Category: Muzika

Numera koju danas slušamo obavezni je deo svake kompilacije muzike za vožnju koju sam spakovao u poslednjih šest godina, otkad imam MRZ° pladžer u kolima.

A ni spot nije za bacanje. No, veli moj Komšija da on muziku sluša, a ne gleda. Slušam je i ja, ali volim ponekad da osmotrim poneku uspešnu vizuelizaciju priče zalivene dobrom muzikom. A ako ovo nije uspešna vizuelizacija vrelog podneblja Australije, onda ne znam šta jeste.

________
° MRZ: latinična interpretacija ekstenzije MP3.

Danas slušamo jedan od najuspešnijih crossover hitova ranih devedesetih. Da me đavo nosi ako je ikad ikome pre uspelo da tako vešto spoji doo-wop sa atmosferom juga. Čovek može da oseti vlagu u vazduhu dok gleda ovaj spot i sluša ovu ritmički i melodijski zaraznu pesmicu…

Billy Joel je uvek privlačio moju pažnju kao sjajan autor i zanimljiv izvođač. Numera “The River of Dreams” je poslednji hit sa poslednjeg u dvadeset godina dugom nizu perfektnih albuma pop-rock muzike Billyja Joela, nakon čega je čovek otišao u druge vode. Ako, i neka je: dao je popularnoj muzici više nego što bi neki mogli da zamisle.

Jeste. Opet ste videli voz…

Danas slušamo numeru koja je radijski klasik… Jako volim ovu pesmu jer je zarazna i budi u meni želju za kretanjem. A volim i taj kvazi-rege ritam.

Opet vozovi… Koincidencija? Sinhronicitet? Kad sam zamislio da zahvatim ovu pesmu, meni je ovaj MTV spot bio nepoznat. Sad mi je drago što sam ga otkrio.

Danas je rođendan Petera Framptona, a njegov album Frampton Comes Alive! (1976) je jako uticao na moje muzičko odrastanje, tamo u vreme kad je bio aktuelan. Prva asocijacija je numera koja otvara album i nju biram za ovo nedeljno popodne. Doduše, ne sa tog legendarnog koncerta u Winterland areni u San Francisku, nego iz legendarne NBC TV emisije Midnight Special.

Romantična vremena. Dobra muzika. Nije prošlo ni dva meseca od te ploče, a Goran Bregović je nabavio svoj talk box. A kao što znamo, Brega celog života krade muziku samo od najboljih.

Danas slušamo celishodno editovanu, produženu verziju čuvenog muzičkog epigrama “Last Train Home” fenomenalnog Pata Methenyja. Kad pogledate ovaj snimak uz muziku koja paše kao da je za ovaj snimak i pisana, biće vam jasan razlog produženja.

Sećam se kad sam čuo album Still Life (Talking) prvi put, još je nov na sceni bio. Ovu numeru, poslednju na strani A, slušao sam do besvesti. Mislim da sam tad prvi put čuo suvislo sviranje gitarskog sintisajzera. U to vreme, pojavili su se neki novi gitaristi – Jonathan Butler, čiji prvi album koji je izdat u Jugi sam voleo, i volšebni Stanley Jordan, velemajstor bez presedana. Svi su oni koristili gitarske sintisajzere, a onda se pojavio stari lisac Metheny i verovatno rekao u sebi “da vam čika Pat pokaže kako se to radi”. Izuvanje.

Danas slušamo verziju čuvene Motown pesme “I Heard It Through the Grapevine” u izvođenju fenomenalne Marthe Reeves, pevačice koja je mogla da postane najveće ime Motowna samo da se nekom prohtelo, kao što nije…

EDIT: Nema više te verzije online… Menjamo je: ovog puta, Marvin Gaye.

Koja je vaša omiljena verzija ove pesme?

Danas slušamo Black Rebel Motorcycle Club, bend koji je uspeo da načini sopstveni identitet na tradiciji Blue Öyster Cult. I to kažem bez poslednjih primisli, nego u nameri da na trapav način iskažem ozbiljan kompliment. Poslušajte ovu svirku.

A ako vam je stalo da čujete studijsku izvedbu, koja je takođe zanimljiva na svoj način (ova živa verzija je meni milija), potražite je ovde.

Danas slušamo jednu važnu i temeljnu pesmu koja je na najbolji način uhvatila atmosferu američkog Juga, i to iz doba kada je bilo najteže biti južnjak.

Nastavite sa čitanjem… “Noć kad su pregazili Diksi”

Priznajem, današnja numera je odabrana zbog spota, bez obzira na to što mi je i inače veoma draga. Dakle, otvorite kao HD snimak u režimu punog ekrana, zavalite se i obratite pažnju na svetionik.

Istina, ovo je više muzika za veče nego za popodne. Srećom, kasnim dva sata, pa nije neka greška…

Kad pomenemo Čarlija Čaplina, svi se setimo lika skitnice, jednog od najupečatljivijih arhetipa u istoriji filma. No, mnogi ne znaju da je Čaplin veoma intenzivno komponovao muziku za svoje filmove i da je pritom napisao i neka vanvremenska dela, poput pesme koju slušamo danas.

Pomalo je groteskno to što slušamo baš nesrećnu Džudi Garland u izvedbi ove pesme. Baš je njoj trebalo više smeha, a manje alkohola…

Nastavite sa čitanjem… “Smej se!”