Do you remember…
Još jedno od svedočanstava kako neko ime ume da zaživi u narodu posle pesme… u ovom slučaju sa ne tako srećnim krajem za njegove nosioce.
Category: Fonoteka
Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…
Pesma proroka
Onomad me Gugao obavestio da ima nove servise i da će mi biti komfornije ako pređem na njih. Na taj način ću biti u boljem kontaktu sa prijateljima. Ispada da on bolje od mene poznaje moje prijatelje. Fala lepo, prijatelja imam dovoljno, novi mi i nisu potrebni, zadovoljan sam i sadašnjim kontaktima i ne volim preterano komfor.
Volim da žulja, tada se opustim, uživam i siguran da ne sanjam. 🙂
I tu nije kraj priče. Kaže mi još i da ću da dobijam mejlove od nepoznatih ljudi, jer Gugao zna kako će oni da me pronađu. E, neće ga, majci, odmah isključujem. Do daljnjeg! Smisliće oni već nešto drugo od čega ne mogu uteći, pa da kupim vreme. 🙂
Prestani gunđat’
U svojoj vinilskoj kolekciji imam izvesnu količinu izvođača koji su prisutni samo po jednim albumom, i za koje sam godinama mislio da su “čuda od jednog hita”. A onda slučajno provalim da su u međuvremenu dobili “Emija” ili nešto slično…
Takva su bila vremena – čuješ na radiju pesmu koja ti se dopadne te odeš i kupiš ceo album i na njemu provališ još gomilu drugih stvari. Sledeći album bude verovatno isto tako dobar, ali ne dosegne milionske tiraže te ga PGP RTB ili Jugoton ne objave i tako ti izvođač nestane s radara, a nema Interneta da iskopaš šta ima novo.
Nevidljivo mastilo
Razuzdani engleski tinejdžeri su uživali u rođendanskoj žurci. DJ je uspešno jahao dance/trance talase sve dok domaćinu – slavljeniku nije palo na pamet da zamoli ćaleta da sa svojim društvom odsvira nešto za njegovo društvo. Matorci su se malo nećkali, pa su doneli instrumente i uštekali se.
Ono što je usledilo ne može se opisati, grmelo je i sevalo na sve strane.
Klinci su bili zatečeni, za njih je to bio samo skup matoraca koji sa njima piju pivo & okreću roštilj. A na improvizovanoj pozornici razvaljivao je Van Der Graaf Generator!
Žalopojka
I read all the letters
I read each word that you’ve sent to me
And though it’s past now and the words start to fade
All the memories I have still remain
Razumem & saosećam sa čovekom potpuno, nije mu lako. A ko ustvrdi da mu se nešto slično nije desilo, masno laže. 🙂
Utešno, dešava se i velikim facama.
Nezgodno je što ovakve pesme izlete napolje, usnime se, mnoge postanu popularne, pa kada preboliš temu & ideju, često se pokaješ što si je i napisao. 🙂
Želim novu… ovaj, novi…
U engleskom jeziku jedna od nezgodacija je što se isti termin koristi i za narkotike i za medikamente, pa čovek ponekad nije načisto kako da tumači pesmu.
Kakogod, Huey Lewis and the News su pošteno otprašili na ovom snimku s koncerta održanog pre više od dve decenije u Kelnu. Ako je niste čuli do sada, a zvuči vam poznato, to je verovatno zato što su njeni delovi maznuti za naslovnu temu iz filma “Ghostbusters”.
Ne boj se mraka
Dead of the night baby
We’re finally alone
I’ll pull up the shades
If you’ll unplug the phone
Majku mu, nikada se priča neće promeniti! 🙂
Klinci to danas zovu “muvanjem“. Čini mi se da je nekada žargon za ovu radnju bio raznovrsniji. A i telefon se isključivao čupanjem štekera iz zida, a ne kao sada, dodirom na ekran.
To je samo promena forme koju je donela tehnologija, suština zauvek ostaje ista.
Čokoladno mleko
Iz sna me trgla uporna zvonjava na vratima. Gledam sanjiv oko sebe, primećujem da se još uvek nije razdanilo, tražim šta ću da ogrnem i u sebi psujem. S obzirom na to da se budilica nije oglasila, zaključujem da je neradni dan. Ili sam se možda zeznuo, ne znam ni sam.
Otvaram ulazna vrata i gledam u mlađanog komšiju, onoga što stanuje ispod mene.
– Izvini komšija što te budim, procurelo mi…
– Šta ti je procurelo?
– Pa, voda… Igram vaterpolo u kuhinji. Zvao sam službu održavanja, rekli su da će da dođu, uzdrži se od puštanja vode dok se stvar ne sredi.
Sređujem se, mutim Nesicu i pokušavam da zamislim službu održavanja kako pod rotacionim svetlima hita da komšiji sredi puklu cevku. Slabo mi ide, ni slike ni tona. Osećam da će komšija da sačeka ponedeljak.
Palim cigaretu i otpijam kafu. Po glavi mi se vrzma ona narodna: Po jutru se dan poznaje! A ako je ovako počeo, bolje da se vratim u krevet i ponovo probudim. Ko zna šta će još loše da se izdešava…
Prohujalo
Sedim sinoć zavaljen u svoju omiljenu fotelju koja se blago ljuška, čitam o tome “Kako smo propevali”, mirno pušim… Lep način da se okonča dan, ionako mi u životu sve ide kao podmazano. A onda me, iznenada i nenajavljeno, uhvati nekakav dert, cela planeta mi se natovari na staračka pleća, hoću da svisnem. 🙁
Mora da je zbog ovih vanrednih izbora, pomislih. 🙂
Iz iskustva znamo da u ovakvim situacijama slabo šta pomaže, pa mi pade na pamet spasonosna misao: daj da malo taj osećaj pojačamo, treba napisati post za Suštinu pasijansa, u muzici iz derta izađu najbolje stvari, pa zašto se i meni ne bi posrećilo…
U nedostatku lakih & teških droga, krenem da tražim omiljeni mi Cabernet Souvignon. Kad ono – nema! 🙁
Nema veze, biće posle izbora, ima da nam cveta cveće. Hipici će ponovo da se vrate u modu. Stara srpska agrokultura, konoplja, izvući će nas iz krize! Nije loše, a? 🙂 A dotle, biće dobar i crnogorski Merlot!
Prangijaš
Nismo odavno imali instrumental… odnosno, da li smo ikada u ovoj rubrici imali instrumental? Hm…
Autor i izvođač je čuveni Chet Atkins, jedan od rodonačelnika muzičkog stila poznatog kao “Nashville sound”.