Category: Muzika

Muzika pokreće misao

Како сад ово превести

Кад ми неко каже џез рок, прво замислим неку гломазну поставу, као што су били “Чејс” или “Крв, зној и сузе” – дакле комплет дувачка линија у којој фале само дувачи стакла, а жицари и ударачи и оргуљаши су више као салата.

Данас су ми натрчали Ештон, Гарднер и Дајк, и то не са својим највећим хитом, који баш и не умем да преведем другачије но као “воскресни метеж” (resurrection  му дође и ускрснуће и обнова порушеног, shuffle је и мешање карата и брз рад ногу и још којешта), него са овим.

Не личи баш на оно како смо замишљали џез рок, а? Није (ми) битно, напросто волим кад неко уме да мелодији да овакав штимунг. “Maiden voyage” би било водено крштење, тј прво путовање новог брода, ако се не варам.

Nastavite sa čitanjem… “Како сад ово превести”

2000 svetlosnih godina od kuće

Kao SF fanatik i poštovalac lika & dela Ridleya Scotta, nisam mogao da odolim njegovom novom filmu “The Martian“. Iliti Marsovac, po naški. Rezultat nije loš, mada mi se čini da je literarni predložak po kome je pisan scenario mnogo bolji. Film drastično pada u drugom satu zbog preterane melodramatičnosti i nepotrebnog busanja u američke grudi.

Izbor muzike je definitivno loš – sve neki buđavi disko iz sedamdesetih koji dobro posluži za par verbalnih fora, ali ništa više.

Nastavite sa čitanjem… “2000 svetlosnih godina od kuće”

Sasuto u lice

Do you still say your prayers little darling, do you go to bed at night
Praying that tomorrow everything will be alright
But tommorow’s fall in number, in number one by one
You wake up and you’re dying, you don’t even know what from

Od bola, mraka i depresivnih stanja teško se može uteći. Lightning

Od svog prvenca, Greetings from Asbury Park, N.J. (1973), Bruce Springsteen je krenuo tako silovito da se nije zaustavljao dobrih petnaest godina. Rezultat te retko zabeležene energije je osam fantastičnih albuma i veliki broj antologijskih pesama. Zbog te činjenice ne morate da ga volite, ali morate da ga poštujete.

Nastavite sa čitanjem… “Sasuto u lice”

Barakuda

Oni koji se razumeju u ribe, tvrde da je barakuda, posle ajkule, najveća grabljivica koja živi u okeanima. Nikako nije za potcenjivanje, već za izbegavanje – zna, ponekad, da napadne i čoveka. Ne peca se na udicu jer poraste i do dva metra, a sto kila žive mere ostavlja utisak – i to ne samo u ribolovačkim pričama. Velike barakude, kada nađu jato riba, najedu se koliko mogu, a ostale ostave i čuvaju ih dok opet ne ogladne.

Naravoučenije: izbegavati letovanja u popularnim tropskim i suptropskim vodama. Sarcastic smile

Nastavite sa čitanjem… “Barakuda”

Slatkorečiva

I muzika može da bude slatkorečiva, poput neke žene.

Ima jedna ploča koja mi je neverovatno draga, što bi ono rekli, iz istorijskih razloga. Danas taj album – i uopšte, tu grupu – više ne slušam, jer sam otišao dalje. Ali i danas ostajem toliko fasciniran ovim produkcijskim galimatijasom da ne mogu da se oduprem, poput nekog drogiranog lezilebovića, povremenom odvođenju u high ovom muzikom. Slušaj ovo.

Ako sam dobro rastumačio logaritamske tablice, ovde nedostaju samo dva elementa: uskršnja zvona katedrale Svetog Petra u Rimu i jerihonske trube.

Nastavite sa čitanjem… “Slatkorečiva”

Stara, dobra vremena

Šezdesete su sa Stephena Stillsa bile poprilično traumatične godine. Čitajući njegovu biografiju, ne mogu da se otmem utisku da u to vreme i nije jasno znao šta radi – višak energije i strast za muzikom su nadjačavali sve ostale njegove porive.

Iako ga je sviranju gitare učio lično Jimi Hendrix, stvari se nisu odvijale očekivanim tokom.

Nastavite sa čitanjem… “Stara, dobra vremena”

In memoriam: Allen Toussaint (1938–2015)

Suština pasijansa upućuje poslednji pozdrav jednom od najznačajnijih i najuticajnijih muzičara svih vremena.

Allen Toussaint

Za svakoga ko je bio u New Orleansu važi da se vratio u ostatak sveta sa vrlo pomešanim osećanjima. Štaviše, mnogi su tvrdili da im je srce ostalo tamo. Kako i ne bi: taj grad i njegove stanovnike teško je definisati, jer lična iskustva govore da je reč o posebnoj dimenziji stvarnosti koja se ne da prepričati. Zato ni muziku koja se tamo svira ne možeš da uhvatiš ni za glavu ni za rep. Na kraju krajeva, to nije ni bitno, jer građani New Orleansa imaju čudnu naviku – čim počne da pada mrak, hvataju se instrumenata i počinju da se vesele uz najrazličitije vrste muzike koje se mogu zamisliti. Tako slučajni namernik odmah stekne utisak da u New Orleansu svako svira poneki instrument.

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Allen Toussaint (1938–2015)”

Kada ušetaš u sobu

Kada je 1982. godine grupa ABBA prestala sa radom, članovi grupe su mogli na miru da sednu i prebroje parice koje su zaradili. Ako objavljeni podaci ne lažu, prodali su preko 350 miliona nosača zvuka širom sveta i postavili rekord koji teško da će ikada biti nadmašen. Prost račun, na plajvaz, kaže da ako su imali makar po dolar zarade od svakog prodatog primerka, pa podeljeno bratski na četiri dela, onda znači da slobodno može da se ide u zasluženu penziju.

No, kako da dobrovoljno ideš u penziju ako u to vreme imaš tek trideset i neku godinu? Open-mouthed smile

Nastavite sa čitanjem… “Kada ušetaš u sobu”