Category: Fonoteka

Kada god imam vremena, pogledam emisiju Later… with Jools Holland. Zabavna & šarmantna stvar, svirka uživo u kojoj nema prevare i izazov za sve one koji misle neortodoksno kada je muzika u pitanju. Baš kao što i mi ovde radimo.

Najbolje od svega je što mi Jools, po pravilu, uvek provali nekog izvođača na koga ne bih obratio pažnju. Ipak je on u centru muzičkih zbivanja. A ja, kao svaki opsesivni muzički manijak, uredno pribeležim ono što mi se učini interesantnim.

Istraživanje sledi kasnije, kada se uzbuđenje stiša.

Nastavite sa čitanjem… “Ljubav na drugi pogled”

Yes, this love is electric
It’ll be flowing on the streets

Nameračio sam se da napišem koju reč o Damonu Albarnu, koji sat pred njegov nastup na ovogodišnjem “Exitu”. O Bluru smo već pisali pre skoro dve godine, a sad, čačkajući po Mreži da proverim neke podatke za koje nisam mogao baš da se pouzdam u sećanje, naleteo sam na njegov intervju gde se priseća saradnje sa pokojnim Bobbyjem Womackom. Eh, propustio sam pojavu tog tužnog prideva… čovek je umro pre neke dve nedelje. Stoga hajde da se osvrnemo na tu saradnju.

Nastavite sa čitanjem… “Stylo”

Znate svi onu poslovicu da put do muškog srca vodi preko stomaka. Vešte žene znaju to da iskoriste na pravi način. Još ako je muškarac težak čiraš koji se godinama nosi sa svojom stomačnom boljkom, onda se priča završava još lakše.

Ko još ne želi da se oslobodi bola & mučnine koja ga pritiska?

Nastavite sa čitanjem… “Hram kralja”

I hope it’s useful. Don’t show it around too much. It needs a bit of editing. Look, I’ve gotta get to a lunch. Early lunch. You can just show yourself out, can’t you?
It’s a… self-preservation thing, you see.

“Don’t forget the songs that made you smile, and the songs that made you cry”, reče svojevremeno Morrissey. Mnoge pesme predodređene su za jednu ili drugu ulogu, prosto zbog svog teksta, ili atmosfere koju nosi melodija.

Sa druge strane, postoje i pesme koje nas vezuju za određene događaje, koje zbog prirode tog samog događaja mogu imati za nas tužnu ili veselu konotaciju.

No, pogledajte Dido, u klasičnoj primeni umetničke jukstapozicije – smeje se dok peva tužnu pesmu. Dobra tehnika, baš za samoočuvanje, što reče Mark na početku…

Čitaoci koji redovno prate ovu rubriku prisetiće se kako sam pisao hvalospeve o muzičkom umeću & nadarenosti mlađanog JR Augusta. I tako stigao do Zaboka. Da citiram samog sebe:

What the fuck is Zabok, pomislim. A Gugao, kao da čita moje misli, izbaci rezultat: vukojebina sa manje od devet tisuća duša u Zagorju, za koju i najveći deo Hrvata ne zna da postoji, a kamoli Srbi.

Na pljuckomet od Zaboka nalazi se Grabovec, selo sa “dvesto kućanstava & oko šesto pedeset stanovnika”.

U njemu se rodio Tomislav Goluban, a ženske gaće iz naslova su samo tu da vas namame da čitate dalje.

Nastavite sa čitanjem… “Jesu l’ ovo ženske gaće?”

Gledam da prekratim ovaj sticky & slimy dan dišući na škrge. Definitivno, visoke temperature i ja nismo u ljubavi. Mislim o nekoj konobi, povetarcu koji me hladi, ‘ladnom pićencetu & opuštenoj atmosferi. I easy listening muzici, bez toga ugođaj ne bi bio kompletan. E, sanak pusti, more je još dalje nego što je bilo prošle godine.

Prelistavam tisak i naletim na reklamu za Avantgarde Jazz Festival u Rovinju. Preplave me sećanja na vreme kada se tamo išlo u dobar provod. Ko je još razmišljao o kupanju pored gušta ispijanja raznih vrsta Malvazije.

Nastavite sa čitanjem… “Laka letnja droga”

What’s it gonna take
Are we gonna forever
Make the same mistake

Nisu svi rokeri kao Stonesi, da nam se čini da nikada neće otići u penziju. Većina onih manje značajnih završi karijeru relativno rano, pa nastavi da živi od sasvim uobičajenih poslova. Vreme prolazi, kosa opada, na instrumentima se nahvata prašina, a često im ni rođena deca ne veruju šta su sve radili u mladosti.

S vremena na vreme pojavi se neko novo ime za koje se ispostavi da je nastavak onoga što se dešavalo nekoliko decenija ranije.

Nastavite sa čitanjem… “Želim da saznam”

Da se odmah razumemo: Ryan Adams, a ne Bryan Adams°. Ryan, Amerikanac, a ne Bryan, Kanađanin. Nema B u svom imenu i po zanimanju je muzički genije.

Sa nepunih četrdeset godina života, Ryan Adams je za sobom ostavio trag kakav nisu ostavili mnogi daleko stariji od njega. Možemo da govorimo o količinama: tri oficijelna i nekoliko underground albuma grupe Whiskeytown; trinaest solo albuma; veliki i teško prebrojivi skup muzičkih materijala poteklih iz nekih nuz-projekata. Bolje je da govorimo o kvalitetu: Adams je vrhunski autor u hibridnom žanru koji bez pretenzija opisujemo nužno preširokim krovnim pojmom Americana. Cenjen među kolegama i među publikom, svako je spreman da ga sasluša, jer on se javlja samo kad ima šta da kaže, što je odlika čestitih i pametnih ljudi.

E, pa za jesen se sprema četrnaesti album koji će se zvati, prosto, Ryan Adams. A pre dan-dva, osvanuo je prvi rad sa tog budućeg albuma. Poslušajte dobro, vredno je.

Nastavite sa čitanjem… “Daj nam nešto dobro”

Volim egzotične žene. L. mi je rekla da će me to, jednoga dana, skupo koštati. Valjda je samo htela da me uplaši i privuče pažnju na sebe. Nije znala da nisam plašljiv.

Kako egzotika slabo uspeva u našim krajevima, moji flertovi se svode na žene sa raznih meridijana koje pevaju. Tu nema nikakve opasnosti: ako mi se ne dopadnu, lete u kanticu za đubre, zauvek. I niko nije povređen.

E, za ovu, do skora, nisam znao.

Nastavite sa čitanjem… “Lepojka i more”

You packed the sunshine
in your big old suitcase
Now only the rain fills the sky

Jedan od najboljih funk bendova svih vremena sačinjavaju belci, i to Škotlanđani?!?! Neverovatno, ali istinito.

Nastavite sa čitanjem… “Zaustavi kišu”