Category: Muzika

Subota, ergo lezilebovanje, ergo daj neku prikladnu muzičku zavesu… Ova pesma ima veoma posebno mesto u mom muzičkom odrastanju. Koliko sam novca potrošio na džuboks u jednom lunaparku puštajući “Dreadlock Holiday“, đavo će ga znati; možda sam mogao da kupim gramofon da sam štedeo…

Najsmešnije: ovo je samo pola originalne grupe 10cc – kad su se rasturili posle petog albuma, Gouldman i Stewart su ostali da čuvaju stari brend, dok su Godley i Creme kreirali nešto… Nešto isto. Nikad mi neće biti jasno zašto nisu prevazišli svoju sujetu. Mogli su da budu još veći, samo da su prepoznali da nije najvažnije ko je glavni. Pozabavićemo se tim pitanjem uskoro.

Za danas opet biram nešto iz veoma lične liste favorita: Songs from the Wood je bio prvi album grupe Jethro Tull koji sam čuo u celosti, u vreme kad je bio tek izašao. Ljubav koja se tada rodila nije manja ni danas, 35 godina kasnije.

Romantično vreme perfektne muzike, u ono praistorijsko doba kada se muzika stvarala, a ne proizvodila.

Problem sa Richardom Thompsonom je u tome što je on zapravo dobar momak, opak dasa i neverovatan muzičar. Veoma vešto upošljava sopstveni jedinstveni stil sviranja gitare sa izuzetnim darom komponovanja muzike. Danas slušamo jedan od njegovih relativno novih radova.

Na prvo uvo, prilični šalalačak, zar ne? A sad poslušajte ponovo te fraze.

Za današnje popodne biram nešto posebno: prelepa, fantastična Angelique Kidjo, najbolji dragulj popularne muzike u pojasu ekvatorijalne Afrike, gostuje kod Joolsa Hollanda.

Ova muzika je čista radost. Da, najpre hladno preznojavanje, a onda krv jurne.

Glasnije!

Ne mogu da se oslobodim jedne primisli… Kako biste reagovali da vam saopšte da vam je ostalo još nekoliko meseci života? Warren Zevon je okupio ekipu i napravio fenomenalan album kojim se oprostio od sveta. I ne samo to, nego je i kod Lettermana stigao. Za danas biram jednu od Zevonovih ključnih numera, “Roland the Headless Thompson Gunner“.

Kada budete saznali šta je sinopsis ove pesme (ispratite link), shvatićete koliko simbolike i groteske ima u činjenici da je ovo bio poslednji nastup Warrena Zevona pred publikom.

Uživajte u svakom sendviču. Svake večeri, neposredno pred san, zapitajte se “da li sam danas živeo”.

Tako mi nešto došlo… Prisetio sam se kako je Ana upoznala ovu pesmu dok je još bila u maminom stomaku, pa posle godinama burno reagovala kad god je čuje opet.

Pojačajte slobodno, ovo valja slušati glasno.

Ili, još bolje, ako negde u kući imate HiFi verziju ove numere, poslušajte nju. Malčice jeze nije na odmet, a red je da obavite prolećno produvavanje ušiju, ako još niste.

Bila jednom dva mačka… Sreli su se još 1968. godine u dvoru Kraljice Sendviča, tamo u kanjonu lovora. I nikad se više nisu razdvojili, osim kad je onomad jedan od njih dvojice morao da odsluži domovini zbog lazanje koju je tako voleo.

Dragi moji, pred vama je najbolji muški duet u istoriji rock’n’rolla.

Nastavite sa čitanjem… “Dva matora mačka”

Ovog popodneva slušamo melodiju koju smatram najlepšom baladom rock’n’rolla.

Zbog ove pesme sam Džimija počeo da poštujem više kao kompozitora nego kao gitaristu.

I ne samo to: volim sve one silne obrade pesme “Little Wing”, ali ne nalazim da je ijedna bolja od onog kako je to Džimi radio. Zato sam ovde i izabrao zapis sa koncerta, da se malo odlepimo od klišea studijske forme.

Ovog popodneva se prisećamo jednog od najvećih albuma ozbiljne strane rock’n’rolla, jednog od najboljih debija u istoriji progresivne muzike. Grupa King Crimson je institucija za sebe, njen čelnik Robert Fripp je jedan od onih gitarista koje ne vredi porediti ni sa kim. Najava iz 1969. godine:

Volite li King Crimson? Koji deo albuma In the Court of the Crimson King vam je najdraži? Kad sad razmislim malo bolje, među svojim drugarima bih mogao da poberem one koji svojim favoritima pokrivaju ceo album.

Naravno, ovo je igra reči. Siyou’n’Hell je fenomenalni muzički projekat nastao u Nemačkoj kao kombinacija glasa i basa; nažalost, nisu dovoljno poznati van te zemlje. Benasto ime je kombinacija imena tamnopute pevačice po imenu Siyou Isabelle Ngnoubamdjum i basiste koji se zove Hellmut Hattler. Poslušajte ovo.

A ima toga još, potražite. Svakako preporučujem da nabavite album Siyou Meets Helmut Hattler.