Category: Fotografija
Omiljeni hobi, a možda i nešto više od toga
Jedna na dan (3-30): 30. jul 2013.
Umalo da je zaboravim…
Ima već skoro dve nedelje od tog događaja.
– Da me slikaš! Treba mi nova za profil – reče Projektant Radijatora.
– Aj. Samo, unutra nema mesta, a napolju je preoštro svetlo. Da sačekamo malo.
– Malo se žurim. Ajmo odmah.
– Pa, dobro. Ali znaš šta biva kad se u foto-sesiju ugradi žurba? Biva ćorak.
– Grmbghpfft i tako to.
– Pa dobro. Biće meni za eksperiment.
Tako i bi.
Slika, fotografija ili nešto treće
Jedna na dan (3-29): 29. jul 2013.
Gori vazduh.
Vreli dan, pomičem se minimalno, klima ne može da postigne, zamro je razgovor, i ovo malo posla me je iscrpelo k’o da sam radio ko zna šta. U neki kasni popodnevni sat, kao hipnotisan, izađem na terasu da škljocnem sprženi vazduh i ugledam dva goluba na krovu komšijske kuće. Hoće li poleteti? Uključim mitraljez u aparatu, nanišanim i dam se u čekanje. Bio sam već ceo minut napolju, a majica na meni je bila sasvim mokra. Da li da uđem i presvučem se časom?
Uto prhnuše.
Jato na Svalbardu
Jedna na dan (3-28): 28. jul 2013.
Kitim svirce i razbijam čaše…
Dobro da, nisam razbijao čaše. To ne radim ni kad sam besan, a kamoli da se kerebečim u kafani. No, beše veselo – od povoda do sastava društva – pa sam malo ister’o kera, taman da napravim formalni razlog za kašnjenje utovara. 
Jedna na dan (3-27): 27. jul 2013.
Kad se potrefi, pa ideš okolo pričajući kako si baš tako hteo…
Tokom šetnje po dvorištu u kom prebivaju radovi preko tri decenije simpozijuma Terra, na kraju trema sam ugledao scenu u kojoj su se prelamala razna svetla. Škljocnuo sam u tom pravcu ne znajući da li će išta ispasti, jer iz iskustva znam da je Canonov sistem za fokusiranje sklon da se zbuni kada nema dovoljno svetla u tački fokusa. No, kad sam posle video rezultat, zabezeknuo sam se.
Малопродајни случај бабиног колена
Сцена, пре неки дан. Излази баба из самоуслуге, једном руком води унуче, само што није проходало, у другој држи кесе са пазаром. За њом се затварају врата, прикљеште јој обућу, баба се пресамити и дочека на колено, не дотакавши унука. Резултат: одерано колено и занавек бојкот те самоуслуге.
Јер, није им то једина мана. Артикли се појављују насумице, за неке је неизвесно да ли данас имају, као некад кад се ишло у шверц у Темишвар – никад не знаш шта ћеш наћи а шта нећеш. Касе има две, углавном једна обележена да не ради, кренеш ка другој, долази касирка и седа за ону прву. Чему вам служи табла, онда?
Да не заборавимо и кусур. Износ од 102 динара се аутоматски заокружује на 110, никад наниже. Још нису пробали са уваљивањем жваке уместо кусура, или са продавањем метлице којом чисте мрвице са касе – то су ипак трикови претходне генерације. Али је већ било да уместо пет откуца шест нечега.
Самоуслуга послује по свим правилима капитализма овдашњег. Под један, гледа да ућари колико може и на чему може, и да привуче муштерије како год зна. Да видимо прво ово друго. Nastavite sa čitanjem… “Малопродајни случај бабиног колена”
Petlja
Jedna na dan (3-26): 26. jul 2013.
Kad gore i vazduh i zemlja…
Leto u Banatu je pojam vreline. Teško ga je opisati, a još teže trpeti – a provodio sam leta i u šumama i na planinama, na moru, u pustinji, na travi i na kamenu, pored reke i u kotlini. I nigde kao u ravnici, kad na istom mestu u samo pet meseci razmaka, oba puta bez daška vetra, bude 68 stepeni Celzijusa razlike u temperaturi.
