Category: Vesti

Kojekakve informacije koje prolaze pored nas i oslikavaju svakodnevicu

In memoriam: Jon Hiseman (1944-2018)

Jon Hiseman, vođa i bubnjar grupa Colosseum, Tempest i Colosseum II, da ne pominjemo mnoge druge koji izazivaju blagu jezu i strahopoštovanje, čovek koji je pomerio obrasce progresivne muzike tako što je spojio nespojivo i premostio ono što su pre njega svi tvrdili da se ne može premostiti, otišao je pre vremena na Neko Bolje Mesto, u ranim jutarnjim časovima 12. juna 2018. godine. Devet dana je nedostajalo da navrši 74 godine života. Do časa kada ga je kratka i žestoka bolest doslovno izbacila sa scene, jer turneja se tek zaletela, živeo je za muziku koju voli.

Danas ćete pročitati nekoliko reči u slavu velemajstora. Te reči su napisane na dve tastature: jedne u Kragujevcu i jedne u Kikindi, a napisala su ih dvojica prijatelja čije poštovanje prema muzičkom opusu Jona Hisemana traje već dugo i nepokolebljivo je.

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Jon Hiseman (1944-2018)”

Kako prigrliti GDPR (ili: Gde si, da si…)

Dragi naši,

Oh-NoDanas globalno stupa na snagu Uredba o zaštiti privatnosti podataka, po kojoj svaka internet lokacija koja je u nekakvoj interakciji sa privatnim podacima korisnika u Evropskoj uniji, pa bila ta lokacija unutar EU ili ne, ima da izjavi to i to o tome i tome, kao fol, da bi se osigurala privatnost onih koji te podatke ostavljaju.

Tim povodom, Suština pasijansa ima da izjavi sledeće:

Nemamo mi nikakve vaše podatke osim onih koje ste sami o sebi ostavili i koji su već javno dostupni. Vaše imejl adrese, dakle jedini podaci o vama koje imamo, zaštićene su tačno onoliko koliko ste zamislili da bi to trebalo tako da bude kad ste ih upisivali u polja koja vas identifikuju kao autora komentara.

Nastavite sa čitanjem… “Kako prigrliti GDPR (ili: Gde si, da si…)”

In memoriam: Mike Harrison (1945-2018)

Pisanje nekrologa nikako mi ne ide od ruke. Naročito kada su u pitanju muzičari koje volim da slušam, pa sam u ovom trenutku pomalo rezigniran, jer vest o smrti Mikea Harrisona gotovo da se nigde nije ni pojavila. A kamoli da je negde osvanuo prigodan tekst koji, po običaju, ide uz sve to.

A ako se još uvek niste setili ovoga sjajnog muzičara i pevača, odmah i to da razjasnimo.

Bio je jedan od ključnih ljudi kultne grupe Spooky Tooth.

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Mike Harrison (1945-2018)”

Sedmo dne obeležavanija roždestvo tvojego

(AKA Krenuo mali u školu – mašala, mašala!)

Imalo bi se šta reći u ovom času, mada je možda pametnije ćutati, jer ovde ruteri imaju uši.

Sedam nam je godina

A može biti jednako: jesti i o jelu pričati. I nije isto: hodati i u putovanju pričati. Jer nema paralele: pevati i plakati. I zato ne može biti: stisnuti i prdnuti.

Nastavite sa čitanjem… “Sedmo dne obeležavanija roždestvo tvojego”

In memoriam: Stephen Hawking (1942-2018)

Suština pasijansa upućuje poslednji pozdrav najvećem umu kosmologije našeg doba.

Stephen Hawking (1942-2018)

Bilo je inspirativno živeti u vreme saznanja koja je ovaj čovek otkrio u svom neverovatnom umu. Čitali smo “Kratku povest vremena” kao da je avanturistički roman, možda ne shvatajući da knjiga koju držimo u rukama zaista predstavlja najveću avanturu našeg doba.

Neka ti je večna slava, Profesore.

Pauza 2017-2018

Dragi naši,

Kao što je red, zimsku prazničnu sezonu ćemo obeležiti nedoličnim ponašanjem uživo i neradom na blogu onlajn. Lepo se provedite: mislite, radite i budite sve ono što želite da mislite, radite i budete. Okupljanje zakazujemo tamo negde iza pravoslavnog Božića.

Aj' pa srećna nova!

Živi bili!

$#$

Najvažniji debeljko rock’n’rolla

In memoriam: Fats Domino (26.2.1928.–24.10.2017.)

Ako su Elvisa smatrali za kralja rock & rolla, Chuck Berry je, nesumnjivo, bio car. Koju bismo titulu, onda, mogli da dodelimo Fatsu Dominu? Jer od njega je sve počelo. Pesma “The Fat Man” je snimljena 1949, godinama pre no što su Berry i Little Richard postali obavezni na igrankama.

Uostalom, poslušajte…

Nastavite sa čitanjem… “Najvažniji debeljko rock’n’rolla”

Raspus’!

Dragi naši,

Svi su se razišli, mi smo se isto razišli. Vidimo se u septembru, a možda i pre. A možda i u međuvremenu, ali nemojte okolo da pričate da smo vam to obećali, jer nismo.

Prekidamo vas zbog izvinjenja programa

U međuvremenu, pijte mnogo vode, popijte i poneko pivo ako ima gde pravog piva, jedite lubenice i breskve, oblačite laganu odeću od pamuka ili lana, držite se senke, dišite sporo ali duboko i mislite o svemu onome što vam je po volji da mislite.

Ako pročitate neku knjigu, neće vam pasti kruna s glave. A ako kome treba da padne kruna s glave, to je neka druga tema kojom se nećemo baviti sada i ovde.

Živi bili.

In memoriam: Chris Cornell (1964-2017)

And I’m lost behind the words I’ll never find
And I’m left behind as seasons roll on by

Imam jedan folder čija prečica je na dekstopu, tu držim razne sitnice koje spremam za blog. Gledam u datum prečice ka stranici na Cevki na kojoj se nalazi numera Chrisa Cornella, koju mi je preporučila moja Jasna; ona je obožavalac njegove muzike… Grešna mi duša, ta prečica stoji na gomili od aprila prošle godine, otkad je čekala da se desi neki zicer.

I onda se zicer desio danas, kad je stigla vest da je Chris Cornell sinoć otišao na Neko Bolje Mesto mnogo pre vremena. Smrt ga je zatekla u najgore nevreme, jer je Soundgarden bio na velikoj američkoj turneji. Sada je gomila fanova ostala sa ulaznicama za osam preostalih rasprodatih koncerata koji nikada neće biti održani.

Nije trebalo da ispadne ovako. Izgleda da nije dogorelo onom kome je rečeno, već kome je suđeno.

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Chris Cornell (1964-2017)”