Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Muzika pokreće misao
Nedavno nas je Šef počastio odličnim prilogom o liku i delu Georgea Harrisona, a oko samog teksta se povela i interesantna diskusija u kojoj nisam učestvovao. Na umu mi je bila današnja pesmu koju niko nije ni pomenuo. Ona je jedna od najboljih koje je Harrison napisao, a prilično je nepoznata jer je objavljena samo kao singl.
Većina samuraja u vreme njenog objavljivanja igrala sa koficama u pesku ili nije bila ni rođena. 
No, prvo malo (pred)istorije. 
S vremena na vreme naiđe nam po koja muzička poslastica koja je posledica iznenadne eksplozije kreativnosti i na to smo se već privikli. U tim slučajevima, samo nam ostaje da istražujemo okolnosti koje su dovele do toga, pokušavajući na sve načine da odgonetnemo finese u samim pesmama.
Neuobičajeno je da se neki projekat prvo dobro osmisli, a onda ostavi da odleži i da se polako realizuje.
Nekima se i to može kada ne žure, pa je rezultat u najmanju ruku neočekivan i neuobičajen.
… dok se mlada sprema. U pesmi se spominju i čestitke koje prima, nije jasno da li se oblači ili (očekivano) svlači, poljupci, blato koje je kiša napravila i neizbežne baklave umesto torte. Očigledno je da je u pitanju drevni turski narodnjak.
Šta su sve žene oduvek morale da istrpe samo da bi se udale. 
Vešticama u mitologiji se smatraju žene koje poseduju natprirodne i magijske moći. U literaturi i kroz usmena predanja, obično se opisuju kako lete na metli, a najbolji prijatelji su im crna mačka i vrana, kao simboli zle kobi i smrti.
Jako zgodna tema za svakakva proizvoljna tumačenja.
Сказочник сотни лиц
Он не учил как жить
Просто из тысяч слов
Выбрал любовь
И разделил свой мир
Поровну меж людьми
Učimo ruski, za svaki slučaj. 
Before I knew it, she was out the door and she was out of town
She put me down
Making me frown
Just look around
I’m down.
Odmah je jasno o čemu pesma govori. 
Ono što nije jasno je šta se to sve dešavalo sa albumom koga pesma “Smells Like Lemon, Tastes Like Wine” otvara.
Početkom devedesetih muzička industrija je bila u ozbiljnoj krizi. Vesele osamdesete su se neslavno završile, a štampa je očajnički tražila povod da se prihvati nečega novoga. A ako nema ničega interesantnog, treba ga izmisliti. Taj film sam već gledao na početku punk euforije, a besomučno reklamiranje izvođača koji su snimali za američku diskografsku kuću Sub Pop trebalo je da me uveri da je, napokon, stigao novi zvuk.
“The Seattle Sound” ili grunge, koji je u to vreme žestoko promovisan, nije me ni malo dojmio. 
Ako ste ovaj vikend proveli pod nekim kamenom ili niste imali struje, onda svakako još uvek ne znate da se u petak uveče desila nova epizoda istorije rock’n’rolla: Kuba je doživela i preživela svoj prvi veliki rock koncert. I to koncert Rolling Stonesa, što je i inače vrsta događaja bez mogućnosti poređenja (osim, eventualno, sa nekim drugim koncertom Rolling Stonesa). I to pred ništa manje od pola miliona neposrednih gledalaca, koji će svojim unucima jednog dana pričati “bio sam tamo”. I to besplatno.
Red je da zabeležimo taj događaj, makar i posredno. Kontekst je labav: “Midnight Rambler” je izveden u Havani. A inače, zašto ne bismo iskoristili svaki prikladan momenat da se setimo perioda kad je Mick Taylor žario i palio. Ova izvedba: to je to.
The last of the new wave riders
Will be the first of the new age masters
Vreme je pokazalo da su ovo proročanski stihovi, barem kada je Todd Rundgren u pitanju. Muzika koju on danas stvara je sasvim nešto drugo.
Zato, uživajte.
Retko mi se ukazuje prilika da pišem o nekome od muzičara, a da nemam dilemu koju pesmu da pustim kao ilustraciju njegovog rada. Emitt Rhodes je napisao toliko dobrih pesma da je potpuno sve jedno koju ću da izaberem.
Tražilica je sama odabrala ovu. Dobar izbor. 
