Category: Muzika

Nervozno šetam ispred “Јugotona”. Čekam ribu da stigne, pa da palimo dalje. U sebi psujem što kasni i razmišljam zašto se toliko licka kada ćemo ionako kasnije sve to što je na njenom licu & ustima da razmažemo. Rale, prodavac ploča & moj dobar drugar, maše mi iznutra da uđem. Zadovoljno se kliberi sa druge strane izloga. Snimio je situaciju i zna da mi se živci polako tanje.

Izdaju te sitnice. Prečesto bacam okce na sat, iskusan je to lisac…

S obzirom na to da njegova mimika i mamkanje ne daju rezultata da uđem u radnju, pribegava direktnom napadu. Uzima jednu od ploča i teatralno je prislanja na drugu stranu izloga, da mogu dobro da je osmotrim. Na omotu prepoznajem filigranski rad Rogera Deana i trenutno se ispumpavam k’o bušan balon…

Jeb’o ribu, ionako kasni, stići će… Moram da vidim šta se krije unutar ovog zanimljivog omota.

Nastavite sa čitanjem… “Jazavac”

Jedna od legendarnih anegdota iz rokerskog sveta glasi otprilike ovako:

Pošalje žena Boba Geldofa da kupi bakaluk i ostale potrepštine za ručak. Kao i svaki poslušan muškarac, Geldof ode u nabavku, a u kasapnici sretne svoga ortaka Wilka Johnsona. Tu se pitaju za junačko zdravlje i sir Geldof ostane bez teksta jer se ispostavi da Wilko radi u kasapnici kao mesar.

Tu se Wilko isplače Geldofu na ramenu da je ostao bez pratećeg benda i ugovora za snimanje novog albuma, a on mu obeća da će da mu pomogne.

Rečeno – učinjeno. Geldof ga pozove kao specijalnog gosta na promociju svog novog albuma, popriča malo sa ljudima u svojoj diskografskoj kući i Wilko se sa promocije vrati sa ugovorom za snimanje novog albuma u džepu.

Tako se revitalizovala karijera verovatno najznačajnijeg gitariste engleske pub rock scene.

Nastavite sa čitanjem… “Wilko”

Kaže ekipa s Exita da nam ove godine dovode Suede. Lepo, lepo…

Nastavite sa čitanjem… “Đubre”

Imam jednu tezu o odnosu prema muzici. Ne znam koliko je tačna, a svakako unapred priznajem da je potpuno subjektivna. Bez obzira na te slabosti, izreći ću je, pa neka se rasprava nastavi ako imate drugačiji stav.

Elem: da li vam se ikada desilo da osećate kao da nešto nije u redu sa muzikom koju slušate? Mislim – to što slušate volite, sami ste otkrili, oduvek rado birate i zaklinjete se baš u to, ali u poslednje vreme kao da nešto nedostaje. Kao isprane boje, kao kragna koja vas žulja, kao nekakav šum kome ne možete da odredite izvor, kao neslana supa…

Ako se često osećate tako, tada vam nedostaje živa svirka, dragi moji.

Nastavite sa čitanjem… “Ako vam nedostaje nešto u muzici…”

You’re going to give yourself away
One of these nights

Pre neki dan sam prolazio pored igraonice u komšiluku. U jednom trenutku uši su mi signalizirale poznatu melodiju koja dopire iz nje, pa sam se istoga trenutka ukopao u mestu. Bože blagi, da li ja zaista čujem to što čujem ili me uši varaju?

Uštinem se za svaki slučaj kako bih potvrdio sebi da sam budan i ne sanjam, dok iz igraonice nastavljaju da dopiru zvuci magične gitare Richarda Thompsona.

Nastavite sa čitanjem… “Sponzoruša”

War…
What is it good for?
Absolutely nothing!

Naša stvarnost postaje sve gadnija, a moj stomak sve osetljiviji na nju. Umalo se jutros ne ispovraćah, čim sam uzeo novine u ruke. Gledam u naslov “Počeo Treći svetski rat” i ne mogu da verujem očima. Ko? Gde? Kako? Zašto? A ništa ne pada sa neba sem dosadne kiše.

Neko se opasno zajebava sa svima nama, a “novinari” se olako igraju teškim rečima. A čim počne igra rečima, odmah je tu i manipulacija stvarnošću u kojoj živimo. Da li je stvarnost zaista ono što živimo ili je to samo jedan od filmova u kojima smo, istovremeno, glumci i publika?

Odgovor, naravno, niko ne zna. Vešto se krije iza brojnih eufemizama koji se ponavljaju kao mantra.

Nastavite sa čitanjem… “Za šta je rat dobar?”

I took on more than I could handle.
I bit off more than I could chew, I hit the wall.
I went off like a Roman candle.
Burning everyone I knew, I hit the wall.

Pesma se tek pojavila, a ja se već radujem kao malo dete i ne mogu da se uzdržim. Čekam 17. jun, pa da krenem da krckam novi album nazvan Band of Brothers. Jer, ko zna šta će se tek na njemu naći i koja tu braća pripomažu.

U to ime ću odvojiti najkvalitetniju buteljku u kući i raščistiti gužvu okolo da bih bio sam.

Nastavite sa čitanjem… “Zid”

Mučna je situacija kada neki rock bend napusti ključni autor. No, ako je ekipa jaka i zrela, može to da preživi – imali smo mnoge primere u istoriji. Ponekad bi se grupa pri ozbiljnoj personalnoj promeni prestrojila, pa nastavila istim kursom. Ponekad, pak, došlo bi do značajnog pomaka u stilskom određenju i zvuku, dok bi nekakav lajtmotiv ostao isti. A ponekad bi preteklo samo ime, dok bi sam bend, iako u njemu i dalje rade neki isti ljudi, postao nešto sasvim drugo. Hajde da pustimo malo muzike, pa da se prisetimo nekih primera ovakvih evolucija bendova.

Nastavite sa čitanjem… “Oblici evolucije rock bendova”

Kao što znamo, ženska ćud je nedokučiva i kada one urade nešto sa svojom glavom, poručuju nam da treba da promislimo šta se u njoj dešava. A kada kosu ofarbaju u ljubičasto ili zeleno, treba potražiti najbliži zaklon, za svaki slučaj. To je faza kada ti saopštavaju da je vreme za razmišljanje isteklo. 

U slučaju pevačica, prethodno ne mora da znači pa, s vremena na vreme, neke od njih overim jer znaju itekako da me iznenade. Na najbolji mogući način. A i ako pođe po zlu, ne mogu mi ništa, jednim klikom im zapušim usta. 

Tako, naoružan srpljenjem i bez predrasuda, rešim da overim gospođicu zelene kose…

I da vidiš čuda, ispade jako dobro. Obično se ne dešava da se obrade tuđe pesme koje su još friške, ali ova verzija, barem za mene, zvuči bolje od originala.

Nastavite sa čitanjem… “Želim li da znam (part II)?”

Sećate li se svoje prve vožnje vozom? Obično smo svi bili nešto mali pa nam se to gubi u magli godina, ali u mom slučaju situacija je bila takva da sam prvu deceniju života putovanja provodio uglavnom ušuškan na zadnjem sedištu ćaletovog “keca”, bilo da je reč o odlasku na more (putuje se uglavnom noću, da se izbegnu vrućine) ili do zrenjaninskog atara gde nam je bilo stacionirano 90% rodbine.

Stoga mi je živo u sećanju ostala prva vožnja po šinama, jer sam već dobrano zagazio u adolescenciju. Nije to bio voz u klasičnom smislu te reči, već šinobus koji je polazio sa Dunav stanice, no ugođaj je bio kompletan. Najveći utisak mi je ostavio most između Tomaševca i Orlovata koji je “shareovan” između šinobusa i drumskog saobraćaja, tako da sam sa zanimanjem gledao automobile koji su stajali na semaforu čekajući da mi prođemo. Godinama sam želeo da se vratim na taj most, te sam to i učinio tri decenije kasnije, prošlog leta…

Nastavite sa čitanjem… “Voz”