Juče je stigla vest kako je Dave Brubeck otišao na Neko Bolje Mesto, i to jedan dan pre svog 92. rođendana. Ovaj vrsni pijanista i kompozitor ostavio je svetu pregršt dobrog džeza, a numera koju Suština pasijansa danas deli sa vama verovatno ide u red deset najzaraznijih melodija dvadesetog veka: Take Five.
Category: Muzika
Muzika pokreće misao
Analogni dasa
Welcome to cyberspace, I’m lost in a fog
Everything’s digital – I’m still analog
When something goes wrong, I don’t have a clue
Some 10 year old smart-ass has to show me what to do…
Ovako na poslednjem albumu Analog Man (2012) peva Joe Walsh, jedan od najvažnijih američkih middle of the road gitarista. Da čujemo naslovnu numeru:
Odagnati duhove
Jedna pomalo zapostavljena stvar sjajnog alternativ rok benda…
Posle relativnog debakla s albumom Know Your Enemy, MSP-ovcima je trebalo tri godine da pregrupišu kreativne snage i izdaju svoj sedmi studijski album, Lifeblood. Sa njega su skinuta dva pristojna singla, “Empty Souls” i “The Love Of Richard Nixon“, ali je moj ubedljivi favorit gornja stvar.
Koliko uskoro je "sada"
Moja kućna fonoteka (vinilska i računarska) je splet raznolikih žanrova. Tu je klasična muzika počev od 18. veka, jazz od tridesetih godina prošlog veka naovamo, funk sedamdesetih, britanska alternativna scena osamdesetih i američka devedesetih… no, kada bi iz tog mnoštva trebalo izdvojiti jednu jedinu pesmu, dileme nema.
Grubi momak
Juče u neko gluvo doba, pokušavajući da zaspim uz TV, naleteo sam na dvojicu bradatih momaka…
Emisija je bila jedna od epizoda dokumentarne serije “Video Killed The Radio Star“, i obrađuje fenomen video spotova koji su ekspanziju kao forma doživeli osamdesetih godina prošlog veka.
Zakloni me
Pa kad ne mogu da odolim!
Bože moj, to je samo prog rock
Danas slušamo ekstravagancu: Ian Anderson gostuje na sceni uz legendarni italijanski prog rock sastav Premiata Forneria Marconi. Život je džudo… uh, čudo.
Obrada u 13: Plava trava osmeha mog
Bitna podvrsta koncepta obrade je čista, esencijalna… sprdačina
Današnja tema je takozvani bluegrass. Za one koje mrzi da čitaju Wikipediju, ili engleski ne znaju, radi se o podvrsti američke kantri muzike. “Bluegrass je mešavina škotske, irske i engleske tradicionalne muzike, dok je na nju kasnije uticala i muzika Afro-Amerikanaca, uključivanjem džez elemenata”, piše Wikipedia, sve mrtvo ozbiljno. Priča nastavlja da se odvija u tom smeru, tu je bendžo, bazični instrument, kao i ostali (uglavnom akustični žičani) instrumenti, stil pevanja, glavni pripadnici… ma sve redom.
E tako. Sada, pošto znate šta je bluegrass, da vidimo kako izgleda kad bluegrass superbend svira nešto toliko poznato da nemam nameru da original postavljam:
Uprkos tome što bi analiza pokazala da se ovde radi o sistemu vrednom poštovanja (odlične promene ritma, bezuslovno sjajni muzičari), meni je ovo toliko smešno da ne mogu da poverujem da neko ovo radi ozbiljno. A tako je, ozbiljno iz sve snage. Oni se trude, sa čela sliva se znoj… a ja se ubijam od smeha.
I baš zbog tog smeha, kao i zato što je postavljena obrada instrumental, stavljam ovde još jednu bluegrass obradu, opet super poznatu, no ovog puta uživo:
Na snimku se jasno uočava veselost benda. To verovatno znači da sam bio u pravu, treba se smejati u tom kratkom vremenskom periodu dok se sluša (ili makar pomisli na) bluegrass.
Uz upozorenje da nikako ne pomišljate na bluegrass kada u prodavnici kupite brašno, dajem veselih pet zvezdica bluegrass narodu. Živeli! 
Karlo Veliki (kad je bio mali)
Danas slušamo sjajnu numeru iz opusa grupe za koju ne mogu naglas da kažem da mi je omiljena, jer niti sam odrastao na muzici Steely Dan niti je to dominantni stil muzike u mom zahvatu kao slušaoca… Ali, malo je onih čiju muziku danas slušam radije nego kad je reč o bilo čemu iz opusa grupe.
Pesma iskupljenja
Nećemo se iskupiti nikada, ali to ne znači da treba da se predamo.
Izvinite što sam odabrao verziju pesme koja je otužnog audio kvaliteta. Ali, ovo nije parada hifilističnih zvukova, nego priča o značajnoj muzici. A “Redemption Song” je značajna, veličanstvena i besmrtna pesma. I tako je ne zato što je Bob Marley njome sebi napisao epitaf, nego zato što pogađa u srce.