Category: Fotografija
Omiljeni hobi, a možda i nešto više od toga
Rapsodija u ljubičastom
Vilhelmova umetnost
Las Vegas noću
Danas započinjemo sa objavljivanjem fotografija iz vascelog sveta, raznih poznatih i nepoznatih autora. Prilozi će ići radnim danom u podne. Subotom ide cela foto-priča, a nedeljom nećemo dirati cajtung za utovar.
Kriterijum za izbor će biti paušalan, uglavnom zasnovan na konceptu “ja ovo ne mogu da slikam, pa kradem tuđe”. Gledaćemo da obezbedimo podatke o autoru i izvoru kad god je moguće. Velikih komentara neće biti ili će ih biti, u ovom času to niko ne može pouzdano da kaže.
Jedna na dan (366): 31. mart 2013. – kraj ciklusa!
I tako obrnusmo i drugi cajger…
Sve što sam znao kad sam zgrabio fotoaparat i krenuo u šetnju beše da fotka mora na neki način da bude posebna, simbolična, takva da ju je lako upamtiti. Uostalom, red je: isterati ceo ciklus forografija kroz godinu dana, izvinite, nije mala stvar. Krenem tako ulicama, nogu pred nogu, dok je grmljavina u daljini najavljivala da neću daleko stići; no, bo sam rešen i da pokisnem, ako treba, samo da nađem tu fotku.
Nisam dugo čekao na priliku. Negde već u petnaestom minutu, naletim na mesto koje sam potpuno zaboravio; a i da sam se setio, ne bih verovao da je grafit još živ…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (366): 31. mart 2013. – kraj ciklusa!”
Jedna na dan (365): 30. mart 2013.
Tipičan sindrom: joj, što nisam ovo; joj, što nisam ono… E, pa sad je kasno. Sačekaj sledeći ciklus.
Pre neko veče, zateknemo se kod poZZdravljača i Cicike u gostima. Računar u uglu uključen, svira Radio Paradise sa njega, a screensaver, ni manje ni više, nego rndaljka mojih fotografija iz projekta “jedna na dan“. Iskakale tako fotke i nove i stare, pa iskoči jedna staaaara. I kako sam je ugledao, tako sam sebi rekao “moraš ovo ponovo”.
I tako dođoh do pretposlednje fotografije u drugom ciklusu.
Једна од пре: све боје иња
Како рече Грба, проблем са ноћним фоткама је што “боја бежи на све стране”. У мом преводу, то значи да је ноћ постала шаренија од дана.
Кад сам био млади фотоаматер, то није био проблем – радили смо црно-бело, или слајдове. Код слајдова, тј. дијапозитива, боја се не подешава. Могао је да се купи филм за вештачко светло или онај за дневно, а могло је да се исправи филтерима – онај за вештачко би по дану вукао на плаво, стави се тај црвенкасти (нешто између рђе и црног вина) и то га као исправи, а изгуби се и пола бленде светла. За обратно је требало имати плави филтер, који нико у целом клубу није имао, само је један причао да га је видео. Боја је могла да се подешава код позитивско-негативског поступка, прескупог за нас аматере, мада смо једно време успевали и то да постигнемо.
“Вештачко светло” је значило жаруљу, тј сијалицу са ужареним влакном, која сија жуто-наранџасто. Постојале су и неонке, али оне су се рачунале у дневно светло, отприлике.
(велика слика је овде)
Међутим, нису. Тада су по дућанима свуда, по правилу, качили неонке, и муштерије и трговци су били подједнако навикли да предмете износе до врата да виде које су стварно боје на дневном светлу. Јер те неонке су биле некако плавозеленкасте, и боје под тим светлом нису биле исте као по дану. Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: све боје иња”
Jedna na dan (364): 29. mart 2013.
I tako, kiša… Raspoloženje kao u sceni ulice u “Blade Runneru”…
Koliko puta sam zadremao u toku dana, ne bih znao precizno da kažem – zabrojao sam se. Od takvog raspoloženje nema vajde… Slikao sam menažeriju na stolu, čisto da ostane beleška, bez pretenciozne namere.
Jedna na dan (363): 28. mart 2013.
Domaći zadatak za drugi osnovne: napravi tapetu za Windows…
Jednu stvar moram da priznam… Ima tih stvari i više 
nego mi je na pameti činjenica da nisam istražio Draguljče koliko bi trebalo. Pogotovo nisam ovladao granicama polja oštrine, nego sam rezultat često prepuštao slučaju ili sam postavljao neke sigurne mere da bih uradio kako sam zamislio (npr. ne veći otvor od f/5.6 pri slikanju portreta). Mlatarajući tako, rešim da malo popravim svoj wallpaper lager, jer su mi dosadile neke slike koje se menjaju dvaput na dan na mom ikonostasu (aka desktopu). I tako iskoči i ova slika.
Jedna na dan (362): 27. mart 2013.
Datum kome posvećujem ovaj prilog je štogod važan za moje foto-priključenije. Tačno godinu dana ranije, kupio sam Canon EOS 60D i objektiv Canon EF-S 15-85 mm IS USM, koji su od onda moja osnovna baterija za fotografisanje. Drugim rečima, godišnjica iliti rođendan mog aktuelnog fotoaparata. U to ime, kako to tradicija nalaže o važnim datumima, organizovali smo jedan kolektivni portret, doduše sa navrnutim Draguljčetom.
