Moji Moravci bi rekli: mlogo lepo, al’ nema nigde! 
Jasno se sećam kako je sve počelo…
Category: Fonoteka
Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…
Micubiši dečak
The Haiku of fast food
The rain and the smoke
The sky is crying
Nobody gets the joke
Ben Sidran je moderni jazz muzičar, širokog spektra interesovanja. Karijeru je započeo početkom 60-ih godina prošlog veka u bendu The Ardells zajedno sa Steveom Millerom i Bozom Scaggsom. Deceniju kasnije započinje solo karijeru i do današnjeg dana snima oko tridesetak albuma, vodi par muzičkih emisija na jazz radio stanicama i objavljuje nekoliko knjiga.
Današnja pesma, inače veliki hit polovinom osamdesetih, preuzet je s albuma “On The Cool Side”.
96 suza
Too many teardrops
For one heart to be crying
Danas vam predstavljamo prvi “garage band” hit, star nešto više od pola veka!
Miran život
Boys, now the times are changing
The going could get rough
Boys, would that ever cross your mind?
Boys, are you contemplating moving out somewhere?
Boys, will you ever find the time?
“A helyzet fokozódik“, glasi kultna rečenica koju izgovara Jožef Pelikan, glavni junak crnohumornog mađarskog filma “Krunski svedok” (A tanú, 1969). U slobodnom prevodu to bi, otprilike, značilo “Situacija se zaoštrava”. I, kao što se u životu obično dešava, malo vremena je trebalo da uđe u svakodnevni govor naših komšija. Ajd’ što su se oni navukli, primetio sam da je i ja često potežem od trenutka kada sam prvi put odgledao taj film.
Kao da mi nije dovoljno replika iz domaćih fimova.
A kada se situacija dovoljno zaoštri, u nastavku svašta može da se desi. Upravo o tome govori današnja pesma.
Zašto ne možemo živeti zajedno
U bre, ima li već 30 godina…
Za neke dve nedelje biće tačno 3 decenije kako je objavljen debitantski album grupe Sade – “Diamond Life”. Sećam se momenta kada sam ga kupio, imam u glavi sliku kako se spuštam niz stepenice do “Dragstora” u Nušićevoj i vadim ploču iz rafa. Licencno izdanje zagrebačkog “Suzyja”, dupli omot…
Današnju stvar komponovao je i u originalu izveo Timmy Thomas još davne 1972. godine. Iako stihovi govore o toleranciji među ljudima, senzualni glas gospođice Adu čini da ova verzija zvuči kao tužbalica rastavljenih ljubavnika…
Mladi luk
Znao sam da će kad-tad doći ovaj dan. Odavno sam tražio povod za ovu numeru i ovu pričicu…
Aksioma u matematici je istina koja se ne dokazuje. Postaviš aksiome o elementima i o vezama među njima, izvedeš osnovne postulate i onda od toga praviš silnu matematiku.
Aksioma u muzici je istina koja se sama dokazala. Daš muzičarima instrumente i scenu, formiraš osnovna pravila saradnje, izvedeš neke pesme i onda od toga praviš silnu žurku.
Evo, ovako.
A posle?
Čarobnjak
Onomad pustismo čak dve pesme grupe Black Sabbath u razmaku od nekoliko dana, pa sam pomislio da smo sa njima završili za sva vremena na Suštini pasijansa. Tako bi i ostalo da nisam čačkao po novim albumima. Samo sam ovlaš preleteo očima preko naslova Brownout Presents Brown Sabbath i refleksno krenuo dalje sve dok nisam stisnuo kočnicu.
– Stani, bajo – rekoh sam sebi – uz naslov je pisalo funk & psihodelija? Da li sam to dobro video?
Boje
Jedna od luđih stvari koje sam učinio u životu je odlazak u Wales. Znam koji me je đavo terao da odem tamo, a frka me je uhvatila tek kada sam stigao. Velšani govore jezikom koji je potpuno nerazumljiv i nema nikakve veze sa engleskim, pa sam se osećao poprilično izgubljeno. Od Londona me je delilo nekoliko stotina kilometara, a od doma nekoliko hiljada. Tada sam se prvi put zapitao gde sam to zaista došao. 
Nije uopšte bilo opasno, a ljubazni domaćini su mi objašnjavali kako veoma drže do svog identiteta, jezika & tradicije, jer su oni starosedeoci na Ostrvu. I kako Ujedinjeno Kraljevstvo i nije tako ujedinjeno kako sam ja do tada mislio. 
Uz mnogo piva & lokalne pesme sve se dobro završilo. I kada god se prisetim tog putovanja, poželim ponovo da odem.
Struja
Ne desi se tako često da prva pesma koju grupa napiše postane hit. Još ređe da je snimi u čak tri različite verzije pre no što završi na albumu.
Interesantna neka pesma, a? 
Gubimo se odavde
Hey rock and roll, feel the holes in my brain
I promise you I’ll never come here again
It’s all so sad, what a waste of a night
‘Cause nothing’s wrong but nothing’s right
Koncert se završio, publika je otišla, roudiji rasturaju opremu, muzičari su iscrpljeni posle nastupa… I šta mislite da se dešava iza pozornice? Bogami, svašta! 
Imao sam sreću/nesreću da se posle koncerata družim sa raznim velikim muzičarima i ni jedna priča nije ista. Svako se relaksira posle svirke kako mu drago. A ako ste očekivali neke pikanterije, ništa od toga.
Nismo mi tabloidi. 
Obično se promeni lokacija i završi se nekom mirnijem mestu.