Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…
Sa nekim pesmama baš nemam sreće. Još prošlog leta sam pronašao klip za “Seven Days“, i to onaj, snimljen uživo, za koji mislim da je najbolji. Taman kada sam smislio priču i zaseo da je zabeležim, a Cevka me je obradovala porukom: “This video contains content from SME, who has blocked it on copyright grounds”.
Ala su brzi, pomislio sam, a onda izgovorio ono što nije za javnost. 
Kada nema boljeg, dobra je i studijska verzija! 
Om Nama Shivaya, Shivaya Nama Om
To je kompletan tekst današnje pesme.
E, sada mi je već mnogo lakše da napišem nešto. 
Ovdašnji Šef dobro je poznat kao šaljivdžija. Okrenuo je moj telefonski broj pre neki dan i priupitao me:
– Ej, kada si poslednji put slušao Tumbleweed Connection (1970)?
– Ček’ da se setim, pre neke tri-četiri decenije…
– Nemoj da mi se prisećaš, overi to ponovo i napiši nešto!
Znao sam da me nije pozvao da me pita za zdravlje… 
Pre nekoliko meseci pisao sam o tome kako me je klepio po glavi novi album Bryana Ferryja i konstatovao da se samo nastavio na prethodnike. Iz iste kuhinje javio se i prvi zamenik glavnog kuvara, Phil Manzanera, i ponudio malo egzotike na degustaciju.
Žene bi odmah rekle: “Ode moja prolećna dijeta do đavola”. 
Može li pop muzika da bude intrigantna i nešto više od uzgrednog propiranja ušiju?
Naravno da može, zavisi samo od toga ko stoji iza nje.
Who so pulleth out this sword from this stone
And anvil, is the true-born king of all Britain
Kada mi pristigne paketić sa diskovima često ne znam da li da se smejem ili da plačem. Po poštanskom žigu vidim odakle ovaj dolazi. Niko me ni na šta prethodno nije upozorio pa slutim da je u pitanju neko iznenađenje. U paketu su dva diska, a umesto omota imaju veliki smajli.
Moji drugari su se baš dobro zabavljali. 
And it’s a hard road, Its a hard road daddy-o
When my job is turning lead into gold
He was born in the back street, born in the back street Jelly Roll
I’m on the road again and I’m searching for
The philosopher’s stone
Ja zaista ne znam da li postoji filozofski kamen. I ne znam da li se uz njegovu pomoć može postići besmrtnost. Ali znam nešto drugo: filozofski kamen treba tražiti stalno. Pozlatiće se sama potraga i to će biti isto kao da je potraga završena.
Meni se desilo. Sve ću vam ispričati. Zavalite se udobno.
Za prosečnog konzumenta medija, Iran je islamska država iz koje dolazi zlo, oličeno u nekoj vrsti verskog fundamentalizma. Iranci samo što nisu bacili atomsku bombu na celi svet. Wikipedia govori da je to Islamska Republika Iran; dakle, po svom uređenju to je republika, pa ne vidim u čemu je problem da ispovedaju svoju veru kako god hoće. Poslednji iranski šah Reza Pahlavi je okončao svoj život tako što “najbolji prijatelji” nisu hteli da ga prime na svoju teritoriju iako je bio teško bolestan.
Ko je onda ovde blesav?
No, nećemo o politici…
Pre nekoliko dana, Wizz Jones je morao da se obrati policiji jer se njegov prijatelj i saradnik na lokalnoj turneji nije pojavio na svirci te večeri. Sam taj čin nedolaska je Jonesu bio dovoljan za uzbunu: za preko pedeset godina neprekidnog rada na sceni, to se njegovom prijatelju nikada nije dogodilo. Nažalost, crna slutnja se obistinila: pronašli su ga u njegovoj kući u jugoistočnoj Škotskoj mrtvog; utvrđeno da je bila reč o srčanom udaru.
John Renbourn, jedan od utemeljitelja britanske prog-folk scene, otišao je na Neko Bolje Mesto 26. marta 2015. godine, pri kraju turneje po Ostrvu, već se radujući sledećoj turneji koja je trebalo da započne uskoro.
Imao je 70 godina, znanje u glavi i veštinu u rukama, karijeru pred kojom se skida šešir i poštovanje publike i kolega muzičara. Mnogima od njih bio je učitelj: štaviše, dominantni deo kapaciteta svoje snage nakon što je prošla zvezdana era žanra u kojem je bio kralj posvetio je prenošenju znanja i u tome je bio nesebičan. Bio je to život koji treba slaviti.
Nastavite sa čitanjem… “Ponekad ne mogu da se uzdržim od plakanja”
S vremena na vreme volim da poslušam neki od tribute albuma koji se bave nečijim stvaralaštvom. Po pravilu, uvek se tu nađe zanimljivog materijala, a poznata imena ne moraju ništa da znače – dešavalo se da i najveći posao odrade rutinski & metiljavo. Zbog toga se ne osećam razočarano, to mi je samo podstrek da se bacim u akciju & dodatno istraživanje.
Valjda se muzičari najbolje poznaju između sebe. 