Ima onih koji imaju sreće da upišu neki fakultet i pri tome izbegnu matematiku kao konkretan predmet, odnosno matematiku kao alat/posrednik u drugim predmetima. Još ako su pre toga završili i neku gimnaziju društvenog smera, odnosno na neki drugi način se provlačili po smanjenom fondu časova matematike, mogu lepo rodbini i komšijama, odnosno fejZbuk-prijateljima da se pohvale kako su postali akademski građani, a ne znaju ni matematičke pertle da vežu.
A sad zamisli još i da završe taj fakultet, odnosno visokoškolsku ustanovu. Joj, čekaj, to i nije nužno da bi se dočepao fotelje u Srbiji! Ništa onda. Nije normalno, ali je postalo uobičajeno da se do odgovornih mesta u srpskoj zakonodavnoj, odnosno izvršnoj vlasti može doći, a da ne znaš odgovor na elementarna matematička pitanja (o pitanjima kulture, morala, vaspitanja i inih trivijalnih oblasti života nećemo ovom prilikom). Pa tako ne znaš ni koja je formula za izračunavanje površine kvadrata, odnosno kruga, odnosno trougla. Ali znaš da imaš redovne odnose sa javnošću.
jedinica. A i ta petica, koja je razvukla nasledniku osmeh na lice, a 
U porodici čiji je najmlađi član krenuo u peti razred vazda ima nekih šokova. Malih il’ velikih. Malih i velikih. Spremajući, kao roditelji, naslednika za ovu promenu preskočili smo da spremimo sebe. A i spremanje stana je tu negde moralo da uleti, uz čekanje i uklapanje majstora raznih zanata i veština ulazimo smo u cajtnot, kao da nije dovoljan sukob želje da im što pre vidimo leđa i želje da posao odrade kvalitetno. S druge strane, 1. septembar neće da čeka. Mada je ove godine došao 3. septembra.