You might think I’m crazy
To hang around with you
Maybe you think I’m lucky
To have something to do
But I think that you’re wild
Inside me is some child
Junaku današnje pesme možemo sve oprostiti jer je iskren i zabavan.
Biosfera u Montrealu
Na pomolu dizajniranje akademika
The ethical principles I care about are largely Kantian, but in a version that most philosophers consider as a significant reinterpretation of Kant. (Etički principi do kojih držim su uglavnom kantovski, ali u obliku koju većina filozofa smatra značajnim ponovnim tumačenjem Kanta), V. Rakić
Ima tome nekoliko godina kako su Deka Prase i Baka Prase slavili godišnjicu braka. Svakako, Mama Prase i Tata Prase su im kupili dogovarajući poklon „za odrasle“ (ne, nije to što mislite, sram vas bilo) – zgodnu malu stonu lampu. Pepa Prase se pokunjila kada videla poklon, a na mamino pitanje „Pepa, kako ti se sviđa poklon za Baku i Deku Prase?“ odgovorila je: „Pa lep je.“
E dobro, da malo čujemo još jednu priču o tome kako je ljubav ovo i ono, pa da vidimo šta ćemo dalje.
Metodistička himna
Religiju možemo definisati kao duhovnu vezanost ljudi sa Bogom. Ne svih, naravno. Religiozni ljudi su obično povezani u verske zajednice. Svaka od njih je specifična, iako su učenja koja su im u temeljima opšta – odnose se na suštinu, svrhu i poreklo svega postojećeg. Načini praktikovanja religije su različiti. Sprovode se kroz obrede i ritualne radnje koje se obavljaju na posvećenim mestima – hramovima, ma kako ih mi u svakodnevnom životu zvali.
Iako su različite religije uglavnom međusobno zavađene, jedna od stvari koja im je zajednička je pojanje koje je sveprisutno ma kom Bogu se vernici klanjali.
Pećinske kuće na litici
Narandžasti dani i ljubičaste noći
Orange days and purple nights
flying pastel coloured kites
and the flowers in your hair
scent the evening air
Pesma mi se svidela na prvo slušanje, a potraga za autorima se pretvorila u pravi engleski krimić u kojem je gotovo nemoguće složiti kockice iz sitnih delova.
Utovar nedeljom, 17. april
Od svega po ništa.
Problem je u tome što vi odmah mislite da znate o čemu mislimo.
Još veći problem je u tome što ste u pravu.
Da li znate šta je to Peterov princip?
To je stav da u svakoj organizaciji u kojoj napredovanje zavisi od rezultata i uspešnosti svako može dostići nivo svoje nesposobnosti. Prosto, napredovanje sledi kao nagrada za raniji rad na nižem nivou odgovornosti, što znači da se na viši nivo zapravo ne dolazi uz dokaz spremnosti za novi položaj. U jednom času, onaj ko napreduje dostiže nivo na kojem više nije kompetentan za to što radi, ali on na tom mestu ipak ostaje, nužno izazivajući negativne efekte po sistem.
U takvom ambijentu, stvar se spasava jedino samoregulacijom: postoje ljudi koji ne žele da napreduju na nivo koji je iznad njihovih realnih mogućnosti. Problem je, pak, u tome što se takve odluke donose na osnovu savesti, a poznato nam je da je nedostatak savesti najčešći od svih socijalnih nedostataka. Jer, nekompetentni na visokim funkcijama su i nesavesni.
Treba li dalje?
Naravno da treba. Ali ne možemo biti isključivi. Politikom se bave i oni koji su iskreni u svom nastojanju da doprinesu napretku zajednice. Na sreću svih nas, oni koji su već dostigli Peterov princip znaju da bi ih takvi ugrozili, pa čestiti ljudi ne dospevaju visoko, nego se njihov entuzijazam kanališe u nekim operativnim poslovima, za nagradu od tri groša ili 
trideset srebrnjaka, zavisno od zasluga. Uz pretpostavku da nema korupcije, što je labava teza, ali hajde da danas budemo optimisti, ti “zaglavljani” u srednjem sloju zapravo nose ono malo napredovanja društva dok ostali paradiraju, plaču pred kamerama i kisnu bez kišobrana kad god se za kišom ukaže javna prilika.
Pravo pitanje glasi: šta da radimo sa svima ovima koji su previše mladi i još uvek željni svega dostigli svoj nivo nekompetentnosti, pa ne puštaju svoja mesta? U demokratskim društvima vlada pravilo otvorenosti, pa onaj niže ima pravo da prozove onog gore. Problem je, pak, u tome što se u demokratski manje razvijenim društvima to prigušuje. Ali cenzura više nije dovoljna, jer svet primeti cenzuru. Umesto toga, sve brže i sve šire se srednji sloj kompetentnih menja nekompetentnima, koji ne prozivaju one iznad sebe da im se ne bi uzvratilo. Zato na nižem nivou odlučivanja često preovladava princip negativne selekcije, a to kao posledicu čini da elementi sistema počinju da se raspadaju po šavovima. To, najzad, dovodi do toga da se stvara neverovatni krug laganja u medijima i sve veće razlike između priče političara i faktičkog stanja u društvu.
U tom začaranom krugu otvara se hiljadu pitanja.
Mi smo, nažalost ili na sreću, još uvek kompetentni za poslove koje radimo i ne pada nam na pamet da taj kredit trošimo na politiku. Zato vam ne nudimo nijedan odgovor.
Zašto onda postavljamo tolika pitanja između redova i u njima, pitate?
Zato, dragi naši, što svako od nas mora naći sopstvene odgovore na sva pitanja koja ga žuljaju. Jao si ga onome ko drugi u njegovo ime pita, a još veće jao onome za koga neko drugi odgovore kroji.
Izbori se bliže. Mislite o tome.
Plavi anđeo
M. je bila prirodna plavuša i nije se farbala. Moje komšije Cigani bi rekli za nju da je “lepa u pičku materinu”. No, njen pravi kvalitet je bio unutra. Ispod besprekornog fizičkog izgleda krila se dobro obrazovana žena, duhovita i puna neuobičajenih ideja o tome šta sve može da bude povod za dobar provod. U tom smislu – neprocenjiva.
Zbog svega pomenutog nikada je nisam posmatrao kao potencijalnu partnerku, ali…
Muzika u objektivu (6): Brit Floyd u Beogradu
Eto, vidite da nije bilo teško: ja sam vas samo malo davio svojim fotografijama sa koncerata, a vi ste samo malo pokušavali da eskivirate. A ko je koliko uspeo u svom delu raspodele posla, recite vi.
Dan pre tvog dolaska
Korni grupa je 1974. godine bila na svom kreativnom vrhuncu. Njihov “italijanski” album je bio odličan, a oni su imali kapacitet da izađu na crtu bilo kom bendu sa Zapada. U tom trenutku očekivao sam da će u Korneliju Kovaču prevladati progresiva nad komercijalom i da će grupa imati dugu i plodnu internacionalnu karijeru.
Dobacili su na zapadu do Pesme Evrovizije. I to je bilo sve.
Mada su iz Brightona dopirale ohrabrujuće vesti o tome kako su Kornijevci ostavili odličan utisak na probama i da važe za favorite na takmičenju, završili su u donjem delu tabele. Te godine pobedila je grupa ABBA, koja je potom postala planetarni fenomen.