Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Muzika pokreće misao
Od sve ove praznična nazovi-gužve, zapravo zbog opuštanja, promakla mi je vest da je Patti Page otišla na Neko Bolje Mesto upravo 1. januara. Imala je 85 godina i krajem januara je trebalo da primi nagradu Grammy za životno delo.
Odaću joj poštu deleći sa vama najpoznatiju pesmu koju je otpevala.
Danas nešto veoma neobično. I vrhunski. Reč je o triju harmonikaša iz Poljske po imenu Motion Trio, a pesma koju ćete prepoznati kada se tema razvije objavljena je na albumu Pictures from the Street (2000; remaster 2003).
Ana me je podsetila na jednu muzički trivijalnu, ali atmosferom sjajnu pesmu velikog majstora čiji rad poštujem od svoje petnaeste godine, kad sam ga otkrio prvi put.
Da započnemo muzičku godinu jednim od ključnih autora ex-Jugoslavije. Matori će znati. Mlađi neka saznaju. A svi da čuju.
Neverovatno koliko je ova pesma prikladna umesto novogodišnje čestitke. Vraga da me nosi, nikad je nisam posmatrao tako.
Као што сви већи градови имају бар по једну улицу сличну Зрењанинском путу, тако и сваки фолклор има бар по једну песму ове врсте.
Дакле, шта се пева кад се скупи друштванце, да мелодија није нешто компликована, тако да сви умеју да је отпевају, да текст има кратак метар где свако може, уз помоћ трећег пића, да дода коју строфу, да је у духу пијане зајебанције?
Па наравно. Бећарац.
На ово сам натрчао, у духу глобализације, посредовано преко Британаца (не, не значи да бих нешто друго нашао преко Уругвајаца, Украјинаца или Вијетнамаца – све што постоји биће посредовано кроз две-три англофоне културе, што они не проследе, то до даљњег никад није ни постојало).
Но, било како било, нашао сам како се на јапанском каже бећарац, и извор добре веселе музике. Шта бих више.
Текст, ко мисли да учи окинавски јапански, може да се нађе. Ми, што не знамо ни обичан јапански, нити мислимо да га учимо, ћемо поступити по старом опробаном методу бележења стихова: докле се сећамо, записаћемо, а за даље, даље се звижди.
Zašto gradnju mostova nazivaju niskogradnjom, nikad neću shvatiti.
Uglavnom, tema dana je zviždukanje, a meni je na pamet palo najpoznatije filmsko ćijukanje baš po volji ovog časa.
Ama, mogao bih da vam usput preporučim i da se snađete nekako i ovih dana pogledate “Most na reci Kvaj“, jedan od najboljih filmova o ratnom zarobljeništvu°. Najzad, budimo ozbiljni, jer u filmu glumi i Obi van Kenobi lično.
Kako god, ovaj vrlo zarazni pesmičuljak ostaje jedan od najbolje ikada odzviždanih motiva.
________
°A to što su srušili most… Čudna mi čuda! Veljko Bulajić je srušio gvozdeni most, i to samo zato što mu se nije dopalo kako je izgledao snimak rušenja makete. Doduše, IMDB to tvrdi drugačije (pogledaj na dnu liste činjenica).
Svaki tekst koji sam ikada napisao sadržavao je samo lične stavove. Ali nijedan tekst koji sam do sada napisao nije sadržavao toliko ličnih stavova kao ovaj.
Celokupan prostor SFRJ iznedrio je pristojan broj izvanrednih muzičara koji se sa pravom mogu porediti sa svetskim veličinama. No, gledano po dužini trajanja, mogućnosti da održe koncert sastavljen isključivo od zaista dobrih pesama bez ijednog trenutka gubitka kvaliteta, ogromnoj, i širokoj bazi potpuno fanatizovanih ljubitelja, ali i sistematskoj neprofesionalnosti glede svega van kreiranja muzike, Smak predstavlja fenomen. Taj se fenomen može opisati veoma kratko, poznatom krilaticom: svetsko, a naše. Šta je šta, i zašto, sledi u nastavku.
Svetsko…
Muzički opus grupe Smak je potpuno ravnopravan sa bilo kojim svetski priznatim muzičkim b(r)endom. Koncert u Beogradu trajao je preko dva sata, sa dva bisa, tokom koga su sve vreme izvođene vrhunske kompozicije, kojih se niko na svetu ne bi postideo, dok su iza kulisa ostale neodsvirane mnoge pesme koje bi se mirne duše mogle naći i na repertoaru. Kako god, koncert je bio presek impresivnog četrdesetogodišnjeg rada.
Jedna i samo jedna pesma može da se smatra početkom novogodišnjeg derneka!
E, tako. Ajmo, veselo!
Svako ko je obratio pažnju na odjavnu špicu filma Povratak džedaja primetio je da tri osobe glume lik Darta Vejdera – David Prowse (telo pod maskom), Sebastian Shaw (faca bez maske) i James Earl Jones (glas i svakako najjači deo ovog trojstva).
Kod spota ove pesme situacija je još luđa. 
Dva Rodžera (Cook & Greenaway) su napisala pesmu, John O’Neill ju je odzviždao, a Billy Moeller (potpisan kao Whistling Jack Smith) veselo skakutao i pokazivao loš play back. 
Pod budnim okom roditeljskog naloga, Ognjen surfuje…
Muzika u dečijim serijama postaje sve bolja i bolja. Thomas the Tank Engine filmovi imaju sjajnu muziku edukativnog karaktera, Dizni je za potrebe filma Cars je unajmio neke vrlo poznate američke pojave za pevanje i pucanje. Ali, hit broj jedan je, od ebole zarazniji, sledeći japanski pesmuljak vezan za voziće Tomica. Zviždukanje zagarantovano! 