Category: Fonoteka

Ovih dana na jednom drugom mestu raspravljasmo o nekim staritetima. Nije bilo uobičajeno. Ali nije bilo ni loše jer vreme mnogo dobrih pesama odnese ko zna gde. Tamo ćute i čekaju da ih se, ko zna kada i kojim povodom, neko ponovo seti i da, makar za kratko, ponovo ožive.

Ovu današnju malo ljudi zna, čak i oni kojim je muzika važna u životu.

Nije sama pesma kriva, ona je takva kakva jeste, velika u svakom pogledu, ma kako je okretali i posmatrali. Ali nije zaživela kod publike i to je prava šteta.

Nastavite sa čitanjem… “Lalena”

Svi mi maštamo o putovanjima. Po mogućstvu, što dalje, to bolje. A pošto živimo u nenormalim uslovima, najčešče odmahnemo rukom tešeći se da će se, jednoga dana, i to dogoditi. Eh, sanak pusti… 🙁

Sa Sašom sam davno postigao dogovor oko putovanja; delimo slične snove. Znamo destinaciju – Arizona, prevozno sredstvo – neki stari kabriolet, kako ćemo da se picnemo – kao u pesmi “Brass Buttons”, i šta ćemo da stavimo na glavu – Stetson. Zna se i muzika: malo Ramonesi, malo Gram Parsons.

To naše snevanje traje dobrih petnaestak godina i kada god da se nađemo, a ne događa se toliko često kako bi mi to želeli, uvek planiramo još neke detalje oko puta.

Nastavite sa čitanjem… “Venecuela”

Ova godina je baš loše krenula, na muzičkom nebu baš ništa preterano interesantno. Valjda muzičari hvataju zalet, u najavi je nekoliko finih stvari. A, po običaju, sledi i neko prijatno iznenađenje. Zbog toga tumaram po ćoškovima i pronalazim pesme na koje se odavno uhvatila prašina i potpuno su zaboravljene.

Davne 1963. godine muzički svet se potpuno promenio. Na Ostrvu je počelo ludijanje za Bitlsima koji su te godine izbacili dva albuma i polako postajali atrakcija, a stvari su se odvijale velikom brzinom. Pošto je Britanija a i dobar deo Evrope već pao na kolena, sve je bilo spremno za osvajanje najvećeg tržišta, Amerike.

Neko je to promućurno nazvao “Britanskom invazijom”. Ja bih ustvrdio da je to bila muzička revolucija! 🙂

Nastavite sa čitanjem… “Crveni balon (zvukom)”

Čim sam ugledao omot ploče, oči su mi se raširile. Imao sam četrnaest godina, desetak longplejki, tri originala(!), što je u to vreme bilo stvar prestiža i ogromnu želju da čujem sve što mi dođe pod ruku. Na omotu je, velikim crnim slovima pisalo produced by Jimi Hendrix, što je bila dovoljna preporuka, ma o čemu se radilo. Hendrix je bio božanstvo koje se sanjalo i o kome su se valjale fantastične priče, a da niko nije čestito preslušao nešto iz njegovog opusa. Ili ja takvoga nisam poznavao. 🙁

Moje iskustvo se svodilo na singl “Hey Joe” i gomilu slika Jimija u akciji, koje su zračile nekom ludačkom energijom. Ili sam barem ja tako mislio.

Nastavite sa čitanjem… “Erekcija”

I don’t know why I love you like I do
After all these changes that you put me through
You stole my money and my cigarettes
And I haven’t seen hide nor hair of you yet

Većina nas zasigurno zna ovu pesmu u izvođenju grupe Talking Heads. Obično imam dilemu kada treba da se odlučim za jednu verziju, a pritom volim oba izvođača. No, u ovom slučaju, verzije su toliko žanrovski udaljene da ih obe podjednako volim.

Nastavite sa čitanjem… “Vodi me do reke”

Danas nešto utihnula ona nelagoda od sinoć. Meni je na pamet pala pesma koja je prikladna za današnji dan. Jer strpljen, ergo spašen. Samo polako. Desiće se od svega po ništa, pa daj makar u tamburu da udarimo i da pritom čujemo nešto vredno slušanja (za razliku od onih na koje ste mislili u prvom delu rečenice).

I pojačaj bar malo. Grehota da slušaš u rahitičnoj dinamici.

Nastavite sa čitanjem… “Pričekaj. Dolazim.”

Danas sam se malo zaneo u surfovanju po netu i završio u Australiji. Sada se češkam po sedoj glavi pokušavajući da se prisetim odakle sam krenuo kada sam tako daleko stigao. I slabo mi ide, pa neću dalje da se zamajavam time. U Australiji sam naleteo na tipa koji ima zanimljiv hobi: decenijama skuplja snimke koncerata koje su prenosile radio stanice. Tvrdio mi je da se kvalitet snimaka kreće između odličnog i izuzetnog.

Ovde se malo ko toga setio. Ono što sam ja snimao sa radija kretalo se od drljavog do mrljavog. 🙁

U takvim okolnostima, kada se sretnu dva zaluđenika, obično nađemo neki zajedničku ljubav iz mladosti, pa očas ugovorimo razmenu zanimljivog materijala. Ne što nam to preterano treba, obojica imamo muzike previše za jedan život, nego što nas je iskustvo naučilo da uvek ispadne nešto neočekivano.

Nastavite sa čitanjem… “Gori vatra (sad u nama)”

Pre neko veče, baš u sitan sat, jedan od Sedam samuraja SKOJ-a ispali muzički klip na uvid koji je neopevana gadost. No, neću ja o tome, on će. Ponekad naletiš na tako nešto, uhvatiš se za glavu & tresneš dva piva na eks da bi se malo pribrao. Ali ti ostane neka gorčina u ustima koje se sporo & teško oslobađaš.

Poučen dugogodišnjim iskustvom u ovakvim situacijama, znam i kako se leči ovakvo stanje. Prvo napišem komentar da olakšam dušu koji ide otprilike ovako:

“Sinoć sam malo slušao, pazi sada, tursku psihodeliju sa početka sedamdesetih!!! 🙂 Saz, šargije & fuzz gitare, kompletno ludilo iz srca Anadolije! 🙂 Čak sam se premišljao i da nešto napišem o tome. Odustajem, mnogo bi bilo.
A sutra kreće celodnevna dekontaminacija uz Rufusa Wainwrighta. 🙂 ”

Jedva sam dočekao jutro. I dok sam mutio Nesicu, Rufus je već krenuo da radi na mom mentalnom oporavku.

Nastavite sa čitanjem… “Odlazak u grad”

U entuzijastičnim sedamdesetim do ploča se dolazilo relativno lako. Ako izuzmemo sam početak decenije, vreme u kome nikome nije ni padalo na um da se zeza sa državom SFRJ, par godina kasnije je sve postalo rutinska stvar. Proradio je mail order service, ne u današnjem smislu. Postojala su dva načina poručivanja. Da pošalješ avionsko pismo sa narudžbenicom, spakuješ unutra crvendaća i pomoliš se Bogu da neki od domoljubivih poštara ne mazne koverat sa lovom i odvede svoju ekipu na turu pića. Taj fazon radi dok ti ne maznu lovu prvi put. Drugi je već komlikovaniji: odeš u banku, kupiš devize i kulturno uplatiš pare na inostrani račun. Ima samo jedna kvačka – popunjava se & potpisuje gomila dokumenata ma koliko da je mizerna uplata, pa kada te barem jednom mesečno spaze u banci da čekaš u redu, svi činovnoci beže od tebe i izgovaraju se zauzetošću.

Poučen tim iskustvima, napraviš plan nabavke nekoliko meseci unapred i naoružaš se strpljenjem…

Nastavite sa čitanjem… “Potegni me bubnjarskom palicom”