Category: Fonoteka

Sinoć divanim telefonom s prijateljem. Uspeo sam, posle dužeg vremena, da ga izbacim iz napornog radnog ritma skrenuvši mu pažnju na jedan novi, očaravajući disk. Razgovaramo dugo, k’o žene, skačemo s teme na temu, a on me, u jednom trenutku, upita:

– Jesi li slušao novog Maccu?
– Jok, jel’ treba da čujem?
– Ma, ne znam, silno su napolju ozvezdičili album u recenzijama. Evo, stoji pored mene već nekoliko dana, a nikako da ga pustim. Ne stižem.
– Pored mene stoji novi Elton John i još koješta, ista priča…
– Pa šta radiš, juriš ženske?
– Jok, pišem za neki blog…

Let it be… potpuri!

Nastavite sa čitanjem… “Potpuri”

Listam današnje novine i sve se pitam kada ću se uzeti u pamet i novine načisto bataliti. Tri minuta je dovoljno da se pogledaju naslovi i zaključi da u njima ništa nije vredno daljeg gubljenja vremena. A onda dođem do ženske strane i vidim naslov: Zavisna od botoksa! Pa dobro, mislim se, da li su te žene normalne? Shvatam ja zavisnost, i sam imam neke poroke na koje ne gledaju svi blagonaklono: “pušim, pijem, tulumarim, gutam pilule, obožavam skupe stvari, zavlačim ruke u gaćice…”, al’ zavisna od botoksa…

Tu mi na um padne “kraljica estetskih zahvata” iz sveta muzike, ne budem lenj i potražim neki stari snimak… I eto priloga za danas.

Nastavite sa čitanjem… “Cigani, skitnice i šaneri”

Bane i Laza su stigli kući posle jednomesečnog boravka u Engleskoj. Ja, k’o na iglama sedim i buljim u telefon, sve čekajući da me neko od njih pozove, pa da zajednički sumiramo utiske i pogledam šta su sa puta doneli. Naravno, mislim na ploče. Eh, nekada je i to slatko iščekivanje imalo smisla – kao da ideš na ljubavni sastanak, sav se treseš od uzbuđenja.

Šta da kažem, posle poziva, poleteo sam kao ptica. Nagađao sam šta su i koliko mogli da donesu, u mislima prelistavao njihove kolekcije tražeći rupe u njima koje su, sada, možda popunjene.

Stignem kod njih, izljubimo se kao što je to red i običaj, a ja sve pogledom nestrpljivo tražim gomilu. Bane je to primetio, pa mi reče:

– Pusti ploče, neće nigde da pobegnu. Gledali smo koncert Grateful Deada!

Tu se ja blago zabezeknem. Otkud oni na njihovom koncertu, nisu baš često dolazili u Evropu, slabo se to ovde slušalo…

Nastavite sa čitanjem… “Svitanje”

Pre nekoliko dana sretnem Paju, mog drugara iz neke davne prošlosti. Životni putevi nam se nisu ukrstili decenijama, pa je zadovoljen red & običaj da se ispričamo. Onako, s nogu, kada ne može bolje. Ja u ruci držim svoj doručak kada mu vreme nije, a on fasciklu sa nekim dokumentima. Brzo pretrčimo uobičajene teme: žena, deca, posao, politika…

Ma, prvo neka ludnica počne, pa ćemo da nastavimo priču…

Nastavite sa čitanjem… “Hokus pokus”

Ljudi kažu da sam suština žurke
Jer ispričam vic ili dva
Iako sam mogao da se smejem ili da budem sa svima srdačan
Duboko u sebi sam tužan.
Stoga, ako se dobro zagledaš u mene
Videćeš da moj osmeh izgleda neumesno
A ako priđeš bliže, lako ćeš videti
Tragove mojih suza.

Opet će da mi prebace da sam patetičan kada pišem.

Nastavite sa čitanjem… “Tragovi mojih suza”

Odakle li onaj čiča s Radio Paradise vadi ovakve stvari…?

Nastavite sa čitanjem… “Za dvanajes’”

O svom traumatičnom susretu sa punkom već sam pisao. Srećom, tih zlatnih godina bio sam pretplaćen na Melody Maker. Obično mi je stizao petkom, još uvek je mirisao na štamparsku boju a ja sam bio presrećan što ću ga do ponedeljka pročitati, sve misleći na one koji će ga tek toga dana ugledati na kioscima u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pa je onda sledila razmena za New Musical Express sa prijateljem, diskusije o člancima i slušanje nove muzike. Nekoliko dana iščekivanja do novog broja uspevao sam da preživim…

Svet je bio lep.

Nastavite sa čitanjem… “Nema više heroja”

‘Cause it’s gone daddy, gone
The love is gone

Violent Femmes su ponovo aktivni! Posle četvorogodišnje pauze, bend uglavnom nastupa po manjim festivalima, ali smeši nam se novi materijal, koliko čujem

Nastavite sa čitanjem… “Otperjalo je, tato”

Pimadona se nalickala. Bila je uznemirena. Znala je da nešto nije u redu i rekla sebi da treba da se pribere, da se ne bi rasturila na sastavne deliće. Ulica je vrvela od ljudi u potrazi za zabavom, ali samo je ona bila sposobna nekog i da skenja. Zavapila je: Odvedite me negde, na neko dobro mesto, pa ćete da vidite šta je dobra zabava!

Izdržali ste da pročitate, a ništa vam nije jasno?

Tek sada počinje zabava.

Nastavite sa čitanjem… “Divljina”

Water was running; children were running
You were running out of time

Bre, kako smo do sada preskakali najuticajniji post-punk bend svih vremena?

Nastavite sa čitanjem… “Prašnjavi gradovi”