Category: Muzika

Muzika pokreće misao

Šta bi Mocart na sve ovo rekao

Prog rock vikend na Suštini pasijansa… Šta ćete: ništa nije savršeno.
Osim možda muzike o kojoj pišemo.

Krajem šezdesetih je došlo do prelomne tačke u razvoju popularne muzike. Ideja bunta je izgubila svoj prvobitni zamah (i nije se vratila čestito do pojave punka), Amerika je porodila country-rock, Engleska je potrošila british invasion municiju i došlo je vreme za nešto novo, a Evropa je iščekivala šta će novo da se desi.

I upravo je Evropa, tačnije evropska muzička tradicija, dala rock muzici nešto što niko nije mogao da očekuje: progresivni rock. Beše to muzika zasnovana na ozbiljnom, relevantnom sviranju instrumenata koji su već obeležili rock’n’roll i rhythm’n’blues, kao i složenim aranžmanima koji liče na barokne strukture. Rodile su se grupe kao što su Moody Blues, Nice, Procol Harum, King Crimson, Curved Air, Caravan, Genesis, Yes, Van Der Graaf Generator, Pink Floyd…

Na pragu sedamdesetih, obilje prog rock sadržaja je postalo parafraza za ulazak društva u doba izobilja. U jednom času je izgledalo kao da na svakom koraku možete naleteti na grupu mladih ljudi koji u glavama imaju odlične ideje a u prstima besprekornu tehniku sviranja. Poput ove ekipe.

Ko će sve da ih pohvata. A skoro svi su vredni pažnje…

Nastavite sa čitanjem… “Šta bi Mocart na sve ovo rekao”

Tamo gde mogu da radim šta hoću

Love Sculpture je jedna od onih grupa iz druge polovine šezdesetih koja je u samo par godina napravila takav zaokret u karijeri da je, slušajući njihova dva snimljena albuma, prosto neverovatno da ih je snimila ista ekipa. Njihov debi album Blues Helping (1968), iako se sastojao od dobro poznatih soul i blues pesama velikih majstora, bio je pokazna vežba kako mogu ozbiljno da zazvuče engleski klinci kada sviraju “crnu” muziku. Na njemu je zablistao mladi gitarista koga danas svi dobro znamo – Dave Edmunds.

I kada se pomislilo da je Britanija dobila još jednog od gitarističkih bogova, poput Claptona, koji će svirati bluz čitavog života jer ga ima u malom prstu, Edmunds je video Keitha Emersona i The Nice.

Nastavite sa čitanjem… “Tamo gde mogu da radim šta hoću”

Palac gore

Dok napolju rominja dosadna jesenja kiša vrtim se po kući i izmišljam poslove kako bih se zabavio. I, naravno, razmišljam o nekoj pesmi koja bi bila dovoljno dobra da posluži za današnju priču. Proteklih nedelja redovno su pristizali noviteti, među njiima ima i jako zanimljivih albuma no, kao za inat, na koju god pesmu da sam pomislio, ispostavlo se da je još uvek nema na Cevki kako bih mogao da ilustrujem priču.

U takvim okolnostima, najbolje je da se posegne za nekim staritetom.

Nastavite sa čitanjem… “Palac gore”

Kiša će sve da spere

Moja mlada prijateljica se mesecima muči da me navuče na “njenu” muziku. Da ne bude nesporazuma, ona ima dobar muzički ukus. Samo se povremeno desi da zaluta u nekakav moderan indie folk, gde novih autora ima k’o kusih pasa, pa mi ništa od njenog izbora nije preterano interesantno. Svi oni mogu da mi budu deca, a njihova početna životna iskustva, o kojima pevaju, daleko su iza mene i ne mogu da se identifikujem sa njima.

Ipak, C. ponekad ubode i pravu pesmu.

Nastavite sa čitanjem… “Kiša će sve da spere”

Ili jesi ili nisi

Šta god mislili o opusu grupe Foreigner, ne možemo da im prebacimo da nisu odlično radili svoj posao. Brojke su neumoljive – prodali su više od 80 miliona albuma. Ne slučajno jer su, pre svega, imali odličan repertoar. Ako pogledamo kako su se stvari razvijale tokom karijere, lako ćemo da primetimo da, iako su bili okrenuti AOR tržištu, iz albuma u album su se trudili da naprave makar minorne pomake i da nikada ne budu isti. Za svoj četvrti album su, za mene neočekivano, angažovali Thomasa Dolbyja i Larryja Fasta, čudotvorce na sintisajzerima, kako bi postigli moderniji zvuk.

A to se nikako nije svidelo njihovom pevaču.

Nastavite sa čitanjem… “Ili jesi ili nisi”

Sve što znamo

Kada se Kim Wilde pojavila na velikoj pozornici, nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Svi su primetili njenu lepu glavu, a kritičari su je često poredili sa već slavnim pevačicama – Amerikanci sa Debbie Harry, a Englezi sa Dusty Sprinfield. I jedni i drugi su pogrešili jer je Kim već sa svojim prvim singlom, “Kids in America“, postala lako prepoznatljiva.

I to nije bilo slučajno.

Nastavite sa čitanjem… “Sve što znamo”

Mrdalica

U vreme objavljivanja svog debitantskog albuma, Gino Vannelli je bio samo još jedna zgodna faca moćnog glasa na koju se niko nije trznuo, čak ni u sopstvenoj državi. Iako je Kanada blizu, pravi uspeh se računa tek u trenutku kada na umetnika počne da reaguje najveće i najbogatije tržište u komšiluku.

A to se ubrzo desilo.

Nastavite sa čitanjem… “Mrdalica”

Kišna noć

Nekad sam voleo jesen. Sad me stigle godine, ceo špil sam skoro nagurao, pa sam postao džangrizav kad me na prelazu iz oktobra u novembar za manje od 24 sata salete zagušljiva toplota, nasrtaj olujnog vetra koji donosi horizontalnu kišu i blago modra boja na vrhovima ušiju posle samo sat vremena provedenih napolju.

Manje-više hladnoća, nemam problem sa tim. Ali ako nešto ne mogu da podnesem, to je kiša noću. U svako godišnje doba. Jedino volim onu pesmu…

Nastavite sa čitanjem… “Kišna noć”