Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Malo nauke, kad joj vreme nije: em leto, em subota, em raspust, em još nije pala kiša. Pa još teške teme, pa još onaj baja što nas vešto uvuče u svoj intrigantni stil pričanja o stvarima toliko temeljnim da ispod tog temelja nema ničega – ni vremena ni prostora, a pogotovo ni prostorvremena.
Neil deGrasse Tyson, po ko zna koji put. Kamera: ide! Ton: ide! Svetla: pali! Idemo.
…da malo zamišljaju kako bi mogao da izgleda alternativni svemir.
Šta reći, nego – fenomenalno.
Imate li favorita među ovim prikazima?
Bob Sacha je filmadžija koji radi za razne klijente, a usput gleda da oplemeni ovaj svet ponekim pogledom ka unutra. A kao što znamo, pogled unutra je onaj najteži.
I tako… Bio jednom jedan kamen. Život mu je činio nedaće i iskušenja, a on je samo hteo da se odmara, baš onako kako to svaki kamen voli. Avaj, priroda mu je dala na volju, ali onda se pojavio jedan stvor koji mu je zadao mnoge glavobolje…
Misija Cassini je premašila deset godina aktivnosti oko Saturna. Spektakularna je količina informacija koju je sonda obezbedila u misiji istraživanja te planete i njenih satelita. Iako Saturnovi prstenovi nisu jedini u Sunčevom sistemu, jedini su vidljivi prostim optičkim instrumentima i neprekidno golicaju maštu svih znatiželjnika. Pred vama se nalazi zanimljiva montaža fotografija nastalih u dosadašnjem toku misije Cassini.
Reči su suvišne, što je dobro, jer ove slike ostavljaju čoveka bez teksta.
Dakle, večita tema: šta bi se desilo i kako bi to otprilike izgledalo kada bi veliki asteroid zveknuo u Zemlju?
Teolozi su rekli svoje, teoretičari zavere su dvaput obrnuli cajger u svojim objašnjenjima, Holivud je još odavno preterao, gubeći vezu sa mozgom još u prošlom veku… Samo još da vidimo šta o tome imaju da kažu oni koji su jedini pozvani da objasne mogući scenario kataklizme – naučnici.
Evo prikaza. Verovatno je izlišno da vas podsećam šta znači HD slika preko celog ekrana.
Kada ukrstiš plutanje u vodi sa morskom struyjom, pa sve to snimiš tak oda se izgubi pojam šta je gore, a šta dole, dobiješ ovako nešto:
Fascinantno.
Danas je najpoznatiji računar u istoriji kinematografije napunio 23 godine.
A šta je posle bilo, baš i nije previše važno. Amnezija je tako korisna stvar.
U nedeljno jutro, tema koja je više od onog što većina nas želi da primi u sebe. Poezija! I to kakva! Nemojte da bežite: obećavamo vam veliko zadovoljstvo. Prpeustite se slici i reči.
Baci preko celog ekrana i uživaj u HD kvalitetu. Vidimo se kroz četiri minuta.
A onda, i u slovnim znakovima, na dva jezika.
Ne, ne mislimo na one prve tri patetične noći krajem marta 1999, kad smo sprovodili zamračenje prozora, kao što su nas učili na časovima ONO i DSZ, ne bismo li prevarili bombardere. Mislimo na spontano zamračenje u kome odjednom ostajemo bez svog osvetljenja u noći, ama iz bilo kog razloga.
Kako bi izgledala noć pod vedrim nebom kada bi jedan velegrad prestao da osvetljava sebe i sve oko sebe? Ništa se ne bi videlo? Ili bi se, može biti, ipak videlo sve? Neko je to istražio. I evo hipotetičkog rezultata koji ne bi bio daleko od stvarnosti.
(Ne grešite dušu: razvucite ovo preko celog ekrana i gledajte kako dolikuje.)