Četiri koncentrična kruga:
Vidite li ih?
(Via)
Category: Umetnost i zabava
Zabava nije isto što i umetnost, dakako. Ali, najkvalitetnija zabava ima u sebi zrno umetnosti. Ako nema, onda to nije zabava, već prostakluk.
Okršaj kod (not) O.K. opštinske uprave
Dramatični okršaj ogrezlog kancelarijskog pacova i klijentkinje opredeljene da pobedi u neravnopravnoj borbi….
U slučaju da ste osetili bilo kakvu nelagodu, ne daj bože da ste se prepoznali, sami ste krivi za to.
Jedna stranica za nedeljno popodne
Blog Smashing Magazine je meka za poštovaoce vrhunskog dizajna. Za mene je to mesto povremenog vizuelnog uživanja, a nije da nije – može ponešto i da se nauči.
Glavna ciljna grupa čitalaca ovog bloga su veb dizajneri, vebmasteri, grafički dizajneri i razni drugi posvećenici u primenjeni dizajn. Prilozi su brojni, studiozni i zanimljivi, pa ako imate afinitete ka takvim temama, pobrinite se da proverite taj sadržaj.
Stranica na koju sam natrčao uz jutarnju kafu je dupli slatkiš: članak pod naslovom “100 Obscure and Remarkable CD Covers” prikazuje, gle čuda, stotinu zaista izuzetno zanimljivih omota CD-ova.
Istina, ovo je za mene malo manja bombonica od one koju sam sebi odavno priuštio na papiru. U posedu sam izuzetne knjige pod naslovom “100 Best Album Covers” u kojoj su priče o omotima albuma ispričane na opširniji, vrlo zanimljiv način. Na stranu činjenica da je predgovor knjige napisao Peter Blake, glavni dizajner omota albuma “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band“, a autori knjige su Storm Thogerson i Aubrey Powell, ni manje ni više nego hodajući spomenici vinilne ere – autori čuvene kuće Hipgnosis koja se proslavila izradom većine omota albuma grupe Pink Floyd.
Uh… Ispade digresija duža od osnovnog sadržaja. Tako ti je to sa mnom: čitaj između redova ako ne uspe ništa drugo…
(Via)
Mojih 125 — Predgovor
Ovo je projekat u začetku. Zapravo, to što sam ga još ranije započeo čini mogući ključni povod za pokretanje ovog bloga. Možda je tako, možda i nije, to nećemo nikad znati. Takođe, nije jasno koliko će potrajati dok ne dođem do suprotnog kraja dugog konopca na kome sad visim, veoma daleko od vrha, ali dovoljno visoko da bi me pad ozbiljno skršio. Znam samo da do kraja ovog puta ima tačno 125 koraka. Elem, toliko je dug spisak muzičkih albuma koji su u jednom trenutku mog života uticali na mene.
Lakše ću objasniti jednom pričom. Olakšao bih dušu, ako me razumete. Reč je o tome da se zaista zbilo, i to baš meni. Godine su prošle i ponekad me još uvek progoni ono tegobno osećanje…
Stokholm, avgust 1983. godine. Deo sam ekipe koja je provela mesec dana u polarnom krugu, u gradiću Narviku na severu Norveške. Kupio sam gitaru (koju i danas imam) i ne mogu da budem radosniji… Povratak kući podrazumeva tri i po dana puta uz tri presedanja; prvo je baš u Stokholmu. Treba da sačekamo dvanaestak sati do voza za Malme, pa odatle do Berlina… Organizujemo dežurstva za čuvanje torbi na peronu, pa se raštrkasmo gradom. Šetam i ja, u društvu dvojice drugara. Nailazimo na malu prodavnicu na kojoj najpre uočavam natpis na četiri jezika u izlogu: garantuju da u svakom času imaju sve albume Davida Bowiea. Tek onda uočavam da se prodavnica zove Bowie’s. Ulazim čvrsto rešen da kupim jednu ploču; uostalom, za više od jedne i nemam novca, pokazuje se ubrzo…
60 sekundi u životu…
Projekat o kome nisam znao do večeras, kad je stigao novi prilog na blog koji odnedavno pratim.
Projekat “60 Seconds in the Life of…” je zamišljen kao prosti eksperiment: autor ponekad snima kratke klipove u trajanju od približno 60 sekundi i koji predstavljaju proste studije kretanja. U suštini, to su kadrovi sa nepokretnom kamerom u kojima postoji neko karakteristično kretanje. To je niz veš mašina u pogonu, lift, uključeni taksimetar, pogled na ulicu ili kroz prozor metroa… Jučerašnji klip je igra Sunčevih zrakova kroz prozor nadzemne trase gradskog metroa i predstavlja pravo malecko remek-delo najosnovnije moguće ideje o pokretnim slikama.
Ako baš hoćete: ove video-minijature su svojevrsna renesansa filma kao jezika. Poslednji objavljeni klip je 41. u nizu koji je započeo pre nešto više od pet godina. Na žalost, izgleda da nije sve potaman sa servisom za isporučivanje video materijala (to je Vimeo), pa se na matičnoj strani grupe priloga ne vide valjano svi klipovi. Svejedno: overite ono što je moguće.
Lična beleška: ovo me vraća skoro 35 godina u prošlost, u vreme kad sam bio osmomilimetarski filmadžija u osnovnoj školi. Jednom možda ispričam i tu priču…
(Via)