Cause I’m not waiting for a secret
I don’t want to hear a lie.
Don’t want the promise of tomorrow
Give me your heart tonight.
Pravi frajeri oduvek su znali kako… 
Category: Muzika
Muzika pokreće misao
Otišla si, e pa neka
Wake up baby
Listen to me
It’s time to open your eyes
Snap out of this dream
Tema pesme je trivijalna, ali ne i povod da nešto napišem. 
Čovek i njegove gitare
Ako ste proveli neko duže vreme na Suštini pasijansa, znate da u odeljenju za muziku gajimo privrženost muzičarima van kategorija. To su oni ljudi koji su pomerali granice bez obzira na muzički žanr kojem pripadaju (pri čemu je samo pitanje žanra zapravo nebitno). Naiđosmo juče na zanimljiv video-zapis u kojem jedan od takvih muzičara van kanona i šablona, legendarni Jeff Beck, priča o svojim gitarama kao o mezimcima.
Veselica
Sinoć mi je Šef diskretno stavio do znanja da slavimo obljetnicu bloga te bi bilo zgodno da mnogo ne filozofiram u prilogu.
Raspali nešto veselo! – reče.
Raspalio bih ja odmah, ali na šta god da pomislim, odmah počnem pesmu da muvam po glavi i zaključim da nisam nešto zadovoljan izborom.
Matori Buridanov magarac se nikada neće promeniti. 
Četr dne obeležavanija roždestva tvojego
Pre tačno četr godine, 23. marta 2011. godine u 23:59, u naletu parkosizma, desilo se ovo:
– * –
Hello, world!
Nastavite sa čitanjem… “Četr dne obeležavanija roždestva tvojego”
Obrni-okreni
Od kako su se Srbi religiozno osvestili, svačega smo se nagledali i naslušali. Od novokomponovanih “vernika” ne može čovek da ostane živ, likovi “uglednih umetnica” krase zidove crkava, a svaka šuša se našla pozvanom da svakodnevno okolo deli packe.
Nije to samo naša specijalnost. Ni oni “razvijeni” nisu imuni na slične stvari. Rokeri, koji sebe često smatraju “umetnicima”, znaju često da zalutaju u religiju i da pokušaju da budu “mudri”. I, uglavnom, završe neslavno. Na prangijanje hevi metalaca i koketiranje sa satanizmom neću ni da trošim reči.
Zlato
Hrabar je onaj čovek koji se jednako plaši kao vi i ja, ali je u stanju da strah kanališe, potisne i prevaziđe snagom svoje volje, što traje taman toliko koliko je potrebno da se uzrok straha pobedi.
Lepo je Grba ovo sročio. Sa ovom rečenicom u glavi, odlučim da se suočim sa svojim najvećim strahom.
Imati veliku fonoteku & muzičku arhivu je lepa stvar, a voditi računa o njoj je već druga priča. 
Tako je govorio Salinas
Pre nešto manje od dve godine pisali smo u ovoj rubrici o Deodatovoj verziji Štrausovog “Also Sprach Zarathustra”. Izgleda da su brazilskim muzičarima funky obrade u krvi…
O Danielu Salinasu nema mnogo toga na Mreži, nikakve zvanične stranice, Wiki odrednice i slično. Ono što smo uspeli da iskopamo je da je ova obrada objavljena na njegovom drugom i poslednjem studijskom albumu, “Atlantis”, snimljenom 1974. godine. Njegov album prvenac, “Paz amor e samba” je, što se po naslovu da naslutiti, bio u sasvim drugačijim muzičkim vodama.
Pomračenje
And everything under the Sun is in tune
but the Sun is eclipsed by the Moon…
Iz sasvim očiglednog razloga (koji ipak nije baš toliko očigledan kao onaj 11. avgusta 1999.), danas slušamo finale jednog od najvažnijih albuma rock muzike.
Ljudi
“Padaju kao snoplje”, primetio je moj prijatelj. I stvarno, kada malo razmislim, ne može da prođe ni nedelja dana da neki od mojih/naših junaka ne krene na Neko Bolje Mesto. Moji Moravci bi mudro procedili kroz zube: “Opet je neka rednja.” A meni ostaje da se nadam da neću uskoro da završim u istom paket aranžmanu.
Neću ni da mislim o tome. Ionako neću moći da odaberem ni vreme, ni mesto – zna se ko će to da uradi umesto mene.