Arhiva – Page 47 – Suština pasijansa™

Titanik: vizuelna rekonstrukcija katastrofe

RMS Titanic je potonuo 15. aprila 1912, oko 2:20 po ponoći po lokalnom vremenu. Pogledajte ovu animaciju; navodno, to je najsavršenija rekonstrukcija do sada.

Šta vredi i to, mnogo života je izgubljeno. Neće biti zaboravljeno, jer je odveć atraktivno: ljudi su fasciniran ikatastrofama, dok god mogu da ih konzumiraju kao predmet zabave; to je dokaz o prevlasti dekadentnih navika. Štaviše, mnogo je onih koji misle da je potonuće Titanika pomorska katastrofa sa najviše žrtava, što nije slučaj. Teško je stavljati mnogo smrti na kantar, ali ostaje činjenica da fama oko Titanika ostaje najveći hajp o nekoj mirnodopskoj katastrofi modernog doba.

Google u slavu Robera Duanoa

Danas je sto godina od rođenja fotografa čije ime većina nas nije znala, a zaslužio je to svojim radom. Google je okačio prikladni doodle, a mi bismo mogli usput nešto i da naučimo.

Robert Doisneau (1912-1994) je ime čuju originalnu transkripciju ne mogu da razumem, ali to nije odobito bitno. Svoj kreativni zenit kao fotograf je dostigao u vreme posle Drugog svetskog rata, u doba kada je svet bio gladan humanističkog pogleda na svet. I tu se Duano dobro uklopio svojim fotografijama pariskih ulica koje su ostale njegov najdraži prostor u kome je fotografisao ljude.

Le remorqueur du Champs de Mars, Paris, 1943

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Robera Duanoa”

31. mart: razne godišnjice u rock’n’rollu

Opet gomila raznih rođendana i godišnjica na današnji dan. Zaista bi bio red da ih pomenem, kad sam već saznao za njih zahvaljujući nekim dobrim ljudima.

Da počnem time što juče nisam stigao da pomenem rođendan Erica Claptona: 30. marta je napunio 67. Nikad nije kasno da mu čestitamo, zar ne?

A današnji dan, pun kao oko.

– * –

Na današnji dan 1949. godine, kompanija RCA Victor je promovisala gramofonsku ploču od sedam inča koja se okreće 45 puta u minutu. Možda vam to danas liči na trivijalan podatak, ali revolucija koju je taj format izazvao je bila od presudne važnosti za ono što je uskoro došlo… Ne manje nego radiju, rock’n’roll za svoju popularnost duguje singl ploči i džuboksu, spravi koju je imao svaki lokal u Americi koji je držao do sebe.

Nastavite sa čitanjem… “31. mart: razne godišnjice u rock’n’rollu”

Google u slavu Ludviga Misa van der Roea

Danas je 126 godina od rođenja velikog arhitekte i Google je u tu čast lansirao prikladni doodle.

Google doodle na dan 27. marta 2012.

Ludwig Mies van der Rohe je rođen 27. marta 1886. godine u Ahenu u Nemačkoj. Smatra se jednim od utemeljitelja moderne arhitekture dvadesetog veka. Njegov pristup je jedan od najviše kopiranih u istoriji arhitekture: čiste forme, prepoznatljivo laka geometrija, beton, čelik i staklo i prostor koji deluje kao da je otvoren, čak i kad to nije.

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Ludviga Misa van der Roea”

Dne obeležavanija roždestva tvojego

Nemam dilemu: kada bih sad bio u istom onom položaju od pre godinu dana, opet bih učinio isto…

Moram da se menjam da bih ostao isti, reče jednom jedan kauboj, te zameni konja motociklom, a kolt mobilnim telefonom. Svet oko mene se menja na način koji bih radije da ne vidim, ali iz ove kože se ne može. Današnja deca čine drugačije stvari, sama, nego ona nekadašnja deca koja su se uvek igrala zajedno i među kojom sam i ja upoznavao svet. Sve je drugačije. Moram da se menjam da bih ostao isti, rekoh i najzad pokrenuh Suštinu pasijansa na današnji dan pre tačno godinu dana.

Možda sam dao sebi slobodu koja mi ne pripada? Možda sam pogrešio format? Možda je to sve iluzija? Možda ne budem uspeo da se izvučem?… Čekaj malo: o kakvom je to izvlačenju reč? Ja želim da uvučem druge u ovo, a ne da izvučem sebe. U manjini sam, u manjini je i ekipa koja je uz mene. U manjini su i oni koji pohode ovo mesto, što znači da smo svi zajedno u pravu.

Nastavite sa čitanjem… “Dne obeležavanija roždestva tvojego”

Sublimacija iskustva

Citat dana dolazi od onog ko je otkrio vezu između večere i daljinskog upravljača, ko otvoreno flertuje sa devojkom svog gazde, ko ima metafizički odnos prema arhetipskim neprijateljima (i onim ispod i onim iznad), ko uvek pronalazi još jedan način da šutne najboljeg druga u dupe i ko može da pojede lazanje u količini deset sopstvenih težina pre podne, ali onda popodne ne može.

Teško je biti ozbiljan kad si go.
mačak Garfild

Imam sve dnevne šlajfne. Sve do jedne. Od 19. juna 1978. do danas. Još devedesetih godina sam prikupio sve retroaktivno, a od onda skupljam Garfilde svakodnevno. Imam stranicu na kojoj se sa mog diska izbaci strip po slučajnom izboru.

Podsećam vas da sam već pisao o svom idolu. Skoknite na tu stranicu i pogledajte neke favorite koje sam tamo spremio za vas.

Enciklopedija Britanika – nikad više na papiru

Bilo je pitanje dana kad će ovakva informacija osvanuti.

Encyclopædia Britannica je parametar u bibliografskoj istoriji. Prvi put je publikovana u intervalu 1768-1771. kao trotomno izdanje. Već u četvrtom izdanju (1801-1809), narasla je do dvadeset tomova, da bi izdanje iz 2010 izašlo u 32 toma. Počev od 1933. godine, usvojen je princip konstantne revizije – proces u kome se svaka objavljena informacija podvrgava proveri, osvežavanju i korekcijama. Autori članaka za Enciklopediju Britaniku su ugledni stručnjaci u svojim oblastima, a od početka je uveden princip da za to pisanje nema novčane nadoknade: ugled institucije je takav da moralni honorar biva dovoljan.

Izdanje iz 2010. godine je teško nešto ispod 60 kg

Prekjuče, 13. marta 2012, New York Times je objavio je ono što smo mogli da naslutimo kao mogući ishod digitalizacije i okrenutosti Internetu: 15. izdanje Enciklopedije Britanike iz 2010. je poslednje koje je odštampano. Enciklopedija se seli u virtuelni svet, po godišnjoj pretplati od 70 dolara. Delimični sadržaji će ostati besplatni, kao što su i sad. Hoće li se online korisnička baza povećati sa sadašnjih pola miliona na više, nakon što postane jasno da je to jedini mogući ishod, ostaje da vidimo.

Nastavite sa čitanjem… “Enciklopedija Britanika – nikad više na papiru”

Danas bi mu bilo osamdeset…

…I bio bi džangrizavi matori pesnik čupavih obrva koji agituje da se u kafanama u Mokrinu opet pije vina° na sat.

Miroslav Antić je rođen u Mokrinu 14. marta 1932. godine. U rodnom mestu se zauvek zarazio mirisima Banata. To su: miris vlažne slame kad se unese u kuću na Badnje veče, miris ulice kad procveta bagrem, miris vina čuvanog za Vaskrs, miris Đurđevdana u Garavom sokaku. To su: miris lipe u porti pravoslavne crkve, miris otkosa žita, miris jabuke petrovače, miris prašine posle kratke avgustovske kiše. To su: miris gibanice od ludaje, miris slatkog od dunja, miris toplog komada hleba sa malo masti i aleve paprike, miris prvog snega.

Rodna kuća Miroslava Antića u Mokrinu

Onaj ko upozna sve te mirise, skupo plaća celog života: postaje ili pesnik ili pijanica. Mika je postao oboje, a bio je još mnogo šta. Kažu da je bio šampion u svemu, čega god se latio. Za pesništvo već znamo. A hteli smo da znamo i više od toga, pa je valjda zato Mika jednom prilikom napisao:

O meni se najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru.

Pamtim kad sam ga video uživo prvi put: čitao je svoje pesme u mojoj osnovnoj školi nama, pubertetlijama, i govorio kako bi tako voleo da nam ukrade samo malo toga što mi tako puno imamo, a on više nema. Nisam razumeo na šta je mislio. A danas razumem.

Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al’ ima jedan čuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.
U glavi.

Nastavite sa čitanjem… “Danas bi mu bilo osamdeset…”

(Slomljeno) srce od zlata

Razne godišnjice rock’n’rolla ovih dana. Deder, da prelistamo neke od njih, zahvaljujući uvek budnom FB prijatelju koji objavljuje ovakve informacije na svom profilu. Taman za nedeljno veče.

Na jučerašnji dan 1956. godine, kompanija RCA Records je objavila oglas na pola strane časopisa Billboard u kome veli: Elvis Presley is the new singing rage. Što bi rekao jedan moj drug: pesnicom u čelo, pa ko ostane na nogama, moći će da priča unucima o tome…

– * –

Juče se navršilo 39 godina od objavljivanja albuma The Dark Side of the Moon, magnum opusa grupe Pink Floyd i jednog od kapitalnih dela ukupne muzike dvadesetog veka. Neprekidni boravak u US Top 200 je najduži u istoriji svih top lista: od 1973. do 1988. godine, ukupno 759 nedelja. Ako se ignorišu prekidi, onda je ukupni boravak u Top 200 premašio 1500 nedelja. Pade mi na pamet i ona teza o sinhronicitetu između tog albuma i filma The Wizard of Oz (proverite sami), ali da pogledamo kako je to kasnije interpretirano u živoj verziji najbolje vokalne ekstravagance sa albuma. Pogodite ko je plavuša koja prva peva. Hint: prirodno je crnka.

Nastavite sa čitanjem… “(Slomljeno) srce od zlata”

Daleka sutrašnjica

Strip “Daleka sutrašnjica” (The Long Tomorrow) nastao je 1975. godine po scenariju Dana O’Bannona i u likovnoj izvedbi Moebiusa, juče preminule legende svetskog stripa. Po rečima samoga Williama Gibsona, autora romana Neuromancer koji se danas smatra kamenom temeljcem sajberpanka u SF-u, ovo delo zaslužuje da se nazove pretečom tog podžanra.

Na jutjubu je upriličeno prelistavanje tog stripa. Opustite se deset minuta uz fantastične slike i Tangerine Dream u pozadini. Nije HD, ali prebacite na režim punog ekrana.

Dok gledamo u ove slike, postaje jasno zašto su mnogi reditelji utemeljili vizuelnu ikonografiju svojih SF filmova na principima koje im je pružio Moebius. Ridley Scott ne krije da mu je predložak “Daleke sutrašnjice” dobro poslužio za gradnju slike u filmu Blade Runner.

(Tnx Milan via FB)