Ovde nema posebnih komentara, osim jednog.
Uočite nevericu pri kraju filma: pa dobro, deco, gde ste?…
Category: Internet
Najbolji pokazatelj smaka sveta
Bliski susret oklopljene vrste
Velika kornjača je primetila kameru i prišla da ispita stvar.
Obratite pažnju na zvuk disanja.
S ovim nije mogao da se pošalje SMS
Eh… Bila je godina 1989. Egipćani našli novu staru mumiju usred Keopsove piramide. Bon Jovi se toliko popeo svima na patku da su počeli da shvataju Madonnu ozbiljno. Rusija se povukla iz Avganistana, Ante Marković postao premijer, u Poljskoj Solidarnost pobedila na izborima, a na Tjenanmenu čovek sa najlon kesama u rukama zaustavio kolonu tenkova, Pao je berlinski zid, a Čaušesku završio kako je jedino i mogao. Toyota je izbacila Lexus na tržište, firma Yugo America je bankrotirala, PC tehnologija je već postala dostupna smrtnicima, grejali smo se na jeftin ruski gas, a u ponudi se pojavio novi mobilni telefon.
San svakog birokrate
San svakog birokrate? Dokumenti koji se sami umnožavaju i arhiviraju. Sistem koji sam sebe hrani papirom. Procedure koje to nisu. I da ne zaboravim najvažnije: principi koje je nemoguće razumeti. Jer, u protivnom bi morao da postoji neko ko zna gde se nalazi taj i taj papir.
A ovo – pa ovo je već birokratska pornografija. Zabranjeno za mlađe od pedeset dokumenata iskanih od države.
Kupačice moja! Napravićemo Wi-Fi za torpedo!
Ako ste zbunjeni naslovom, ne zameram vam. Objasniću. No, reč je o najviše ponavljanoj vesti prethodne nedelje, a čak sam i ja u svom karantinu od previše posla uspeo da je primim. To znači samo da ste opet gledali TV dnevnik, je li tako?…
Uglavnom, Đenka ubeđuje Mirka Topalovića i Kristinu da se malo skinu zarad umetnosti (“…a nije sramota biti go!”) i onda ih, najzad uverava u ispravnost tako što im pušta inserte iz češkog filma Extase u kome prelepa Hedy Lamarr ne samo da se kupa gola i trči okolo bez gaća, nego i glumi orgazam u krupnom planu. E, tako smo saznali za tu glumicu i za veličinu njenog imanja, e samo zato što se skinula pred kamerama, može biti. Stavili smo je u nišu holivudskih lepotica i – to je bilo to.
A priča je mnogo šira. I tako dolazimo na drugi deo naslova.
Nastavite sa čitanjem… “Kupačice moja! Napravićemo Wi-Fi za torpedo!”
Sletanje u stilu impresionizma…
…Mada meni više liči na postmodernistički pristup tumačenju postsovjetskog realizma. Opskurna i nadasve vulgarna asocijacija na elemente epistemoloških analiza kasnije faze rada Vinsenta Van Goga ovde je nehotična, provokativna i na mahove naivna. Katarze nema, jer život je negde drugde.°…
Fudbolf? Goldbal? Tako nešto.
Dokon pop jariće krsti, a dokoni ljudi smišljaju hibridne oblike zabave.
Dečakov najbolji prijatelj je njegova majka
In memoriam: Storm Thorgerson
David Gilmour je rekao da su ti omoti neodvojivi deo dela koja je njegov bend pravio. Listam omote ploča koje je napravio taj čovek i shvatam da su neodvojivi deo mog sazrevanja.
Juče je u sedamdesetoj godini preminuo Storm Thorgerson, legenda grafičkog dizajna, čovek koji je slavu stekao kao jedan od osnivača i ključni autor studija za umetnički dizajn Hipgnosis. Reč je o umetniku vanserijskog kalibra koji je napravio ključni uticaj na dizajn popularne kulture tokom više od četrdeset godina aktivnosti. Zbog toga, Suština pasijansa se odužuje velikom umetniku na poseban način. Ali, najpre reč sećanja.
Ponikavši u Kembridžu, bilo je viđeno da grupa Hiphnosis stupi u saradnju sa najpoznatijim muzičkim bendom koji je takođe došao iz tog gradića u London. Elem, upravo je David Gilmour prišao Thorgersonu, znancu od ranih dečačkih dana, i predložio mu da napravi omot za drugi album grupe Pink Floyd, A Saurceful of Secrets (1968). Tako i bi. A ono što je usledilo danas ima miris epske priče.
Sidnejska Opera, iz ugla arhitekte
Ima li ikoga pismenog po kriterijumima 21. veka da ne zna kako izgleda zgrada sidnejske Opere? Ova građevina, koju je Zelazni nazvao “riba-jede-ribu-jede-ribu”, najveća je likovna ikona Australije. Šta jedan vrsni arhitekta veli o ovom delu svog kolege Jørna Utzona?
Hteo bih usput da vas podsetim na dr Ranka Radovića, arhitektu koji je pored hiljadu obaveza stizao i da se bavi popularizacijom arhitekture. Njegov pristup me je podsetio na onaj školski program televizije Beograd, onih godina kada je televizija, zamislite samo, služila i kao sredstvo obrazovanja. Bilo je to toliko davno da se danas ponekad pitam je li to zaista bilo tako ili sam sanjao.