Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…
Džanum, na sred sela…
Slutim poznati su vam gornji stihovi, kao i reči “Ajde bre, svirite i pojte…“. Jest’ pojala Koštana, ni’e da ni’e; izvornim napevom pozabavio se i Mokranjac, a nakon nekoliko decenija za Mokranjcem, inspirisan izvornim motivima Stjepko Gut je pesmu uvrstio u svoju Srpsku simfonijsku jazz svitu.
Osma Mokranjčeva rukovet počinje sa Džanum, na sred sela, baš kao i osmi stav Gutove svite. Poslušajmo.
Danas slušamo nešto što je već klasik, iako većina slušalaca ne može da shvati kako je to moguće da klasici nastaju čak i u današnje vreme. E, pa mogu ako ih pravi Chuck Prophet.
Ili ne možeš da objasniš ili nema potrebe da objašnjavaš.
Glas koji smo voleli na prelasku sedamdesetih u osamdesete…
…u malo mekšem izdanju.
Jedan od omiljenih sportova kojima se bavim, kada sam raspoložen i imam dobro društvo, jeste prebiranje po muzici i puštanje “grupa koje nisu uspele”. Pa se po ko zna koji put pitam šta je to pošlo naopako.
Danas nisam dobre volje, potrebna mi je “veselica” koja će da me razdrma, a prva koje sam se setio je ova.
Nastavite sa čitanjem… “Ova varoš nije dovoljno prostrana da bi podnela nas obojicu”
Ovakvi trenuci se dešavaju retko i najvećima.
Imam tezu o gitarskim solo deonicama: najbolje su one koje se završavaju prvim tonom, dok sve ono što sledi predstavlja obavezno ili neobavezno fraziranje koje je uslovljeno strukturom ili idejom o improvizaciji. To su solo deonice koje tim prvim tonom ostvaruju svoju svrhu, izazivajući žmarce uz kičmu, čineći da se slušalac apsolutno preda. Za sve ove godine i kroz svu muziku koju sam preturio preko glave, takve solaže mogu da prebrojim na prste jedne ruke. Danas slušamo izvedbu u kojoj se nalazi meni omiljeni takav momenat.
Slušajte sve pažljivo. Trenutak o kome pričam se nalazi na 4:30.
Ajmo, udri! Petak je popodne!
Danas slušamo prangijaški klasik: “Rocky Mountain Way” je prvi pravi hit koji je legendarni Joe Walsh ostvario u karijeri. A usput ćemo da se prisetimo i vremena kad je ta pesma postala omiljena na radiju duž Amerike. A onda ćemo da premotamo šta je bilo posle.
Ovih dana bolujem. Čvaknuo me virus na kraju sezone. Ali mrdam.
I, baš sam hteo da napišem nešto o čudnom čoveku čija me je muzika oborila s nogu poslednjih meseci, a ono problem. Link koji je do pre nekoliko dana bio živ kao ilustracija onoga on što stvara više ne postoji. Očas posla nestade autor u opskurnosti iz koje se neočekivano pojavio.
Velikom delu nastanka popularne muzike koju znamo kao rock and roll sam svedok. Kako je nastajala, razvijala se i kojim se, ponekad čudnim putevima, kretala. Žao mi je samo jednoga: bio sam suviše mlad u vreme kada je stvaranje muzike bilo izjednačeno sa rečju SLOBODA. Kraj šezdesetih godina prošlog veka bio je kompletno kreativno ludilo, a stvari su se odvijale mimo zvaničnih institucija. Kada se establišment opasuljio, brzo je ugasio svetlo.
You took me to a prison and you said it’s chief was me
Then you locked me deep inside you and threw away the key
Danas sledi poslastica. Najpre da pustimo stvar, jer poželećete da je čujete bar dvaput, pa da vas onda podsetim na nekoliko važnih činjenica…
Molim, glasno: bar na početku, dok se bend ne zaleti, da bi vam krenuli žmarci uz kičmu.
Vesti su razne, česte, ima ih previše i posle ne znamo šta ćemo sa njima. Pogotovo kontekst ovog utorka… Znate šta, odoh ja u Zrenjanin da se vidim sa prijateljem, a vas ostavljam sa vešću da je Roger Chapman juče navršio 71 godinu života.
Ne mogu da prenebregnem činjenicu da je Roger Chapman poznatiji po gostovanju u pesmi “Shadow on the Wall” Mikea Oldfielda nego što je bio frontmen grupe Family tokom ključnog dela karijere te grupe. Prisećamo se jedne od najpoznatijih numera iz tog opusa.
Sva je istina da danas sa Ostrva stiže tužna vest: Margaret Thatcher je otišla na Neko bolje Mesto.
Prisećamo se Gvozdene ledi, njene stamene politike i poneke greške u koracima. Barem je to tako izgledalo iz ugla malog čoveka koji nije mogao da razume zašto je onoliko dečaka moralo da izgubi život zbog jednog kamička u južnom Atlantiku.
Slušamo muziku posvećenu toj grešci.
