Category: Fonoteka

Prvo sam se, još pre nekoliko godina, sporečkao sa decom oko reči evergreen. I video koliko se naša gledišta razlikuju oko toga šta ova reč, koja se odomaćila i u našem jeziku, zapravo označava. Deca su, naravno, pod uticajem trulog zapada koji sve pokušava da strpa pod neku odrednicu, sluđena, i pitaju se kako su pesme koje su stare 10-20-30 godina – dakle, sve one, evergreen.

Ja im kažem da to nema nikakve veze sa žanrom ili godinom proizvodnje, ali ima veze sa kvalitetom. Samo ona muzika koja je još uvek aktuelna i sveža zbog svog kvaliteta, bez obzira na vremensku distancu zaslužuje da dobije epitet evergreen.

Jer, gde bismo onda strpali evergreen, poput ovoga, koji je star 300 godina?

Nastavite sa čitanjem… “Evergreen”

Zovem prijatelja sinoć. Kakvi sinoć – usred noći, bre, znam da je noćna ptica i da kasno leže… A on se ne javlja. Doduše, nisam ni puštao dugo da zvoni. Kontam, možda nešto vari bez maske, di ću ga ometam u tako važnim trenucima. Kaže, jutros, da je prs’o od umora i legao ranije. Ja se samo pitam ko mu je svirao povečerje i na čemu? Mada, naslućujem…

Drugi prijatelj, onomad, pita može li da naručuje o čemu ću da pišem? Može, kažem, pošalji spisak. I posla ga. Gledam ja, nečega se sećam, nečega ne, vidim da se polako penzionišem. I onda bolje da opalim iz glave. Dok ne obnovim gradivo. Nevolja je samo što je gradivo povećih gabarita.

Ništa nije kao što je nakada bilo…

Nastavite sa čitanjem… “Jesam li dovoljno crn za tebe?”

Teško pitanje u naslovu, možda najteže, zar ne? I, što je najgore, svako od nas ima sopstveni sud o tome šta je to ljubav i kako se manifestuje. Nije to samo ona hemija koja vas strefi kada sretnete nekoga ko vam se instant dopadne – to je ono osećanje sa kojim možete da živite i mnogo godina kasnije.

Lepši pol će odmah reći: Nije to ljubav ako ne traje do kraja života!

Nastavite sa čitanjem… “Je li to ljubav?”

Kako se u tri slike odjednom sve vrati… Oštar ubod u dušu.

Biće tome jedno dve nedelje: sedi drugar kod mene, kad na Radio Paradise krene ludijanje: Tokata u D molu od Baha, isečeno od drugog dela gde je i fuga. Nije se niko začudio izboru numere: koliko puta sam samo čuo da ludi Bill između Hendrixa i Zeppelina gurne Ofenbaha ili, kad je pre oko dva meseca, ošajdario Vangerov juriš Valkira nakon “A Day in a Life“, pa je mrtav ‘ladan nastavio sa “Child of Vision“… Uglavnom, glavna zabava sledećih pet minuta je bilo pogađanje šta će sledeće da pusti. Svi smo se složili da posle Baha tu mora da zagrokće neki Hammond, samo je bilo pitanje hoće li to biti išta suptilnije od Deep Purple…

Bilo je.

I tu me je sustiglo sećanje.

Nastavite sa čitanjem… “Krađa. Sebe samog. Do groba.”

Ploče sam oduvek čuvao kao oči u glavi. Kao i svaki uzorni kolekcionar. Išle su samo u proverene ruke i na prethodno proverene gramofone. Zato se i svakodnevno saplićem o njih, vremenom kuća postane tesna.

A u vreme kada je posedovanje par stotina albuma bilo prava retkost, otvarale su se, bogme, i šestore oči. Jedan jedini put me neko zeznuo – i nikad više. Da mi zamaže oči i nadoknadi štetu, Mufljuz mi je dao par svojih albuma. Jedan od njih je bio, kako mi reče, “tamo neki Japanci”…

Vratio sam se kući, stavio na Thorensa plen… red je da barem čujem ono što sam oteo…

Nastavite sa čitanjem… “Istočni vetar”

Dobar funk uvek nas asocira na Ameriku sedamdesetih.

A šta kažete na Italiju devedesetih?

Nastavite sa čitanjem… “Kazuj to iznova”

A sad nešto za razmrdavanje.

Stereo MC’s su stari gosti ovih prostora, nekoliko puta su do sada držali koncerte što u Beogradu, što u Novom Sadu, mislim da ih po broju poseta od strane stranih izvođača šiša samo Nigel Kennedy.

Setio sam se ove stvari još pre skoro godinu dana, kada je Grba pominjao ritam marša u “Cloudbusting“. Naravno, ne možemo porediti ovu šalala pesmicu s remek delom Kate Bush, ali ume da razgali

Današnja numera je izazvana komentarom koji sam napisao na mail drugara u grupi oldwave. Izbor današnje numere ima tek posredne veze sa tim pisanjem, objasniću vam kasnije zašto. Najpre da čujemo jednu od najpoznatijih obrada u istoriji popularne muzike.

Nastavite sa čitanjem… “Kolibri (ili: od izvora dva putića)”

Do nekih susreta mora doći pre ili kasnije. Ljudi nisu uvek gospodari svoje sudbine. Tako se i na Suštini pasijansa svakodnevno srećemo sa raznim likovima i njihovim životima, koje vešti muzički majstori znaju da najbolji mogući način uobliče u neobičnu priču. Ili običnu, prosudite sami.

Neobično je to što danas krećemo iz biblioteke.

Znam da vas već golica i to šta se krije iza naslova…

Nastavite sa čitanjem… “Jai Alai”

Koliko ste puta čuli/pročitali kako su mnogi poznati muzičari počeli da sviraju da bi odvojili koju ribu? Nebrojeno, sigurno, i to je konstanta u mitologiji rocka. Zbog žena muškarci čine najluđe stvari u životu, vode retove, prave svakojake pizdarije, a sve se svodi na jednostavnu šemu: ja te, kao, napadam, a ti se, kao, braniš.

Kao što reče jedna moja prijateljica, smejući se: “Nemoj da me mamkaš!”

Ne znam šta je htela da mi kaže, ali znam kako se završilo.

Ovo je odlična ilustracija kako to ide…

Nastavite sa čitanjem… “Pevaću ti bluz”