Nezgodno je kad te ometaju u upražnjavanju izabranog poroka…
Å ta li će biti kad ovo maÄe odraste, pitam se…
Category: Internet
Najbolji pokazatelj smaka sveta
Google u susret letu
U 19:16 po lokalnom vremenu, nastupa leto.
A Google je spremio nesvakidaÅ¡nje pasivan, mada simpatiÄan doodle Äiji autor je Äuveni japanski umetnik TakaÅ¡i Murakami.
Aj’ pa srećno vam leto!
Koincidentno: SuÅ¡tina pasijansa je poÄela sa radom poÄetkom proleća.
(Via)
Glava 30: Orehovo-Zujevo
(IseÄak)
ViÅ¡i kontrolor SemjoniÄ, zainteresovan po hiljadu prvi put, poluživ, razgolićen, izleteo je na peron i glavom je lupio u ogradu… Trenutak, dva ili tri je joÅ¡ stajao, njihao se kao zamiÅ¡ljeni prutić, a zatim je pod noge putnika koji su izlazili pljunuo, i sve kazne za vožnju bez karte Å¡iknule su iz njegove utrobe i razlile se po peronu…
Sve sam to video svojim oÄima i o tome svedoÄim svetu. A sve ostalo već nisam video, o tome ne mogu priÄati. KrajiÄkom svesti, najmanjim krajiÄkom, sećam se kako se lavina putnika koji su silazili u Orehovu zaplitala o mene i usisavala me da bi me sakupila i kao pljuvaÄku ispljunula na orehovski peron. Ali to joj nije uspevalo jer su oni koji su ulazili zapuÅ¡avali vrata onima koji su izlazili. Vrteo sam se kao govno u klozetskoj Å¡olji.
I ako me tamo Gospod bude pitao: “Zar je moguće, Venja, da se viÅ¡e niÄega ne sećaÅ¡? Zar je moguće da si najednom zaronio u onaj san od kojeg poÄinju sve tvoje nesreće?…”, reći ću mu: “Ne, Gospode, ne najednom…”
…
(iz romana “Moskva – PetuÅ¡kiâ€, Venedikt Jerofejev, 1969.)
Glava 29: 85. kilometar – Orehovo-Zujevo.
(IseÄak)
…
A SemjoniÄ je, meÄ‘u nama govoreći, veliki ženskar i sanjar, istorija sveta ga interesuje samo sa erotske strane. I kad su nedelju dana kasnije u oblasti Frjazevo ponovo nagrnuli kontrolori, SemjoniÄ mi nije rekao “Moskva – PetuÅ¡ki? Sto dvadeset pet grama.” Ne, seo je kod mene za nastavak: “Pa, onda? Da li je on ipak pojebao tu Lukreciju?”
IspriÄao sam mu Å¡ta je bilo dalje. S rimske istorije preÅ¡ao sam na hrišćansku i doÅ¡ao sam već do priÄe o Hipatiji i… Ali, tada se naÅ¡ voz kao ukopan zaustavio u stanici Orehovo-Zujevo, i SemjoniÄ je krajnje zaintrigiran iskoÄio na peron…
I tako se to tri godine produžavalo, tako je bilo svake nedelje. Na liniji Moskva – PetuÅ¡ki bio sam jedini putnik bez karte koji SemjoniÄu joÅ¡ ni jednom nije dao ni grama, a uz to je ostajao živ i nebijen. Ali, svaka istorija ima svoj kraj, pa tako i istorija sveta…
ProÅ¡log petka sam doÅ¡ao do Indire Gandi, MoÅ¡e Dajana i DubÄeka. Dalje se nije moglo…
I evo, SemjoniÄ je ispio kaznu, koraknuo je i pogledao me kao udav i sultan Å ahrijar:
– Moskva – Petuški? Sto dvadeset pet grama.
– SemjoniÄu! – odgovorio sam gotovo moleći – SemjoniÄu! Danas si mnogo popio?…
– PriliÄno, – odgovorio mi je SemjoniÄ samozadovoljno. Bio je pijan do besvesti…
– A, znaÄi da ti maÅ¡ta ludo Å¡ljaka? ZnaÄi: imaÅ¡ snage da poletiÅ¡ u budućnost? ZnaÄi: možeÅ¡ sa mnom da preÄ‘eÅ¡ iz sveta mraÄne proÅ¡losti u slatki vek koji se “raÄ‘a”?
– Mogu, Venja, mogu! Danas sve mogu!…
– Od Trećeg rajha, Äetvrtog prÅ¡ljena, Pete republike i sedamnaestog kongresa, možeÅ¡ sa mnom zakoraÄiti u svet koji priželjkuju svi Jevreji, petog carstva, sedmog neba i drugog dolaska?…
– Mogu! – grmeo je SemjoniÄ. – PriÄaj, priÄaj, Å eherezado!
– Onda, sluÅ¡aj! Biće to dan, “izabran meÄ‘u svim danima”. Tog dana će Simeon na samrti konaÄno reći: “Sada otpusti roba svog, Gospode…” i reći će arhanÄ‘el Gavrilo: “Bogorodice devo, raduj se, blagoslovena si meÅ¡u ženama”. A doktor Faust će progovoriti: “Ovo je tren! Produži se i traj!” I svi Äija su imena zapisana u knjigu života zapevaće: “Raduj se, Isaija!” i Diogen će ugasiti svoju sveću. I biće dobro i lepota, sve će biti dobro, i svi će biti dobri, i osim dobra i lepote niÄeg neće biti, i svi će se sjediniti u poljupcu…
– Sjediniti u poljupcu? – zarzao je već nestrpljivo Semjonią
– Da! Sjediniće se u poljupcu dželat i žrtva; i zloba i namera, raÄun, napustiće srca, i žena…
– Žena!!! – zatreptao je SemjoniÄ â€“ Å ta? Å ta žena?!!
– I žena sa istoka će zbaciti feredžu! Žena sa istoka Äe definitivno sa sebe zbaciti feredžu i ugnjetavanje! I leći će…
– Leći će!!! – sav se tresao.
– Da! I leći će vuk sa jagnjetom, ni jedna suza neće poteći, a momci će izabrati sebi devojke koje im se dopadaju, i…
– O-o-o-o-o! – zastenjao je SemjoniÄ. – Da li će uskoro? Da li će biti uskoro?… – i poÄeo je kao Å¡panska ciganka lomiti ruke, a zatim je užurbano, zaplićući se u odeću, poÄeo skidati mundir, pantalone uniforme, i skinuo se do gola…
…
(iz romana “Moskva – PetuÅ¡kiâ€, Venedikt Jerofejev, 1969.)
Glava 28: Drezno – 85. kilometar.
(IseÄak)
…
U stvari, na pruzi za PetuÅ¡ki kontrolora se niko ne boji, jer su svi bez karte. Ako neki pijani otpadnik i kupi kartu, njemu je, naravno, neprijatno kad naiÄ‘u kontrolori: kad mu priÄ‘u tražeći kartu, on nikog ne gleda, ni kontrolora ni putnika, kao da bi najraÄ‘e propao u zemlju. Kontrolor njegovu kartu gleda nekako gadljivo, a njega gleda ubitaÄno, kao podlaca. A putnici – putnici gledaju “Å¡vercera” krupnim zakrvavljenim oÄima, kao da govore: dole gledaj, kvarnjaÄo! Grize te savest, a! A kontroloru gledaju u oÄi joÅ¡ odluÄnije: vidi nas – možeÅ¡ li nas osuditi? SemjoniÄu, doÄ‘i kod nas, mi te nećemo uvrediti!…
Dok SemjoniÄ nije postao viÅ¡i kontrolor, sve je izgledalo drugaÄije; tih dana su putnike bez karata gonili kao Indijance u rezervate. Lupali su ih po glavama Jefronom i Brokhausom, a zatim ih globili i izbacivali iz vagona. Tih dana su putnici bez karte pred kontrolorom bežali kroz vagone kao uplaÅ¡eno krdo, za sobom su vukli Äak i one koji imaju karte. Jednom, sam sam to video, dva maliÅ¡ana, prepustivÅ¡i se opÅ¡toj panici, pojuruli su sa stadom i na smrt su bili izgaženi – ostali su da leže u hodniku stežući u pomodrelim ruÄicama svoje karte…
ViÅ¡i kontrolor SemjoniÄ je sve promenio: ukinuo je sve kazne i rezervacije. On je to radio jednostavnije: od putnika bez karte je uzimao po gram za svaki kilometar. Po Äitavoj Rusiji Å¡oferi od autostopera traže po kopejku za svaki kilometar, a SemjoniÄ je uzimao upola manje: po gram za klometar. Ako, na primer, putujeÅ¡ iz ÄŒuhlinke za Usad, rastojanje je devedeset kilometara, sipaÅ¡ SemjoniÄu devedeset grama i dalje putujeÅ¡ mirno, razbaÅ¡kaen na klupi kao trgovac…
…
(iz romana “Moskva – PetuÅ¡kiâ€, Venedikt Jerofejev, 1969.)
Kako radi disk u raÄunaru
Da li znate na kom principu radi disk u vaÅ¡em raÄunaru? Kako postiže toliku brzinu?
Jeste da sam to morao da znam po prirodi struke, ali znate kako to ide… u vreme mog studiranja, disk jedinice za tada popularne Honeywell “Å¡estice” su imale kapacitet od 300 MB i vile su veće od maÅ¡ine za veÅ¡. ÄŒvrsti diskovi za PC nisu bili veći od 20 MB. A ovi diskovi danas prenesu pet puta viÅ¡e informacija u sekundi, i to bez po muke…
Ako vam je tako lakÅ¡e, preÄ‘ite na youtube, pa tamo ukljuÄite titlove (oznaka “CC”) i izaberite željeni jezik.
Da malo zavrtimo: Bowie!
Petak je popodne, neka radi ko mora, a ja neću. Kako bi bilo da pustimo nešto dobre muzike u uši?
Neka ovo bude samo zagrevanje: mislim da je ovo najspektakularnija živa verzija velike pesme.
Aiiiijjj! Kakav poÄetak! Kakvo prangijanje! Kakva ekipa!
Znate, ja sam se oÄigledno zaželeo dobrih živih svirki; ove godine, za mene slabo zasad… A Bowiea sam gledao pre, uh, pre dvadeset godina i devet meseci. E, moj Marinko, ala je to bilo puteÅ¡estvije…
Nego, deder odÅ¡rafi tu ozvuku, pa ponovo! A onda idemo dalje…
Glava 27: Nazarjevo – Drezno.
(IseÄak)
…
Da skratim, “Revi de Pari” mi je vratila moj esej zato Å¡to je napisan na ruskom, samo je naslov na francuskom. Å ta mislite, da sam izgubio nadu? Na meÄ‘uspratu sam popuÅ¡io joÅ¡ trinaest lula – napisao sam nov esej, takoÄ‘e posvećen ljubavi. Ovog puta je ceo, od poÄetka do kraja, bio napisan na francuskom, na ruskom je bio samo naslov: “Kurvarstvo kao viÅ¡i i poslednji stadij bludniÄenja”. I poslao sam ga u “Revi de Pari”…
– I ponovo su vam ga vratili? – pitao je brkajlija, pokazujući tako da se interesuje za priÄu, ali nekako kroz san.
– Vratili su. Priznali su da mi je jezik blistav, sli osnovna ideja je lažna. Za ruske uslove, rekli su, to je, možda, upotrebljivo, ali za francuske – ne; kurvarstvo, rekli su, u nas joÅ¡ nije viÅ¡i stepen i nije poslednji; u vas, Rusa, vaÅ¡e bludniÄenje, dostigavÅ¡i stepen kurvarstva, biće nasilno ukinuto i zamenjeno onanijom, i to obaveznom za sve; u nas, Francuza, iako nije iskljuÄeno, u budućnosti, urastanje nekih elemenata ruskog onanizma, ali sa slobodnijim izborom, u naÅ¡u sopstvenu sodomiju u koju se uz rodoskrnavljenje – transformiÅ¡e naÅ¡e kurvarstvo, ali to urastanje će se odvijati u struji naÅ¡eg tradicionalnog bluda i to bez prekidanja…
Ukratko, oni su mi potpuno sjebali mozak.
…
(iz romana “Moskva – PetuÅ¡kiâ€, Venedikt Jerofejev, 1969.)
Izvor citata je nešto sasvim drugo
Citat dana dolazi od najÄuvenijeg istinoljupca u istoriji Amerike.
Najbolja stvar u vezi sa fejsbukom je ta što možete citirati nešto, a zatim potpuno izmisliti izvor.
George Washington
Doduše, imam neki predosećaj (možda me vara) da prvi predsednik SAD nikad nije koristio fejsbuk. Bio je prezauzet, verovatno.
I Google obeležava pomraÄenje Meseca
Izgleda da je ovo pomraÄenje Meseca imalo veći publicitet od prethodnih koje pamtim. Pa dobro, može i tako… 
I Google se pridružio novom animacijom na naslovnoj strani za upite:
Ovaj Google doodle je animiran: najpre za nekoliko sekundi vidite priliÄno veran prikaz svih faza pomraÄenja, a zatim možete i sami upravljati, birajući bilo koji trenutak pomraÄenja pomerajući klizaÄ ispod slike.
(Via)