviti iole zanimljiv likovni rad? Nije mi bilo važno da napravim nekakvo osobito delo, nego tek možda zanimljiv kadar iz ličnog ugla… Napravio sam desetak kadrova, varirajući ih minimalno, i za svaki od njih sam odlučio da napravim tačno jednu kreativnu obradu. Čak nije bilo bitno da sačuvam originale (oni sami bi bili dobri samo za bacanje). I na kraju napravim ovo:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (18): 18. april 2012.”

Ulazim u zonu eksperimenata. Sad ste nadrljali.

Uhvatio me neki dremež rano uveče. To sam nekad rešavao tako što sam dremao pola sata ili sat vremena negde ispred televizora. Pošto to ne želim da radim, dao sam se u neke dokone misli dok me dremež ne prođe. I tada mi je palo na pamet da imam novi fotoaparat već dovoljno dugo da je do sada trebalo da ovladam njime – a nisam. I tako, posle jednog jakog čaja od mente, dadoh se u mlataranje. I da vam baš ne nabrajam sve što sam večeras naučio°…

Mislim da sam izvalio 60-70 ekspozicija (sve u nekim grupama za poređenje parametara) kad sam se prisetio da ne bi bilo zgoreg ovekovečiti tu sesiju nekom fotkom prikladnom za objavljivanje. I tako je nastala ova fotografija:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (17): 17. april 2012.”

Ipak jedna iz Mokrina u nedelju…

Kada se prođe kroz celu privremenu pešačku zonu u Mokrinu, što je do kraja bloka od centra sela, na dvema banderama na levoj strani se mogu videti gnezda sa rodama. Slikao sam ih, iako sam se prilično patio sa jednoličnim i za fotografiju neprijateljskim nebom kao pozadinom. Uspeo sam da uhvatim ljubavnu igru para:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (16): 16. april 2012.”

“Pa šta ako pada kiša”, reče Jasna u subotu popodne, “nije valjda da ne možeš da fotografišeš po kiši?” Ne mogu, ne da mi se bez zaštite. Preskupa je to igračka da je iznosim na kišu.

I tako, propade mi prethodnog dana sesija kojoj sam se nadao, da ne kažem da sam je planirao poslednjih nedelju dana. Ama, izvešću tu šetnju periferijom ovih dana, pa šta god bilo, ama neka i kiša. A Vaskrs, dan za dembelisanje – fotke iz Mokrina su odveć trivijalne da bih ih birao za projekat “jedna na dan”. I tako, eto prilike da se pozabavim fotkama iz šteka. Jedna takva beše zamišljena još odavno, kad sam spazio mogućnost te kompozicije:

(Pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (15): 15. april 2012.”

Zna se tradicija subotom uveče uoči Vaskrsa. Već godinama, to je foto-sesija Jasnine primenjene umetnosti.

A kao da imam šta veliko da pričam. Subotom uveče ispucam “jedan film” i nađem onu fotku koja mi odgovara u tom trenutku. Za ovaj Vaskrs, evo odabrane:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (14): 14. april 2012.”

Ama, tek što je bio 13. april. Nisam odavno dočekao zoru budan…

Ne može čovek da pobegne sam od sebe: ja sam noćna ‘tica po prirodi. Čim se ukaže mogućnost, to jest kad nema nekih pritisaka na poslu, ostajem dugo budan. Nekad sam redovno dočekivao jutro budan. A protekle noći, začitao sam se nešto i baš mi se nije dalo da prekidam. Kad sam ustao da se spremim za spavanje, kroz venecijanere sam video neke čudne boje. Reagovao sam impulsivno i uslikao istočno nebo uoči izlaska sunca. To je izgledalo ovako:

(Pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (13): 13. april 2012.”