Category: Fonoteka

Sigurno ste primetili da mnogo aktera, koji svoje talente ispoljavaju u raznim umetnostima, pa i muzici, vole da se bave “teškim” temama i vrlo često beže u filozofiju, psihologiju, ezoteriju, razne religije, mistična iskustva, halucinacije izazvane nedozvoljenim supstancama, itd… U većini slučajeva su to jeftina koketiranja sa svim i svačim koje brižno omišljavaju PR timovi, pa se akteri nađu u nebranom grožđu čim krenu da objašnjavaju šta su hteli pesmom da kažu… a najčešće opravdanje je da traže inspiraciju.

Srećom, ima i onih obrazovanih, “intelektualaca roka”, koji znaju o čemu pričaju. Sting je, svakako, jedan od njih.

Hoćemo li, malo, da filozofiramo uz lake note?

Nastavite sa čitanjem… “Podudarnost (drugi deo)”

Volim dobre songwritere iz jednostavnog razloga zato što mi istovremeno vežbaju dva dela tela: uši i mozak. Mnoge od njih već smo sretali na ovom mestu. A da li je samo četiri stiha dovoljno za veliku pesmu, prosudite sami.

Već čujem da se ovde horski peva, a evo i priče…

Nastavite sa čitanjem… “Pesma od jedne strofe”

S obzirom na to da tokom letnje pauze Samuraji nisu dangubili, spisak pesama o kojima ću da pišem je poduži. Miran sam, barem, do sledeće godine. Današnja pesma se krčka već nekoliko meseci, ali nikako da se skuva. Ponajviše zato što, kao Buridanov magarac, nisam mogao da se odlučim koju verziju da vam pustim kao ilustraciju.

Pošto se dilema danas pretvorila u trilemu, sa tendencijom da se nastavi u neizvesnom pravcu, bolje da završimo sa tim za sva vremena.

Nastavite sa čitanjem… “Čula rade prekovremeno”

Moje sazrevanje obeležila su tri važna albuma: Grievous Angel (1974), Old No. 1 (1975) i Warren Zevon (1976). Od tada, pa sve do danas, ne izlaze iz mojih kola i ostaće tu sve do kraja. Mislim, mog. Menjali su se automobili, žene, životi, muzika, nosači zvuka u kolima, al’ to ostade konstanta. Valjda zato što sam upravo tada postao ozbiljan slušalac muzike & muškarac.

Nastavite sa čitanjem… “Frank and Jesse James”

I u našim ušima.

Čudo se, dakle, desilo. Nakon što je hrvatski promoter bankrotirao usred poslednjih priprema za koncert Petera Gabriela 5. oktobra u Zagrebu, koncert je premešten u Beograd. Razlika je u manjim troškovima i ušteđenom vremenu koje ću imati nego da moram da stižem u Zagreb.

A nakon što sam video Gabriela uživo u Budimpešti (suncetižareno! prekjuče je tome bilo tačno 25 godina!), nisam prestao da čeznem da ga vidim na celovečernjem koncertu. Čežnju je samo pojačao snimak koncerta iz Milana 2003. godine, koji sam gledao ne znam više koliko desetina puta. U dva navrata (ovde i ovde), već smo gledali isečke sa tog neverovatnog koncerta. A sad da pogledamo kraj formalnog dela, kakav je najavljen i na ovoj turneji.

Nastavite sa čitanjem… “U tvojim očima”

Pričam sinoć telefonom sa L-L, silno zanimljivom ženom. Vazda se nešto može naučiti od nje. Volim je zato što mi ne prepričava natpise u “ženskim” novinama i tračeve. Zvuči nestvarno, zar ne?

Samo što završismo razgovor, “žica” je ponovo proradila.

– Znaš, nemoj pogrešno da me razumeš, al’ ja sam divljakuša. Svašta pričam…
– Znam, moraću da se spremim za rodeo… samo da pronađem Stetson.

Tog časa sam se mislima vratio u vesele šezdesete, u vreme kada je muzika bila mnogo jednostavnija. A i žene.

Nastavite sa čitanjem… “Divljakuša”

U ovogodišnjoj letnjoj muzičkoj ponudi vlada nezapamćeno mrtvilo. Gomila novih bendova koji su kopije već uspešnih kopija i ne nude ništa svoje i autentično. Etablirane grupe koje izdaju albume bez trunke inspiracije i predstavljaju gnjavažu za sve. Kritičari biraju reči da bi objasnili kako novi album nije na nivou prethodnih ali nije ni tako loš, umesto da kažu da je totalno sranje. Marketinški timovi moraju da smišljaju sve nebuloznije fore kako bi prodali robu, a fanovi kupuju diskove sa kojima mogu da igraju frizbi u slobodno vreme.

A kada ima inspiracije i kreativnosti, onda su dovoljne i igračke umesto instrumenata da bi se pravila dobra muzika.

Nastavite sa čitanjem… “Otrov”

Čitam, onomad, tekst u novinama uglednog srpskog rokera kako su razbili svirkom u jednoj od evropskih metropola. Neću da mu pominjem ime, znam dobro čoveka, može da bude jako neprijatan, naročito kada popije malo više. Sve mi tekst nešto liči na sopstveni hvalospev koji samo popunjava prostor ionako praznih novinskih stranica, tek nešto da se dešava.

Kako da domaća grupa uspe “napolju”? Decenijama sam tupio na tu temu sa raznim akterima na domaćoj muzičkoj sceni i nikada se ni oko čega nismo složili. Srpska posla!

A može, nije da ne može, baš ovako.

Nastavite sa čitanjem… “Valja se crni talas”

Gazda objavio raspust? Ne mislite, valjda, da smo se brčkali po nekim egzotičnim mestima, veselo ispijajući koktele? E, kamo sreće…

Ovih dana, na nekom drugom mestu, raspravljasmo o sumiranju jedne od najblistavijih karijera u rok muzici koja, na našu radost, još uvek traje.

Nastavite sa čitanjem… “Brodovi u noći”

Preganjali smo se ko će da napiše. Svako je našao razloge da se izvuče od posla. A reč se mora izgovoriti.

Nije reč o tome da ostaneš bez teksta. Najzad, najbolje predstave tome i služe: da te ostave bez teksta. Svrha umetnosti je da te izbaci iz koloseka i da usadi u tebe misao koja će te učiniti drugačijim. Sve ostalo je nebitno.

Naravno, pohodili smo koncert “The Wall” u Beogradu. Nekoliko jakih razloga je tome bilo. Želeo sam da zaokružim celinu koju sam načeo kad sam u zimu potkraj 1979. godine mesec dana neprekidno preslušavao tek kupljeni album svoje omiljene grupe. Hteo sam da se suočim sa čovekom o kome je moje mišljenje palo nakon što sam ga video kako se kompromituje u pokušaju da skrene pažnju na sebe tokom dve duge decenije lutanja. Hteo sam da pokažem svojoj ćerki, koja više nije dete, kakav je bio mentalni prostor mog odrastanja, jer te slike su bile važne kad sam imao četrnaest i petnaest godina.

I najzad, hteo sam da vidim spektakl za koji je na naslovnoj strani New York Timesa bilo napisano: “The best show in history of rock’n’roll. Period.”

Da zavirimo.

Nastavite sa čitanjem… “Zatvaranje zida”