Category: Internet

Najbolji pokazatelj smaka sveta

Prelistavam novembarski National Geographic

Pa dobro, šta sam ja to Bogu zgrešio, pa da moram da dobijam zgužvane primerke? Ima li koga da to spreči?

National Geographic Srbija, novembar 2011.Kreten se vratio. Onaj isti koji savija National Geographic popreko, pa slomi riknu. Ovo je drugi najgori lom koji sam imao u kolekciji projekta “pretvori časopis u origami pred kućom pretplatnika”. Gotovo je: jedino rešenje za ovaj košmar je da prestanem sa pretplatom. Moj poštar rešio da me vrati u dvadeseti devetnaesti osamnaesti vek, pa to ti je. Toliko mi je zgadio pristigli primerak da mi je trebalo nedelju dana da ga prvi put otvorim i prelistam, a gotovo deset dana da pročitam prvi članak. Dobro de, bilo je malo i gužve i prokrastinacije, svega je bilo, samo moj poštar opet gužva moje časopise.

I evo, dve nedelje su prošle otkad mi je novembarski broj stigao, a ja stižem tek u prvoj noći vikenda da prelistam aktuelno izdanje za vas…

Znate već kako ja to radim svaki put: pola litre jakog čaja od mente, a u slušalice puštam Radio Paradise… Wow: Ray LaMontagne – Henry Nearly Killed Me! Kakva mina, brate: nema pisanja dok se ovo ne završi!…

Nastavite sa čitanjem… “Prelistavam novembarski National Geographic”

Parobrod “Vili”

Baš me briga za Diznija, nego ovaj crtać jeste bio revolucionaran.

Miki Maus prvi put na filmskom platnuNa današnji dan pre tačno 83 godine, 18. novembra 1928. godine, premijerno je prikazan animirani film Volta Diznija “Steamboat Willie“. Film je istorijski bitan zato što je to prvi animirani film u istoriji kinematografije koji ima potpuno namenski produciran i sinhronizovan zvuk. Pre toga je bilo napravljeno nekoliko animiranih filmova sa sinhronizovanim zvukom, ali to su bili slučajevi naknadne sinhronizacije već zabeleženih zvukova.

Takođe, ovo je film koji promoviše miša u belim rukavicama Mikija Mausa i njegovu šta-li-mu-dođe Mini. Istina, postoje ranija dva filma u kojima je Dizni upotrebio te likove, ali oni nisu objavljeni pre premijere ovog filma.

Uzgred, možda niste znali: Volt Dizni je hteo da se miš zove Mortimer, ali je to sprečila njegova supruga. A pravo ime Mini je – Minerva. Surprised smile

Nastavite sa čitanjem… “Parobrod “Vili””

Gospodar Prstenova: film Ralfa Bakšija

Baš zanimljivo: danas je 33 godine od premijere prve instance filma “Gospodar prstenova”. A znate li da Hobit postaje punoletan sa 33 godine?

Plakat filma: premijera je održana 15. novembra 1978.Na današnji dan, 15. novembra 1978. godine, održana je premijera filma The Lord of the Rings, po čuvenom delu epske fantastike J.R.R. Tolkiena i u režiji Ralpha Bakshija. Taj film je napravljen kao neobična kombinacija animacije i rotoskopije (animacija preko pokreta živih glumaca). Nažalost, film pokriva samo “Družinu prstena” i “Dve kule“; drugi film je trebalo da pokrije fabulu dela “Povratak kralja“, ali negativna kritika je učinila svoje i pored toga što je film doneo nekakvu zaradu, pa drugi film nikad nije snimljen. Ostade delo bez klimaksa.

Nema veze, reći će neko – danas legendarni filmovi Petera Jacksona, koji u totalu produženih verzija traju preko 11 sati, svakako pokrivaju detaljniju priču, i to u tehnici koja daleko prevazilazi Bakšijev rad.

No, da li je baš tako?

Upravo je ovo poređenje razlog ovom prilogu. Razrešiću ga onako kako najbolje umem: kao neko ko je šest puta pročitao “Gospodara prstenova“. Jer, dragi moji: to delo se najpre čita, a zatim gleda.

Nastavite sa čitanjem… “Gospodar Prstenova: film Ralfa Bakšija”

Preslušajte novi album Kate Bush

Ne znam kad ćete ovo pročitati, a ne znam ni da li će linkovi raditi posle 21. novembra, kad izlazi novi album. Tek, ako ste ljubitelj – ne časite časa.

U nedelju je na sajtu npr.org puštena u opticaj online verzija albuma 50 Words for Snow od Kate Bush, što je premijerni audio prikaz. Savetujem da požurite da ga preslušate.

Pedeset reči za sneg. hiljadu reči za muzičko remek-delo.

Dok ovo pišem, u dva po ponoći, preslušavam album drugi put. Uhvaćen sam: ovo delo je spektakularno!…

Pedeseta reč je snow. Nerd smile

(Via)

Ispod maske, svi smo isti

Citat dana Dva citata dana dolaze od onog što je pobegao grobaru s lopate barem dvaput, što nema dlake na jeziku, što demistifikuje sve oko sebe, što je napravio više rifova nego što rock’n’roll može da podnese, ali dopušta da mu Chuck Berry kaže da nema pojma sa tim rifom. To je isti onaj što pevača svoje grupe naziva “Brenda”.

Zašto nosim prsten sa mrtvačkom glavom? Ispod maske, svi smo isti.Prvi.

Zašto nosim prsten sa mrtvačkom glavom? Otkud vam ta ideja da sam član ikakvog kulta? Sranje! Prsten sam dobio od nekih ludaka za rođendan. Nosim ga da bi me stalno podsećao: ispod maske, svi smo isti.

Keith Richards,
na pitanje o prstenu sa mrtvačkom glavom
koji stalno nosi

 

Drugi.

Planovi? Kakvi planovi? Ove godine sviramo u Americi da pokupimo pare. Dogodine sviramo u Evropi da pokupimo slavu. I to je to.

Keith Richards,
na pitanje o planovima pred početak turneje Steel Wheels (1990)

Ove godine sviramo u Americi da pokupimo pare. Dogodine sviramo u Evropi da pokupimo slavu.

Zen majstor.  I ništa drugo.

O čemu čovek da misli dok avion u kome sedi pada

A o čemu biste vi mislili? Iz pozicije posmatrača, sve je to veoma lako.

Budući da je direktor kompanije za marketing, Ric Elias je neko ko po prirodi svog posla ima potrebu da iskazuje moć sugestivnog govora. Ali, u ovom petominutnom izlaganju na konferenciji TED, on nije morao da sprovodi nikakve tehnike socijalnog inženjeringa nad publikom. Čovek je prepričao istinito, do kosti ogoljeno iskustvo sedenja u avionu za koji je znao da će nasilno prekinuti svoj let nedugo po poletanju.

Srećom, bilo je to danas legendarno prinudno sletanje aviona u reku Hadson, u januaru 2009, kada je pilot uradio, kažu, sve što je teoretski moglo da se zamisli kao idealan potez – ljudi u debatama nisu našli rešenje bolje od onog što je čovek učinio kad nije bilo vremena ni za kakve kalkulacije. Ali, to znamo danas. Dok je avion ponirao ka reci Hadson, Mr Elias je imao kad da bude sam sa svojim mislima. I to ga je promenilo za ceo život.

Pogledajte ovo inspirativno predavanje. Titlovano je na srpski, pa nećete imati problema da ga ispratite.

Ne vredi komentarisati. Mi nismo bili u koži tog čoveka. Spekulacije su bezvredne.

(Via)

11.11.(20)11.

Ne bih da vam kvarim zabavu, ali pomalo mi je pun burag tih numerologa i inih koji se bave kojekakvim disciplinama koje su zasnovane na omašenim tezama.

Elem drago mi je što mislite da je samo jednom i nikad više u životu dostignuta vremenska odrednica 11.11.11. i to u vreme 11:11:11.

Sve je to lepo i krasno, osim…

Pa dobro, majka mu stara, je l' vi znate koja je ovo godina il' ne znate?

…osim što ovo nije 11. godina, nego 2011. I što astronomski časovnik i konvencionalni nemaju veze jedan sa drugim. I što datumi pokazuju redne brojeve, a vreme navršene sate i minute. I što bismo baš mogli da se bavimo i nečim pametnijim. Ergo, aj razlaz! Nerd smile

In memoriam: Petar Kralj (1941-2011)

Radmiloviću, stiže ti tvoj dragi naliv-Pera. Razveseljavajte zajedno one na nebu. Mi ćemo malo tugovati, pa idemo dalje…

Upravo sam saznao za vest da je danas preminuo Petar Kralj, dramski glumac.

Petar Kralj (1941-2011)

Mnoge sjajne uloge. Upravo se prisećam furioznog kraja pozorišne predstave “Mefisto” Klausa Mana u Jugoslovenskom Dramskom, scene koja ne može da se prepriča.

Ali, bio je i ostao genije tumačenja poezije. Njegova interpretacija pesme Santa Maria della Salute je, izvesno, najviše što se moglo glasom učiniti nad jednom od najvećih pesama napisanih na srpskom jeziku. Dotače čovek misao Laze Kostića bolje od svih.

A pesme Brane Petrovića… E, to je posebna priča. Ovo je savršeno:

Slava ti, majstore.

Svako pedeset godina…

Citat dana dolazi od onog ko je video mnogo više nego što je smeo da kaže, rekao mnogo manje nego što je uradio, a uradio mnogo važnije stvari nego što većina to zna.

ivo-andric-50

 

Svako pedeset godina na ovim terenima pametan ušuti, budala progovori
a fukara se obogati…
Ivo Andrić

 

Tako je, doduše, bilo nekad – da to vreme ne traje dugo. Sad imamo efikasne komunikacije, efikasna sredstva za prevoz s mesta na mesto, efikasne mašine i alate za sprovođenje namera, pa kad nastupi to zlo vreme, onda ono traje dugo. Evo, ovo se oduži na četvrt veka.

Ali manja je to muka. Prava muka je u tome što svake dve-tri godine spoznamo da ona naša stara krilatica “ne može gore” ne vredi ni pišljiva boba. Da bismo to prevladali, pobrinula se socijalna evolucija koja nam je ugradila veštinu kratkog pamćenja.

Robin Vilijams i Koko

Jeste li čuli za gorilu Koko? Ona razume engleski, a sama komunicira tako što koristi oko hiljadu znakova (što je čini inteligentnijom od mnogih političara). Uglavnom, o ovoj ženki gorile možete naučiti više na matičnom sajtu, a ovde ide samo jedan detalj: glumac Robin Williams joj je došao u posetu i baš su se lepo ispričali.

To je, verovatno, bilo fantastično iskustvo. Za Koko, htedoh reći. Robin Vilijams jeste dobar glumac, ali on više voli da se majmuniše nego da glumi ozbiljno. Zato to ovde ide tako prirodno.

(Via)