Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Muzika pokreće misao
You left me hangin’, hangin’ from a limb
You said you loved me, then you left with him
Lord, you did it to me, I see it in your eyes
Lies, lies, lies
Laganje je sport kojim se svakodnevno bavimo, a često toga nismo ni svesni. U ljubavnim stvarima je uobičajeno – treba impresionirati drugu stranu. 
There’s fire in their atmosphere but calmness in the heart of Rose.
Waiting for the time to come, the universe to form.
Tell me who I have to pray to live a life like Rose
Ništa me od novootkrivene muzike nije ovako snažno razbilo još otkad sam onomad otkrio Mostly Autumn. Da bi stvar bila luđa, recept je isti.
Preporučujem malo glasnije slušanje ili dobre slušalice.
Ko su ovi, pitate?
Odavno sam se pomirio sa tim da nikada neću uspeti da saslušam svu muziku koja me zanima. Nekada je razlog za to bio prozaičan – studentski džeparac, iako je bio povelik, nije bio dovoljan. Danas, kada smo zatrpani produkcijom svega i svačega, nemam dovoljno vremena.
Ponekad stare ljubavi znaju da me iznenade.
And when I die, and when I’m gone
There’ll be, one child born
In this world
To carry on, to carry on
Eh, dođe na red i pesma koja govori o neprijatnim stvarima – onima koje porodicu i prijatelje zaviju u crno. Mrtvacu je, ionako, sve jedno.
Da bizarnost bude veća, postala je hit.
Cold wind blows
The Gods look down in anger on this poor child
Groteskno koliko to samo može da bude tamo gde tržište predstavlja važniji faktor ocenjivanja od snage neke ideje, najvažnija numera u karijeri velikog gitariste je zamalo postala usud te karijere.
A šta se to dešavalo te 1974. godine u karijeri Robina Trowera?
Bilo je potrebno više od 40 godina da Garry Tallent, bas gitarista Springsteenovog pratećeg E Street Banda, snimi svoj prvi solo album. Ovo izdanje bi prošlo potpuno nezapaženo da nisam slučajno na nekom od muzičkih portala pronašao crticu o tome.
Sada, kada sam ga preslušao, mogu da potvrdim da mi je ulepšao vikend.
Muzičarima inspiracija za pesmu dolazi u najrazličitijim trenucima. Prema rečima samog autora, ova je nastala dok je ispraćao prijatelja na put i gledao kako njegov avion poleće.
E, kada bismo i mi sami znali da sročimo ovakvu priču…
Tokom šezdesetih, obojeni Amerikanci vodili su žestoku borbu za svoja prava. Bolelo ih je jako, ali su se izborili. Na muzičkom planu još nije bilo sve gotovo. Iako je soul/funk postao popularan i među belom publikom, a blues promenio muzičku matricu prvenstveno u Velikoj Britaniji, diskografske kuće se nisu predavale.
Crni muzičari, praktično, nisu imali nikakvu kontrolu nad muzikom koju stvaraju.
Qui dove il mare luccica
e tira forte il vento
su una vecchia terrazza davanti al golfo di Sorrento
un uomo abbraccia una ragazza
dopo che aveva pianto
poi si schiarisce la voce e ricomincia il canto
Već prva strofa je dovoljna da damama zasuze oči.
U operu ne idem jer mi je daleko, a ovi moji u gradu nikako da je naprave – važnije su crkve. 
To ne znači da ne volim da čujem neku dobru ariju. Glas je najbolji instrument ako ga imaš i znaš da ga koristiš.
Sve bivše ljubavi u sjećanje staju
Ja se sad pitam što ostaje na kraju
Što stvarno dobiju ti, ti što daju
Galama u novinama i tisku je bila nepotrebna jer dobre pesme imaju sopstveni život.
