Category: Arhiva

Iz gomile se izdvaja čovek srednjeg rasta i pita Petrova šta je zapisao u svoj notes.

– * –

Sud linča

Petrov uzjaha konja, i obraćajući se gomili, drži govor o tome šta će biti ako na mestu gde se nalazi javni park, izgrade američki neboder. Gomila sluša i, kako izgleda, odobrava. Petrov nešto zapisuje u notes. Iz gomile se izdvaja čovek srednjeg rasta i pita Petrova šta je zapisao u svoj notes. Petrov odgovara da je to njegova lična stvar. Čovek srednjeg rasta insistira. Reč po reč, i počinje prepirka. Gomila staje na stranu čoveka srednjeg rasta, i Petrov, spasavajući život, goni konja i nestaje iza ugla. Gomila je uznemirena i, u nedostatku druge žrtve, hvata čoveka srednjeg rasta i otkida mu glavu. Otkinuta glava kotrlja se kolovozom i zastaje u otvoru slivnika. Gomila se, zadovoljivši strasti – razilazi.

(bez datuma)

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše.

– * –

Makarov i Petersen

Makarov: Ovde, u ovoj knjizi, piše sve o našim željama i njihovim ispunjenjima. Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše. Isto tako, shvatićeš – kako se lako ostvaruju tuđe želje, i kako je teško ispuniti svoje.

Petersen: Nešto si mnogo počeo svečano da mi govoriš. Tako govore indijanske poglavice.

Makarov: Ova je knjiga takva – da o njoj i treba govoriti uzvišeno. Štaviše, i kad razmišljam o njoj, ja skidam kapu.

Petersen: A pereš li ruke, pre nego što dodirneš tu knjigu?

Makarov: Da, i ruke je potrebno oprati.

Petersen: Ti i noge, za svaki slučaj, operi!

Makarov: Ovo je neduhovito i drsko.

Petersen: Je li, pa kakva je to knjiga?

Makarov: Naslov joj je zagonetan…

Petersen: Hi-hi-hi!

Makarov: Ta knjiga se zove MALGIL.

(Petersen nestaje.)

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (17): Makarov i Petersen”

Red je bio prilično dug, i Andrej Andrejevič stajaše u redu više od dvadeset minuta…

– * –

Gubici

Na pijaci je Andrej Andrejevič Mjasov kupio fitilj i poneo ga kući.

Usput Andrej Andrejevič izgubi fitilj i svrati u radnju da kupi sto pedeset grama poltavske kobasice. Zatim Andrej Andrejevič svrati u mlekaru i kupi bocu kefira, zatim u dućančiću popi malu čašu hlebnog kvasa i stane u red za novine. Red je bio prilično dug, i Andrej Andrejevič stajaše u redu više od dvadeset minuta, ali kada pristupi prodavcu novina, tad, pred samim njegovim nosom, novine nestadoše.

Andrej Andrejevič je tapkao neko vreme u mestu i pođe kući, ali usput izgubi kefir pa svrati u pekaru, kupi francuski hlepčić, ali – izgubi poltavsku kobasicu.

Tada Andrej Andrejevič pođe pravo kući, ali usput pade, izgubi francuski hlepčić i slomi cvikere.

Kući Andrej Andrejevič dođe veoma ljut i smesta leže da spava, ali dugo nije mogao da zaspi – a kada je zaspao, tada je usnio: tobože, izgubio on četkicu za zube i pere zube nekakvim svećnjakom.

(bez datuma)

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

(Kompozitor se, teško dišući, samo skljoka. Neočekivano ga iznose.)

– * –

Četiri ilustracije toga kako nova ideja može da prenerazi čoveka nespremnog za nju

I

Pisac: Ja sam pisac.

Čitalac: A po mom mišljenju, ti si govno!

(Pisac nekoliko trenutaka stoji, potresen tom novom idejom i pada mrtav. Iznose ga.)

II

Slikar: Ja sam slikar.

Radnik: A po mom mišljenju, ti si govno!

(Slikar odmah pobledi kao platno. I kao trska se zanjiše, i iznenada premine. Iznose ga.) Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (15): Četiri ilustracije toga kako nova ideja može da prenerazi čoveka nespremnog za nju”

Čuvar pogleda mladića, zaškilji na jedno oko, pa na drugo, zatim počeša bradicu…

– * –

Mladić koji je začudio čuvara

– Vidi ti nju! – reče čuvar, gledajući u muvu. – A ako je namažem lepilom, sigurno će da crkne. Eto ti cele priče! Od običnog lepila!

– Hej ti, strašilo! – viknu čuvara mladić u žutim rukavicama.

Čuvar odmah shvati da se to obraćaju njemu, ali nastavi da gleda muvu.

– Čuješ li ti šta ti govorim? – povika opet mladić. – Skote!

Čuvar je prstom zgnječio muvu i, ne okrećući glavu prema mladiću, reče:

– A šta se ti, bestidniče, dereš? I ovako te čujem. Ne treba da se dereš!

Mladić rukavicama očisti svoje pantalone i delikatnim glasom upita:

– Recite mi, dedice, kako da odavde dođem na nebo?

Čuvar pogleda mladića, zaškilji na jedno oko, pa na drugo, zatim počeša bradicu, još jedanput pogleda mladića i reče:

– De, nema šta da se ovde zadržavate, prođite.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (14): Mladić koji je začudio čuvara”

Dosadilo mi je da se sa tobom prepirem!

– * –

Matematičar i Andrej Semjonovič

Matematičar (izvadivši iz glave kuglu):

Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.

Andrej Semjonovič:

Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.

Matematičar:

Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!

Andrej Semjonovič:

Pa i ne moraš da je staviš.
Pa i ne moraš da je staviš.
Pa i ne moraš da je staviš.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (13): Matematičar i Andrej Semjonovič”

Petog dana se probudio toliko omršaveo, da je čizme podvezivao za noge uzicom, da mu ne bi spadale.

– * –

San

Kalugin je zaspao i usnio, tobože, sedi on u žbunju, a pored žbunja prolazi milicioner.

Kalugin se probudio, počešao usta i opet zaspao, i opet usnio, tobože, ide on pored žbunja, a u žbunju se pritajio i sedi milicioner.

Kalugin se probudio, stavio pod glavu novine, da ne uslinavi jastuk, i opet je zaspao, i opet usnio, tobože, sedi on u žbunju, a pored žbunja prolazi milicioner.

Kalugin se probudio, promenio novine, legao i opet zaspao. Zaspao je i opet usnio, tobože, ide on pored žbunja, a u žbunju sedi milicioner.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (12): San”

Ne očekujući tako brz napad, Aleksej Aleksejevič pade na pod, a Andrej Karlovič ga uzjaha…

– * –

Priča o tabadžijama

Aleksej Aleksejevič je pod sobom prignječio Andreja Karloviča i, razbivši mu njušku, pustio ga.

Andrej Karlovič, bled od besa, skoči na Alekseja Aleksejeviča i udari ga po zubima.

Ne očekujući tako brz napad, Aleksej Aleksejevič pade na pod, a Andrej Karlovič ga uzjaha, izvadi iz svojih usta veštačku vilicu i tako njome udesi Alekseja Aleksejeviča, da se Aleksej Aleksejevič podigao s poda sa potpuno unakaženim licem i pocepanom nozdrvom. Držeći se rukama za lice, Aleksej Aleksejevič pobeže.

A Andrej Karlovič obrisa svoju veštačku vilicu, stavi je u usta, škljocnu zubima i, uverivši se da je vilica došla na svoje mesto, pogleda unaokolo i, ne videvši Alekseja Aleksejeviča, pođe da ga traži.

15. mart 1936.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

San je potkrepio Petrakova. Probudio se potpuno zdrav, ustao, prošetao po sobi i legao oprezno na krevet.

– * –

Slučaj s Petrakovom

Jedanput je, eto, Petrakov želeo da legne i spava, ali je legao pored kreveta. Tako je tresnuo o pod, da eto sada, leži na njemu i ne može da se podigne.

Petrakov je, eto, skupio poslednje snage i stao četvoronoške. Ali, snage su ga napustile, i on opet pade na stomak i sad leži.

Ležao je Petrakov na podu pet časova. Prvo je jednostavno tako ležao, a zatim je zaspao.

San je potkrepio Petrakova. Probudio se potpuno zdrav, ustao, prošetao po sobi i legao oprezno na krevet. “Pa – razmišlja – sada ću da odspavam”. Ali, da spava – baš više i ne želi. Prevrće se Petrakov s boka na bok i ne može nikako da zaspi.

I to je, zapravo, sve.

21. avgust 1936.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)