Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Omiljeni hobi, a možda i nešto više od toga
Prvih sedam dana septembra: ovo je poslednji kontigent kojim sustižem zaostatke u projektu “jedna na dan” izazvane raspustom i dembelisanjem (ali tokom kojeg je fotoaparat ipak bio čestito korišćen). Ima tu i starog i novog kad je reč o vremenu fotografisanja, a zajednička karakteristika svih fotki je ta da sam im posebnu pažnju posvetio baš ove nedelje.
Pa, da vidimo šta se to dešavalo u foto-odeljenju Suštine pasijansa…
Nastavite sa čitanjem… “I još sedam (3-63..69): 1-7. septembar 2013.”
Poslednja nedelja avgusta je bila, što bi rekli na pijaci, totalno rinfuz. Radio sam najpre dva, pa tri zaostala posla, jureći svoj rep u besomučnom pokušaju da se iskobeljam i vratim u miran ritam aktivnosti. Za fotografisanje nije bilo vremena, ali sam zato u slast pretandrljao lager od par hiljada ekspozicija načinjenih tokom prethodnih mesec dana. Beše tamo svega i svačega; muka izabrati.
Zna se kako ćemo: jednu po jednu.
Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-56..62): 25-31. avgust 2013.”
Dopada mi se ovaj šablon “sedam po sedam, nedeljni kontigenti”. Možda bih mogao da ga primenim na standardna objavljivanja. Razmisliću o tome.
U međuvremenu, da vidimo kako nam se pokazuje druga nedelja fotografija sa raspusta. Ah, bilo je zanimljivo: putovanje kroz Rumuniju do pivnica Negotinske krajine, pa nazad desnom stranom Dunava, do mosta kod Smedereva… Svašta se našlo u objektivu.
Krenimo redom.
Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-49..55): 18-24. avgust 2013.”
Da vas ne bih kao zmija žabu davio zaostalim fotografijama projekta “jedna na dan“, dogovorićemo se ovako: objaviću tri priloga po sedam fotki i time namiriti avgust. Biće to po sedam fotki za sedam dana iz tog perioda i hajde da ne licitiramo sitnice – fotografijom sam se bavio, pa sam se bavio – nema veze ako je bilo dana odmora, zar ne?.
Tekst je skraćen, a linkovi tipični, kao i uvek. I da vas ne gnjavim ocenjivanjem: bio je to jedan veliki mišn akomplišd. Uostalom, bilo je da se bira.
Ako pratite moje paroksizme na fejZbuku, videćete i više kroz koji dan.
Pa, da krenemo.
Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-42..48): 11-17. avgust 2013.”
Америка (тј, САД, да будемо прецизни) и Јапан би могле да се сврстају међу земље опонашалице. Виде негде нешто па ураде то код куће. Разлике почињу кад крену то да раде: Јапанци ће да то терају даље, побољшавају и дотерују, док не буде боље од оригинала. Амери, међутим, воле да то што више личи на оригинал. Колико се, у ствари, разликује од тог оригинала, није им битно.
Шарлотсвил је месташце у Вирџинији, одакле потиче Томас Џеферсон. Овај је, као прародитељ много тога америчког, остао запамћен и као архитекта. Такође је био и амбасадор у Француској баш у време револуције, па је осим збирке вина донео кући неке идеје из тамошње архитектуре. Пре свега беле стубове на прочељима, које су Французи, у ренесансном заносу, мазнули од старих Грка.
Зато данас Вирџинија, а мање више и цела Америка, слабо имају неке своје архитектуре. Вирџинија опонаша Џеферсона (а он Французе, ови Грке) и на све стране се дају видети зграде од тамноцрвене цигле са белим стубовима. Видео сам чак и једну керећу кућу у том стилу.
(нешто већа слика је овде)
